Највећа част нашег Спаситеља, ДЕЦЕМБАР 20

»И ако му ко рече: какве су mu mo ране на руку? он ћe одговорити: допадох их у кући пријатеља својих.« (Захарија 13,6)Мар 362.1

»И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља пpoђоше« (Откривење 21,1). Ватра која уништава грешнике чисти Земљу. Уклоњен је сваки траг проклетства.Мар 362.2

Остаје само један подсетник: наш Откупитељ ће заувек носити ожиљке свог распећа. На Његовој рањеној глави, Његовим ребрима, рукама и ногама налазе се једини трагови свирепог дела које је проу-зроковао грех. Пророк каже гледајући Христа у Његовој слави: »Зраци излажаху му из руку, и онде беше сакривена сила његова« (Авакум 3,4). На оној страни која је била прободена, из које је текао црвени млаз који је човека помирио са Богом - тамо је Спаситељева слава, тамо је »сакривена сила његова«. Знаци Његовог понижења су Његова највећа част. Кроз сву вечност ране са Голготе истицаће Његову величину и објављиваће Његову моћ. (GC 674)Мар 362.3

Христов крст ће бити главни предмет проучавања и песама отку-пљених кроз сву вечност. У прослављеном Христу гледаће распетог Христа. Никада неће заборавити да је Онај чија је моћ створила и чија моћ одржава небројене светове у васиони Божји драги Син, Величанство неба, Онај коме су се клањали херувими и светли серафими, да је Он понизио себе да би подигао палог човека, да је узео на себе кривицу и срамоту греха и поднео да се Очево лице сакрије од Њега, док бол за једним изгубљеним светом није сломио Његово срце на крсту. Сазнање да је Онај који је створио све светове и који је Судија свих људи напустио своју славу и понизио се из љубави према човеку, увек ће побуђивати чуђење и дивљење свемира. Када спасени буду видели свога Избавитеља и кад на Његовом лицу угледају вечну славу Очеву, када буду гледали Његов престо који је основан од вечности и кад помисле на то да Његовом царству нема краја, одушевљено ће запевати песму: »Достојно, достојно је Јагње које је заклано и помирило нас са Богом својом драгоценом крвљу!« (GC 651,652)Мар 362.4