Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    4. Поглавље—Сотонине Замке

    Велики сукоб између Христа и Сотоне, који траје већ скоро шест хиљада година, ускоро ће бити завршен; Сотона удвостручује своје напоре да осујети Христово деловање у корист човека и да ухвати душе у своје замке. Његов је основни циљ да задржи људе у тами и непокајању, све док Спаситељ не заврши своје посредничко дело и док више не буде жртве за грех.SrPGC 40.1

    Сотона није забринут када људи престану да улажу посебне напоре да се одупру његовој сили, када равнодушност преовлада у Цркви и у свету, јер му тада не прети никаква опасност да изгуби оне које је заробио и које води како жели. Међутим, када се пажљиво приступи ономе што има вечну вредност, и када се душе запитају: »Шта ми ваља чинити да се спасем«, одмах се појави на бојном пољу, трудећи се да своју снагу супротстави Христовој сили и поништи утицај Светога Духа.SrPGC 40.2

    Библија је сачувала извештај о једној прилици, у којој су анђели Господњи изашли пред Господа, а међу њима се појавио и Сотона (О Јову 1,6), али не зато да се поклони пред вечним Владарем, већ да унапреди своје злонамерне планове против праведника. Са истим циљем он се појављује на састанцима верника, када се окупљају да славе Бога. Иако невидљив за људске очи, он се свесрдно труди да завлада мислима верника. Као вешти војсковођа, он већ има спремне планове. Док посматра како Божји весник претражује Писмо, он хвата белешке о теми коју ће објавити народу. Тада се служи свим својим лукавством и подмуклошћу да тако подеси околности да порука не допре до оних које жели да задржи у заблуди управо у том питању. Онај коме 6и опомена била најпотребнија биће хитно позван због неког пословног подухвата на коме је његова присутност неопходна или ће на неки други начин бити спречен да чује речи које 6и за њега могле бити као мирис живота на живот.SrPGC 40.3

    Сотона види да су Господње слуге ожалошћене због духовне таме која обавија народ. Он чује њихове усрдне молитве да помоћу божанске благодати и силе победе равнодушност, безбрижност и немарност. Управо тада удвострученом ревношћу служи се својим вештинама. Наводи људе да попуштају својим прохтевима или неком другом облику задовољавања својих жеља и на тај начин отупљује њихову моћ схватања тако да не могу да чују оно што им је најпотребније.SrPGC 41.1

    Сотона добро зна да ће својим нападима лако савладати све оне које може навести да занемаре молитву и истраживање Писма. Зато примењује сва могућа средства да заокупи њихове мисли. Увек је било људи наоко побожних који су, уместо да се труде да упознају истину, своју религију претварали у настојање да пронађу неку карактерну грешку или теолошку заблуду у вери оних с којима се не слажу. Такви су сотонина десна рука, његови најбољи помагачи. Опадача браће своје има много и они су увек врло ревносни када је Бог на делу и када My Његове слуге изражавају истинско поштовање. Они ће у лажној светлости приказивати речи и дела оних који воле и слушају истину. Они ће најискреније, најревносније и најпожртвованије Христове слуге приказивати као заведене или варалице. Њихов је посао да погрешно представљају побуде сваког истински племенитог дела, да шире своје лажи и буде подозрење у мислима неискусних. Они ће се на сваки могући начин трудити да оно што је непорочно и праведно учине да изгледа као искварено и лажно.SrPGC 41.2

    Ипак, нико не треба да буде у недоумици о њима. Лако се може видети чија су они деца, чији пример следе и чији посао обављају. »По родовима њиховим познаћете их!” (Матеј 7,16) Њихово понашање подсећа на понашање Сотоне, тог отровног клеветника, »опадача браће своје”. (Откривење 12,10)SrPGC 42.1

    Велики варалица има много помагача спремних да објаве сваку могућу врсту заблуде да 6и душе ухватили у замку - јереси припремљене да задовоље свакојаке укусе и склоности оних које жели да уништи. Његов је план да у Цркву доведе неискрене и необраћене људе који ће ширити сумњу и неверовање и тако спречити све оне који 6и желели да унапреде Божје дело и да с њиме сами напредују. Многи који немају истинске вере у Бога или у Његову реч пристају уз поједина начела истине и представљају се као хришћани само да 6и били у стању да своје заблуде шире као библијске доктрине.SrPGC 42.2

