Spaseni nadom

»Jer se nadom spasosmo.« (Rimljanima 8,24) U onima koji su pali treba probuditi saznanje da za njih nije prekasno da postanu dobri ljudi. Krist je počastvovao čovjeka svojim povjerenjem i tako čovjeku ukazao poštovanje koje mu pripada. Čak i s onima koji su najniže pali, On postupa sa poštovanjem. Dodir s neprijateljstvom, pokvarenošću i nečistotom, Kristu je stalno nanosio bol, ali On nikada nije izgovorio nijedan izraz kojim bi pokazao da su Njegova osjećanja zadobila udarac, a da je Njegov istančani ukus povrijeđen. On s nježnošću punom sažaljenja prima sva ljudska bića, bez obzira na njihove rđave navike, čvrste predrasude ili strasti koje su ovladale njima. Kada imamo udio u NjegovomDuhu, posmatraćemo sve ljude kao braću koja imaju slična iskušenja, koji često padaju i bore se da opet ustanu,koji u sukobu sa obeshrabrenjima i teškoćama žarko žele saučešće i pomoć.Tada ćemo ih upoznati i nećemo ih obeshrabriti ili odbiti, već u njihovim srcima probuditi nadu. Kada se tako (166) ohrabre, oni s povjerenjem mogu reći:»Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustaću; ako sedim umraku, Gospod će mi biti videlo.« Onće »raspraviti parbu moju i daće mi pravicu; izvešće me na videlo, videću pravdu njegovu«. (Mihej 7,8.9)PBŽ 118.1

»Tako će dakle svaki od nas dati
Bogu odgovor za sebe.
Zato da ne osuđujemo više jedan
drugoga, nego mesto toga ovo gledajte da ne postavljate
bratu spoticanja ili sablazni.«PBŽ 118.2

Rimljanima 14,12.13.

Bog »pogleda na sve koji žive na zemlji. On je stvorio sva srca njihova«.(Psalam 33,14.15)PBŽ 118.3

On nam zapovijeda da u svom postupanju s onima, koji su u iskušenju ili koji griješe, vodimo računa o upozorenju »da i ti ne budeš iskušan«. (Galaćanima 6,1) Sa sviješću o sopstvenim manama treba da imamo sažaljenja prema slabostima drugih.PBŽ 119.1

»Jer ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio?« »Jer je u vas jedan ravi...a vi ste svi braća.« »A ti zašto osuđuješ brata svojega? Ili zašto ukoravaš brata svojega?« »Zato da ne osuđujemo više jedan drugoga,ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili sablazni.«(1. Korinćanima 4,7; Matej 23,8; Rimljanima 14,10.13)PBŽ 119.2

Ukazivanje na nečije pogreške uvijek je ponižavajuće. Niko ne treba da zagorča iskustvo nepotrebnim prijekorom. Nikada se niko nije popravio prijekorom, ali mnogi su odgurnuti, a i dovedeni dotle da im je njihovo srce postalo tvrdo prema osudi. Blagi duh, nježno, prijatno ponašanje može spasti zabludjelog i pokriti mnoštvo grijehova.PBŽ 119.3

Apostol Pavle smatrao je da je potrebno prekoriti grijeh, ali pažljivo je želio da pokaže da je prijatelj onima koji griješe! Razlog ovoga postupanja pažljivo im je objasnio. On ih je naveo da shvate da i on osjeća bol, kada njih boli. On je iskazao svoje povjerenje i suosjećanje prema onima koji su se borili da pobijede.PBŽ 119.4

»Jer od brige mnoge i tuge srca«, rekao je on, »napisah vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili nego da biste poznali ljubav koju imam izobilno (167) k vama.« (2. Korinćanima 2,4) »Jer ako sam vas i ražalio poslanicom, ne kajem se, ako se i bejah raskajao. Ali se sad radujem, ne što biste žalosni, nego što se ožalostiste na pokajanje. Jer, gle,ovo samo što se po Bogu ožalostiste,koliko učini staranje među vama? Kakvo pravdanje, kaku nepovoljnost, kakav strah, kakvu želju, kaku revnost,kakvu osvetu? U svemu pokažite se da ste čisti u delu... zato se utešismo.« (2.Korinćanima 7,8-13)PBŽ 119.5

»Radujem se dakle što se u svemu smem osloniti na vas.« »ZahvaljujemBogu svojemu kad se god opomenem vas, svagda u svakoj molitvi svojoj za sve vas s radošću moleći se, što vi postadoste zajedničari u jevanđelju, od prvoga dana i do danas«; »uzdajući se u ovo isto da će onaj koji je počeo dobro delo u vama i dovršiti ga do dana Isusa Hrista. Kao što je pravo, da ja ovo mislim za sve vas, jer vas imamu srcu.« »Zato, braćo moja ljubazna i poželjna, radosti i venče moj! tako stojte u Gospodu, ljubazni.« »Jer smo mi sad živi kad vi stojite u Gospodu.« (stih16; Filipljanima 1,3-5; 1,6.7; 4,1; 1.Solunjanima 3,8)PBŽ 119.6

