Наше богатство припада Богу, АПРИЛ 26

»Забадава сте добили, забадава и дajme.« (Матеј 10,8)Мар 124.1

Све што човек прима од Божјег обиља припада Богу. Он нас је обдарио дивним и драгоценим земаљским даровима да би нас окушао и испитао дубину наше љубави према Њему и колико ценимо Његову љубав. Без обзира да ли су наша блага материјалне или духовне природе, треба да их положимо пред Исусове ноге као драговољни прилог. (5Т 736)Мар 124.2

Дајући својим ученицима налог: »Идите по свему свету проповеда-јући јеванђеље свакоме створењу«. Христос је људима дао задатак да упознају свет са Његовом милошћу. Међутим, док једни одлазе да проповедају, Он позива остале да приложе дарове којима ће се подр-жавати Његово дело на Земљи. (9Т 255)Мар 124.3

He могу сви приносити велике дарове, не могу сви чинити велика и хвале достојна дела, али сви могу неговати самоодрицање, сви се могу угледати на несебичност нашег Спаситеља. Неки могу доносити велике прилоге ризници Господњој, а неки само по коју лепту, али Господ прима сваку жртву која је искрено принесена. (9Т 54,55)Мар 124.4

Многи ће бити изненађени кад виде колико се може уштедети за дело Божје захваљујући самоодрицању. Мале суме уштеђене по цену жртве учиниће више за напредак дела Божјег него велики дарови за које није било потребно никакво самоодрицање. (9Т 157,158)Мар 124.5

Дух дарежљивости је дух неба. На крсту је показано колико је Хри-стос био пожртвован у својој љубави. Да би спасио човека Он је дао све што је имао, а на крају и самога себе. Христов крст позива сваког Његовог следбеника да чини добра дела. Начело откривено не крсту гласи: дајте, дајте... начело света је што више узимати, узимати.Мар 124.6

Светлост Јеванђеља која сија са Христовог крста укорава себичност. Многи у народу Божјем налазе се у опасности да упадну у замке похлепе и светских жеља. Они би требало да схвате да Његова милост упућује све чешће позиве да прилажу од својих средстава. На тај начин он је учинио човека посредником преко кога се благослови Божји изливају на Земљу. Бог је осмислио систем доброчинстава да би човек могао постати сличан своме Творцу, милосрдан и несебичан по карактеру, и да би најзад с Христом био судеонику вечној, славној награди. (9Т 254,255)Мар 124.7