    Мишљење да уопште није важно шта људи верују једна је од сотониних најуспешнијих превара. Он зна да истина, примљена с љубављу, посвећује душу примаоца, зато се непрестано труди да унесе лажне теорије, приче, неко друто јеванђеље. Од самог почетка Божје слуге бориле су се против лажних учитеља, не само као порочних људи, већ као оних који шире лажи судбоносне по душе. Илија, Јеремија, Павле, чврсто и неустрашиво устајали су против оних који су одвраћали људе од Божје речи. To слободно мишљење које истинску библијску веру сматра неважном, није уживало никакву наклоност ових светих бранитеља истине.SrPGC 42.3

    Двосмислена и празна тумачења Библије и многе међусобно сукобљене теорије о вери, с којима се сада суочавамо у хришћанском свету, представљају покушај нашег великог непријатеља да тако збуни људски ум да не буде у стању да препозна истину. Неслога и раздор међу хришћанским Црквама у великој мери могу се приписати свеопштој склоности да се изврнутим библијским текстовима подупру омиљене теорије. Уместо да, у понизности срца пажљиво проучавају Божју реч и тако се упознају с Божјом вољом, многи је истражују једино зато да открију нешто необично или оригинално.SrPGC 42.4

    Да би подупрли своје лажне науке или нехришћанске обичаје, неки извлаче библијске текстове из контекста наводећи само један текст или чак само његову половину, иако преостали део текста има сасвим супротни смисао. Они се змијском лукавошћу укопавају иза неповезаних израза, тако постављених да одговарају њиховим телесним жељама. На тај начин многи намерно изврћу Божју реч. Друти, који располажу бујнијом маштом, хватају се за слике и симболе из Божје речи и тумаче их тако да задовољавају своје жеље, не показујући нимало поштовања према сведочанству Писма које само себе тумачи, да би после свега своје недоречене закључке објављивали као учење из Библије.SrPGC 43.1

    Увек када се истраживању Библије прилази без молитве, без скромног духа спремног да прими поуку, чак и најјаснији и најједноставнији, али и они најтежи текстови биће сасвим погрешно схваћени. Папски достојанственици бирају оне делове Библије који најбоље служе њиховим циљевима, тумаче их у складу са својим жељама, и онда објављују народу, ускраћујући му предност да сам проучава Библију и схвати њене свете истине. Цела Библија мора да буде дата народу онако како је написана. Било би боље да верници уопште не добију никакву библијску поуку, него да библијска учења буду тако грубо изврнута.SrPGC 43.2

    Библија је одређена да буде водич свима који желе да упознају вољу свога Створитеља. Бог је људима дао сигурну пророчку Реч, анђели, па чак и сам Христос, долазили су да објаве Данилу и Јовану оно што ће се убрзо догодити. Та важна питања, значајна за наше спасење, нису обавијена велом тајанствености. Међутим, нису била ни откривена на такав начин да збуне или заведу искреног истраживача истине. Господ је преко пророка Авакума рекао: »Пиши утвару и да буде разговетно на плочама да се лако чита!” (Авакум 2,2) Божја реч јасна је свима који је уз молитву истражују. Свака поштена душа добиће светлост познавања истине. »Светлост се просипа на праведника!” (Псалам 97,11) Ниједна Црква неће напредовати у светости уколико њени верници не буду искрено тражили истину као сакривено благо.SrPGC 43.3

    Људи су, залажући се за слободоумље постали слепи за замисли свога противника, који стално и истрајно ради да оствари своје циљеве. Уколико успе да Библију замени људским мишљењем, Божји закон биће потиснут, а Цркве стављене у окове греха иако ће у исто време сматрати да су слободне.SrPGC 44.1

    За многе су научна истраживања постала право проклетство. Бог је дозволио да се велика светлост излије на свет уз помоћ открића у области науке и уметности, али чак и највећи умови, уколико не дозволе да их приликом истраживања води Божја реч, остају збуњени у својим покушајима да испитају однос између науке и откривења.SrPGC 44.2