Pavle je pisao ovoj braći kao »svetimau Isusu Kristu«, ali nije pisao onima koji su imali savršeni karakter. On im je pisao kao ljudima i ženama koji su se borili protiv iskušenja i kojima je prijetila opasnost da padnu. On im je ukazivao »na Boga mira, koji izvede izmrtvih Gospoda našega Isusa Hrista,velikog pastira ovcama«. On ih je uveravao da »krvlju zaveta večnoga« on će»da vas savrši u svakome delu dobrom,da učinite volju njegovu, čineći u vama što je ugodno pred njim kroz Isusa Hrista.« (Jevrejima 13,20.21)PBŽ 120.1

Kada čovjek koji griješi postane svjestan svoje greške, budite obazrivi da ne povrijedite njegovo samopoštovanje. Nemojte (168) ga obeshrabriti ravnodušnošću ili nepovjerenjem. Nemojte reći: »Prije nego što mu poklonim povjerenje, sačekaću da vidim da li će istrajati.« Često ovo nepovjerenje izaziva spoticanje onoga koji je u iskušenju.PBŽ 120.2

Mi treba da se trudimo da shvatimo slabosti drugih. Mi malo znamo o iskušenjima srca onih koji su bili sputani okovima tame i kojima nedostaje odlučnost i moralna snaga. Najžalosnije je stanje onoga koji pati od griže savjesti;on je kao ošamućen čovjek koji se tetura i pada u prašinu. On ništa ne može jasno da vidi. Um je pomračen i ne zna koji korak da preduzme. Mnoge jadne duše pogrešno su shvaćene, neuvažene, pune bola i duboke duševne patnje- izgubljene, zalutale ovce. One ne mogu da nađu Boga, ali ipak osjećajusnažnu želju za oproštenjem i mirom.PBŽ 120.3

O, neka se ne izgovori nijedna riječ koja bi izazvala još dublji bol! Duši umornoj od grešnog života, a koja ne zna gdje da nađe olakšanje, prikažite Spasitelja punog milosti. Uzmite je za ruku, podignite je, govorite joj riječi ohrabrenja i nade. Pomozite joj da se uhvati za Spasiteljevu ruku.PBŽ 120.4

Mi se vrlo lako razočaramo u duše koje odmah ne odgovore na naše napore. Nikada ne treba da prestanemo da radimo za dušu dokle god postoji ijedan zračak nade. Dragocijene duše su preskupo koštale našeg požrtvovanog Spasitelja, da bi se lako predale kušačevoj sili.PBŽ 121.1

Potrebno je da se stavimo u položaj onih koji su u iskušenju. Razmislite o sili naslijeđenih sklonosti, o sili rđavog uticaja društva i okoline, o sili rđavih navika. Možemo li se čuditi što se pod takvim uticajima mnogi ponižavaju?Možemo li se čuditi što sporo odgovaraju na napore za njihovo uzdizanje?PBŽ 121.2

Oni koji su izgledali grubi i nisu ništa obećavali, kada su bili privučeni Evanđelju, često su postajali najodaniji sljedbenici (169) i zastupnici. Oni nisu potpuno iskvareni. Ispod neprivlačne spoljašnjosti, nalaze se dobre pobude do kojih se može doprijeti. Bez ruke koja pruža pomoć, mnogi se nikada ne bi oporavili,ali strpljivim, istrajnim naporom mogu da se podignu. Takvima su potrebne nježne riječi, ljubazna pažnja, stvarna pomoć. Njima je potrebna ona vrsta savjeta koja neće ugasiti slabi zračak hrabrosti u duši. Neka radnici koji dolaze u dodir s ovakvim ljudima stalno razmišljaju o ovome.PBŽ 121.3

Ispod neprivlačne spoljašnjosti, nalaze se dobre pobude do kojih se može doprijeti. Bez ruke koja pruža pomoć, mnogi se nikada ne bi oporavili, ali strpljivim, istrajnim naporom mogu da se podignu. Takvima su potrebne nježne reči, ljubazna pažnja, stvarna pomoć.PBŽ 121.4

Postoje i takvi čiji su umovi bili tako dugo ponižavani, da u ovom životu nikada ne mogu postati ono što bi u povoljnim okolnostima mogli biti. Međutim, sjajni zraci Sunca pravde mogu da obasjaju dušu. Njihova je prednost da imaju život koji se mjeri životom Boga.Usadite u njihov um uzvišene, oplemenjujuće misli. Neka vaš život istakne razliku između poroka i čistote,tame i svjetlosti. Neka u vašem primjeru čitaju šta znači biti kršćanin. Krist može da uzdigne najgrešnije ljude i da ih postavi tamo gdje će u besmrtnom nasljedstvu biti priznati kao Božja djeca,kao sunasljednici Kristovi. Čudom božanske blagodati mnogi mogu da se osposobe za koristan život. Prezreni i odbačeni, oni su postali potpuno obeshrabreni. Oni mogu da izgledaju ravnodušni i nerazumni, ali uz pomoć Svetoga Duha njihova nerazumnost, koja njihovo ustajanje čini tako beznadežnim, nestaće. Oslabljen,pomućen um probudiće se. Rob grijeha biće oslobođen. Porok će nestati i neznanje će biti pobijeđeno. Srce će biti očišćeno, a um rasvijetljen verom koja kroz ljubav radi.PBŽ 121.5