Други Христов долазак, ОКТОБАР 8

»Иде Бог наш, u не мучи; пред њимје огањ који прождире, око њега је бура велика. Дозива небо озго и земљу, дa суди народу својему.« (Псалам 50,3.4)Мар 289.1

У брзо наше очи бивају привучене ка истоку појавом једног малог црног облака величине човечије шаке за који сви знамо да је знак Сина човечјег. Сви у свечаној тишини посматрамо како се облак приближава и постаје све светлији и величанственији, да би се коначно претворио у велики бели облак. Доња страна му је као у пламену. Из-над њега се уздиже дуга, док се око њега налазе десетине хиљада анђе-ла који певају најдивније песме, а на облаку седи Христос. (EW 15,16)Мар 289.2

Када се први пут појавио у даљини, овај облак је изгледао врло ма-ли. Како се приближавао Земљи могли смо видети невероватну славу и величанство Исусово. (EW 286)Мар 289.3

Његова коса је била бела и у увојцима се спуштала до рамена, а на глави је имао много круна. Ноге су му биле као огањ разгорео, у десној руци је имао срп, а у левој сребрну трубу. Очима, које су биле као пламен огњени, испитивао је своју децу до дна душе. Побледела су лица свих окупљених, а оних које је Бог одбацио чак су и поцрнела. Свако се гласно питао: »Ко ће опстати? Је ли моја хаљина без мрље?« Онда су анђели престали да певају и за тренутак је завладала гробна тишина, док Исус није проговорио: »Опстаће само они у којих су чисте руке и чисто срце; доста вам је моја благодат.« На те су се речи наша лица поново облила сјајем, а радост је испунила свако срце. Анђели још гласније певали, док се облак све више приближавао. (EW 16)Мар 289.4

Земља је подрхтавала пред Њим, небо се измицало као књига када се савије у ролну, а планине и острва померали су се са својих места. »А војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак сакрише се по пе-ћинама и по камењацима горским.« (EW 286,287 )Мар 289.5