    Људско знање, како у материјалним, тако и у духовним питањима, само је делимично и несавршено, и зато многи нису у craњy да усагласе своја научна сазнања са објашњењима из Писма. Многи прихватају обичне теорије и спекулације као научне чињенице, и мисле да се Божја реч може оцењивати по учењима »лажно названога разума”. (1. Тимотију 6,20) Створитељ и Његова дела надмашују њихову моћ схватања; и пошто нису у стању да их објасне природним законима, библијске закључке проглашавају непоузданим. Они који сумњају у поузданост старозаветних и новозаветних извештаја често чине још један корак даље, јер почињу да сумњају и у постојање самога Бога, а Његову бескрајну силу приписују природи. Пошто су тако изгубили ослонац, препуштени су да се сударају са стенама неверства.SrPGC 44.3

    На тај начин многи одлутају од вере и падају као жртве сотонске преваре. Људи су покушавали да буду мудрији од свога Створитеља, људска филозофија покушавала је да истражи и објасни тајне, које неће бити откривене ни у току векова вечности. Међутим, када 6и људи хтели да истражују и разумеју оно што им је Бог открио о себи и својим намерама, стекли 6и такав увид у Његову славу, величанство и моћ да 6и схватили своју незнатност и били задовољни оним што је откривено њима и њиховој деци.SrPGC 44.4

    Сотона је достигао врхунац у својим преварама када је успео да људски ум запосли нагађањем и истраживањем онога што нам Бог није објавио и што није ни намеравао да нам објасни. Луцифер је управо због тога изгубио своје место на Небу. Постао је незадовољан што му нису повераване све тајне о Божјим намерама, па је потпуно занемарио оно што му је било откривено о задужењима која је обављао на високом положају који му је додељен. Распирујући исто незадовољство и међу анђела који су му били подређени, изазвао је и њихов пад. Сада покушава да и људски ум надахне истим духом и наведе људе да не поштују јасне Божје заповести.SrPGC 44.5

    Они који нису спремни да прихвате јасне и одређене библијске истине, стално траже неке угодне приче којима би умирили своју савест. Што су недуховније науке које им се проповедају, што мање траже самоодрицања и понизности, то их с већим одушевљењем прихватају. Овакви људи снижавају своје умне способности и стављају их у службу својих телесних прохтева. Они нису заштићени од заблуда, јер себе сматрају сувише мудрима да би скрушеног духа истраживали Писма, искрено се молећи за божанско вођство. Сотона је зато спреман да задовољи тежње њиховог срца, да им уместо истине подметне своје заблуде. Управо је на овај начин Рим и задобио власт над људским умом; док су и протестанти одбијајући истину, јер она садржи и крст, кренули истим путем. Сви који занемарују Божју реч и теже за световном удобношћу да се не би разликовали од света, биће остављени да уместо истине прихвате проклетство лажне науке. Они који намерно одбацују истину прихватиће сваки облик заблуде, који се може замислити. Онај који са ужасом посматра један облик преваре, спремно ће прихватити друти. Апостол Павле говори о људима који »љубави истине не примише да би се спасли«, и каже: »И зато ће им Бог послати силу преваре да верују лажи, да приме суд сви који не вероваше истини, него волеше неправду!” (2. Солуњанима 2,10-12) Пошто нам је упућена оваква опомена, треба да будемо веома опрезни коју и какву науку ћемо прихватити!SrPGC 45.1

    Међу најуспешнијим средствима великог варалице налазе се заводљива спиритистичка учења и лажна чуда. Преобучен у анђела светлости, он своје мреже баца тамо где се то најмање очекује. Када би људи проучавали Божју књигу, искрено се молећи да је разумеју, не 6и били остављени у тами и не 6и примали лажне науке. Међутим, пошто одбацују истину, постају плен преваре.SrPGC 45.2

