Бог није изабрао анђеле, који никада нису пали, за своје представнике међу људима, већ људска бића, људе са истим страстима као и они које ће покушавати да уведу у спасење. Христос је узео људску природу да би могао да се приближи људском роду. Богочовек Спаситељ био је неопходан да донесе спасење свету. Људима и женама био је поверен свети задатак да објаве “неисказано богатство Христово”. - Апостолска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 134.XC 5.1

Размотримо тај дирљиви призор. Погледајмо Величанство Неба окружено Дванаесторицом које је изабрало. Он се спрема да их одвоји за њихово дело. Уз помоћ тих слабих оруђа, својом Речју и Духом, Он жели да спасење стави надохват руке свима. - Апостолска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 18.XC 5.2

“Пошљи у Јопу и дозови Симона!” На овај начин Бог је доказао колико цени еванђеоску проповедничку службу и своју организовану Цркву. Он није задужио неког анђела да Корнилију исприча историју крста. Човек подложан, као и сам центурион, људским слабостима и искушењима, требало је да му открије разапетог и васкрслог Спаситеља. - Апостолска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 134.XC 5.3

Анђео који је послао Филипа, могао је и сам да обави дело са Етиопљанином, али то није Божји начин поступања. По Његовом плану људи треба да раде са својим ближњима. - Апостол- ска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 109.XC 6.1

“Али, ово благо имамо”, наставља апостол, “у земљаним судовима да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.” Бог је своју истину могао да објави преко безгрешних анђела, али то није био Његов план. Изабрао је људска бића, људе оптерећене несавршенством, као оруђа за извршење својих планова. Непроцењиво благо било је стављено у земљане судове. Преко људи Његови благослови требало је да се пренесу свету. Његова слава преко њих је требало да засија у тами греха. Обављајући службу љубави, требало је да засија у тами греха. Обављајући службу љубави, требало је да се сретну и са грешнима и са сиромашнима и да их поведу према крсту. У свом целокупном раду сву славу и част и хвалу требало је да припишу Ономе који је изнад свега и над свима. - Апостолска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 330.XC 6.2

Била је то Спаситељева намера да након што се узнео на небо да би постао човеков посредник, Његови следбеници наставе посао који је Он започео. Зар људски фактор неће показати посебно интересовање за осветљавање поруке Јеванђеља онима који живе у тами? Неки су спремни да иду до краја света да би људима однели светлост истине, али Бог захтева да се свака душа која познаје истину труди да освоји душе за љубав према истини. Ако нисмо спремни да учинимо посебне жртве да бисмо спасили душе које иду ка пропасти, како можемо да сматрамо да смо достојни да уђемо у Божји град? - Сведочанства (Testimonies), том 9, стр. 103.XC 6.3

Господ у својој мудрости доводи оне који чезну за истином у додир са људским бићима која познају истину. Небески план је да они који су примили истину, ту истину откривају онима који су још у тами. Људски род, који за своју успешност захваљује великом Извору мудрости, постао је тако оруђе, делотворно средство, преко кога Јеванђеље преноси своју преображавајућу силу на ум и срце. - Апостолска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 134.XC 6.4

Бог би могао да постигне свој циљ спасавања грешника без наше помоћи; али да бисмо развили карактер сличан Христовом, морамо суделовати у Његовом раду. Да бисмо учествовали у Његовој радости радости да видимо душе откупљене Његовом жртвом - морамо суделовати у Његовим напорима за њихово откупљење. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 142.XC 7.1

Као своје представнике међу људима, Христос није изабрао анђеле који никада нису пали, већ људска бића, људе са истим склоностима као и они који желе да спасу. Христос је узео на себе људску природу, да би могао да се приближи човечанству. Божанској природи била је потребна људска природа, јер је доношење спасења свету захтевало и божанско и људско. Божанској природи била је потребна људска природа да би човечанство могло добити канал за везу између Бога и човека. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 296.XC 7.2

Готово са нестрпљивом жељом анђели очекују нашу сарадњу; јер човек мора да постане канал за везу са човеком. Када са посвећењем целога срца предамо себе Христу, анђели се радују што могу да открију Божју љубав преко наших гласова. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 297.XC 7.3

Ми морамо радити заједно са Богом; јер Бог неће завршити свој посао без људских фактора. - Преглед и гласник (Review and Herald), 1. март 1887.XC 7.4

Позив појединцима