    Друга опасна заблуда је наука која одбацује Христово божанство, која говори да није постојао пре него што се појавио на овој Земљи. Велики број људи који тврде да верују у Библију благонаклоно прихвата ову теорију, иако се она непосредно противи најјаснијим изјавама нашег Спаситеља о Његовом односу са Оцем, о Његовом божанском карактеру, и о Његовом прапостојању. Ову теорију није могуће подржати без неодговорног извртања Писма. Она не само што обара човекова схватања о делу откупљења, већ поткопава и веру у Библију као у Божје откривење. Оно што је чини још опаснијом је чињеница да ју је у том случају врло тешко побити. Уколико људи одбаце сведочанство надахнутих списа о Христовом божанству, онда је узалудно даље разговарати с њима о томе; јер ниједан доказ, колико год био убедљив, не може их осведочити. »А телесни човек не разуме што је од Духа Божјега, јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.” (1. Коринћанима 2,14) Ниједан поклоник ове теорије не може имати правилно схватање Христовог карактера или мисије, па чак ни великог Божјег плана за човеково откупљење.SrPGC 46.1

    Постоји још лукавија и штетнија заблуда изражена у веровању, које се брзо шири, да Сотона у ствари не постоји као личност и да је то име употребљено у Библији само са једним циљем - да прикаже човекове зле мисли и жеље.SrPGC 46.2

    Учење које се тако често може чути са проповедаоница наглашава да је Други Христов долазак у ствари Његов сусрет са сваким појединцем приликом његове смрти, и само је средство да се мисли људи одврате од Његовог стварног доласка на небеским облацима. Сотона годинама говори на тај начин: »Ево га у собама« (Матеј 24,23-26), и многе душе су изгубљене прихватањем те заблуде.SrPGC 46.3

    Световна мудрост даље учи да молитва није важна. Људи науке тврде да не може бити стварног одговора на молитву; да 6и то био прекршај Закона, чудо, а да чуда не постоје. Свемиром, према њиховим речима, управљају утврђени закони, a Бог лично не чини ништа што би се супротило тим законима. На тај начин представљају Бога као биће ограничено својим законима - као да утицај божанских закона може да искључи божанску слободу деловања. Такво учење супроти се сведочењу Писма. Зар Исус и Његови ученици нису чинили чуда? Тај исти милостиви Спаситељ жив је и данас, и исто тако спреман да саслуша молитву вере као када је видљиво ходао међу људима. Природно сарађује са натприродним. Део Божјег плана је да нам осигура, одговарајући на нашу молитву вере, оно што нам не би дао да Га за то нисмо молили.SrPGC 46.4

    Безбројне погрешне науке и фантастична схватања данас се могу срести и у хришћанским Црквама. Скоро је немогуће оценити зле последице које настају после уклањања само једног јединог путоказа који је поставила Божја реч. Само ретки међу онима који се усуђују да то учине, застају код прве истине. Већина наставља да уклања једно за другим основна начела истине, све док коначно не постану стварни неверници.SrPGC 47.1

    Заблуде широко прихваћене теологије одвеле су у неверство многе људе који би иначе чврсто веровали у веродостојност Библије. Такве душе не могу да прихвате науке које вређају њихово схватање праведности, милости и доброте, а пошто су представљене као библијско учење, оне одбијају да прихвате и Библију као истиниту Божју реч.SrPGC 47.2

    To је управо циљ који Сотона жели да постигне. Он ништа друго не жели толико као да уништи поверење у Бога и у Његову реч. Сотона стоји на челу велике армије оних који сумњају, и свим својим снагама труди се да у те своје редове привуче душе. Сумњати је постало савремено. Постоји велика група људи која врло неповерљиво приступа Божјој речи, из истог разлога из кога се клони и њеног Аутора који укорава и осуђује грех. Они који нису спремни да испуњавају њене захтеве, покушавају да поткопају њен ауторитет. Они читају Библију или слушају њена учења која се објављују са свете говорнице, само зато да би налазили грешке у Писму или проповеди. Нису ретки они који постају неверници само зато да би се оправдали или изговорили због занемаривања својих дужности. Други опет сумњају из охолости или лености. Они су веома склони удобном животу и не истичу се постизањем ичега достојног похвале, ичега што захтева улагање напора или позива на самоодрицање, не они теже да стекну утлед и докажу своју посебну мудрост критиковањем Библије. Пошто у њој има много тога што ограничени људски ум, ако није просветљен божанском мудрошћу, није у стању да схвати; ту они налазе изговор да је критикују. Изгледа да има много оних који сматрају да стичу неке заслуге ако подржавају неверовање, сумњу и неповерење. Међутим, није тешко установити да се испод те привидне отворености и искрености у ствари крије самоувереност и охолост. Многи уживају да у Библији пронађу нешто чиме ће збунити ближње. Неки критикују и стављају себе на погрешну страну само зато што уживају да се препиру. He схватају да се тиме заплићу у »мрежу птичареву«. Међутим, пошто су отворено изразили своје неверовање, сматрају да морају одбранити то своје становиште. Тако се уједињавају с безбожницима и сами себи затварају врата Раја.SrPGC 47.3

    Бог нам је у својој Речи дао довољно доказа о њеном божанском карактеру. Велике истине које се тичу нашег откупљења врло јасно су представљене. Уз помоћ Светога Духа, који је обећан свима који Га искрено траже, свако сам може да схвати ове истине. Бог нам је дао чврст темељ на коме можемо да градимо своју веру.SrPGC 48.1

    Ипак, ограничени човеков ум није у стању да потпуно схвати планове и намере Бесконачнога. Истраживањем никада нећемо упознати Бога. Својом дрском руком не смемо да уклањамо завесу којом је Он заклонио своје величанство. Апостол узвикује: »Како су неиспитљиви његови судови и неистражљиви његови путеви?” (Римљанима 11,33) Ми можемо схватити Његово поступање према нама и побуде које Га у томе покрећу, само толико да препознамо безграничну љубав и милост сједињене с бескрајном моћи. Наш небески Отац поступа у свему мудро и праведно, и зато не треба да будемо неповерљиви и незадовољни, већ да My се клањамо у побожној покорности. Он ће нам открити толико од својих намера колико је неопходно да знамо за наше добро, док за остало треба да се ослонимо на свемоћну Руку и Срце пуно љубави.SrPGC 48.2

    Иако нам је Бог дао довољно доказа да верујемо, Он никада неће уклонити све изговоре за неверовање. Сви који траже подршку за своје сумње, биће у стању да је нађу. Они који одбијају да прихвате и послушају Божју реч све док се не уклоне сви приговори, све док не буде постојао ниједан разлог за сумњу, никада неће примити светлост.SrPGC 49.1

    Неповерење у Бога је природни изданак непрепорођеног срца, које је у непријатељству са Богом. Међутим, вера се надахњује Светим Духом и јачаће све док је будемо неговали. Нико без улагања одлучних напора не може бити јак у вери. Неповерење јача када га подупиремо, и ако људи, уместо да се баве доказима које им је Бог дао да ојача њихову веру, дозволе себи да сумњају и критикују, установиће да имају све више доказа за своју сумњу.SrPGC 49.2

    Међутим, они који сумњају у Божја обећања и немају поверења у Његову благодат, срамоте Бога и њихов утицај, уместо да друге привлаче Христу, одбијаће их од Њега. Они су слични неплодном дрвету, које надалеко и нашироко пружа своје гране, које заклањају сунчеву светлост друтим биљкама и оне се због тога суше и умиру у хладној сенци. Животно дело таквих особа појавиће се на суду као трајно сведочанство против њих. Они сеју семе сумње и неверовања које ће донеси своју неизбежну жетву.SrPGC 49.3

    Постоји само један излаз за оне који искрено желе да се ослободе сумње. Уместо да сумњају у оно што не разумеју и критикују оно што им није јасно, нека прихвате и послушају светлост која већ обасјава њихов пут, па ће добити и већу светлост. Нека испуне сваку дужност која им је показана, и постаће оспособљени да схвате и испуне и оне дужности у које сада сумњају.SrPGC 49.4

    Сотона је у стању да подметне нешто што је тако слично истини да тиме може преварити све који допуштају да буду преварени, који желе да избегну самоодрицање и жртвовање повезано са истином, али не може да држи у својој власти ниједну душу која искрено жели, без обзира на жртве, да упозна истину. Христос је истина, »видело које обасјава свакога човека који долази на свет«. (Јован 1,9) Дух истине је послан да поведе људе у сваку истину. Ауторитет Божјега Сина стоји иза изјаве: »Тражите и наћи ћете!” »Ко хоће његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим!« (Матеј 7,7; Јован 7,17)SrPGC 49.5

    Христови следбеници мало знају о заверама које Сотона и његове чете стварају против њих. Међутим, Онај који седи на небесима осујетиће све те планове уперене против остварења својих дубоких намера. Господ дозвољава да припадници Његовог народа буду изложени ватреној проби искушењима, не зато што ужива у њиховим патњама и мукама, већ зато што је тај процес неопходан за остварење њихове коначне победе. Он не може, у складу са својом славом, да их ослободи искушења, јер је сврха невоља да их припреме да се одупру свим сотонским заводничким покушајима.SrPGC 50.1

    Ни безбожни људи ни ђаво не могу да спрече Божје дело, нити да укину Његову присутност међу припадницима Његовог народа, уколико они, понизна и скрушена срца, буду одбацили своје грехе и у вери се ухватили за Његова обећања. Свако искушење, сваки противнички утицај, отворен или прикривен, може бити успешно савладан »не силом ни крепошћу, него Духом мојим, вели Господ над војскама«. (Захарија 4,6)SrPGC 50.2

    »Јер очи Господње гледају на праведнике и уши његове на молитву њихову... и ко може вама наудити, ако узидете за оним што је добро?« (1. Петрова 3,12.13) Када је Валам, привучен обећањем о богатој награди, прво покушао да врачањем науди Израиљу, а онда, приносећи жртве Господу улагао напоре да навуче проклетство на Божји народ, Божји Дух му је забранио зло које је желео да изрекне и приморао га да узвикне: »Како бих клео онога кога не куне Бог? И како бих ружио онога кога не ружи Бог?« »Да бих ја умро смрћу праведничком, и крај мој да би био као њихов?« Када су жртве биле поново принесене, безбожни пророк је узвикнуо: »Гле, примих да благословим, јер је он благословио, и ја нећу порећи! He гледа на безакоње у Јакову, ни на неваљалство у Израиљу; Господ је његов с њим, и граја у њему као цар када надвлада.” »Јер нема чини на Јакова, ни врачања на Израиља; и када се буде спомињало ово доба говориће се о Јакову и о Израиљу: шта је учинио Бог! « Ипак, и трећи пут олтар је био подигнут, а Валам је поново покушао да изрекне проклетство. Али, против воље пророка, са његових усана Божји Дух је најавио благостање својих изабраника, и укорио лудост и злобу његових противника: »Ко тебе благосиља, биће благословен; а ко тебе куне, биће проклет! « (4. Мојсијева 23, 8.10.20.21.23; 24,9)SrPGC 50.3

    Синови Израиљеви у то време били су одани Господу; и све док су били послушни Његовом закону, никаква земаљска ни паклена сила није их могла надвладати. Међутим, проклетство које Валаму није било дозвољено да изрекне против Израиља, коначно је, ипак, стигло народ, јер је Валам успео да га навуче на грех. Када су Израиљци прекршили Божје заповести, сами су се одвојили од Њега, и били су препуштени разорној кушачевој власти.SrPGC 51.1

    Сотона је потпуно свестан да је и најслабија душа која настава у Христу и више него способна да се одупре силама таме, и да ће он, уколико отворено наступи, бити дочекан и одбачен. Он зато покушава да војнике крста измами из њихових снажних утврђења и да их са својим снагама сачека у заседи, спреман да уништи свакога ко се усуди да ступи на његово тло. Можемо бити сигурни једино ако се понизно ослонимо на Бога и будемо послушни свим Његовим заповестима.SrPGC 51.2

    Нико ко се не моли није ни дана ни часа сигуран. Нарочито морамо да се молимо Господу за мудрост којом можемо да схватимо Његову реч. У њој су нам откривена кушачева лукавства и средства којима их можемо успешно избећи. Сотона је вешт у навођењу библијских текстова, којима даје своје посебно тумачење, надајући се да ће нас навести да се спотакнемо. У понизности свога срца морамо проучавати Библију, не губећи из вида да зависимо од Бога. Док се опрезно чувамо сотониних замки, не смемо престати да упућујемо молитву вере: »И не наведи нас у напаст!” SrPGC 51.3

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents