Двадесет и седмо поглавље—Ефес

(Ово поглавље засновано је на тексту у Делима 19,1-20)

Док је Аполос проповедао у Коринту, Павле је одлучио да испуни своје обећање и да се врати у Ефес. Мало времена провео је у Јерусалиму, а затим је посетио Антиохију, град у коме је започео радити. После тога је пропутовао Малу Азију, прошавши »редом Галатијску земљу и Фригију”, (Дела 18,23), посећујући цркве које је основао и »утврђујући” веру ученика.AASer 201.1

У време апостола западни део Мале Азије био је познат као римска провинција Азија. Ефес, главни град, био је велики трговачки центар. Његова лука била је препуна бродова, а улицама су се тискали људи из свих земаља. Слично Коринту, представљао је плодно поље за мисионарски рад.AASer 201.2

Јевреји, у то време широко распрострањени по свим цивилизованим земљама, углавном су очекивали Месијин долазак. Док је још Јован Крститељ проповедао, многи су током својих посета Јерусалиму, у време годишњих празника, одлазили на обале Јордана да га слушају. Тамо су чули да је Јован прогласио Исуса за Обећанога, па су ту вест однели у све делове света. Тако је Провиђење припремило пут за деловање апостола.AASer 201.3

Павле је дошавши у Ефес, затекао дванаесторицу браће, који су, слично Аполосу, били ученици Јована Крститеља, и као и он имали мало знања о Христовој мисији. Нису имали Аполосове способности, али су се у истој искрености и вери трудили да распростране знање које су стекли.AASer 202.1

Та браћа нису ништа знали о мисији Светога Духа. Када их је Павле упитао да ли су примили Светога Духа, одговорили су: »Нисмо ни чули да има Дух Свети!« »На што се, дакле, крстисте”, упитао их је Павле, на што су они одвратили: »На крштење Јованово!”AASer 202.2

Тада им је апостол објаснио велике истине које представљају темељ хришћанске наде. Говорио им је о Христовом животу на овој Земљи и о Његовој суровој и понижавајућој смрти. Испричао им је како је Господар живота раскинуо окове гроба и победоносно устао из мртвих. Поновио им је и налог који је Спаситељ дао својим ученицима: »Даде ми се свака власт и на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их ва име Оца и сина и Светога Духа.” (Матеј 28,18.19) Говорио им је и о Христовом обећању да ће им послати Утешитеља, чијом ће силом бити чињени силни знаци и чуда, и описао како се то обећање славно испунило на дан Педесетнице.AASer 202.3

С дубоким интересовањем, с радошћу пуном дивљења и захвалности, браћа су слушали Павлове речи. Вером су схватили узвишену истину о Христовој помиритељској жртви и прихватили га за свог Откупитеља. Крстили су се затим у име Исусово, а када је Павле »метнуо руке на њих” примили су и крштење Светим Духом, којим су били оспособљени да говоре језицима других народа и да проричу. Тако су могли да раде као мисионари у Ефесу и његовој околини, али и да крену по целој Малој Азији и објављују Јеванђеље.AASer 202.4

Управо у својим понизним духом, својом спремношћу да приме поуку, ови људи стекли су искуство које им је омогућило да као радници крену у жетвена поља. Њихов пример представља драгоцену поуку хришћанима. Многи споро напредују у свом духовном животу зато што су превише самоуверени да би прихватили улогу ученика. Задовољни су својим површним познавањем Божје речи. Не желе да унапређују своју веру или навике и зато не улажу никакав напор да стекну веће видело.AASer 202.5

Када би Христови следбеници заиста искрено тежили за мудрошћу, били би одведени у богата поља истине која су им до сада остала потпуно непозната. Онај који се буде потпуно предао Богу, биће вођен божанском руком. Он може бити припрост и наизглед без дарова; ипак, уколико срцем пуним љубави и поверења буде слушао сваки наговештај Божје воље, његове способности ће се оплеменити, очистити, ојачати и његове могућности повећати. И док тако буде сабирао поуке божанске мудрости, биће му поверен свети задатак; биће оспособљен да својим животом буде на част Богу и на благослов свету. »Речи твоје када се јаве, просветљују и уразумљују просте.” (Псалам 119,130)AASer 203.1

Многи о деловању Светога Духа на срце ни данас не знају ништа више од оних верника у Ефесу; иако ниједна друга истина није тако јасно објављена у Божјој речи. Пророци и апостоли бавили су се том темом. Сам Христос обраћао је нашу пажњу на растење у биљном свету као на слику деловања Светога Духа у учвршћивању духовног живота. Сок винове лозе, који се пење из корена, шири се по гранчицама, подржава растење, поспешује цветање и доношење рода. Тако и животодавна сила Светога Духа, произлази од Спаситеља, прожима душу, оплемењује њене побуде и склоности, доводи чак и мисли у послушност Божјој вољи и оспособљава примаоца да доноси драгоцени плод добрих дела.AASer 203.2

Зачетник овог духовног живота је невидљив, а људска филозофија није у стању да објасни прави метод којим се тај живот додељује и одржава. Ипак, деловање Светога Духа увек је у складу са писаном Речју. Као што је то у свету природе, тако је и у духовном свету. Живот у природи се из часа у час одржава божанском снагом; ипак, он се не догађа неким непосредним чудом, већ употребом благослова стављених надохват нашој руци. Тако се и духовни живот одржава употребом оних средстава која нам Провиђење ставља на располагање. Уколико Христов следбеник жели да узрасте у »човека савршена, у меру раста висине Христове« (Ефесцима 4,13), мора да једе од хлеба живота и да пије од воде спасења. Он мора да стражи, да се моли, да у свему слуша поуке које му Бог даје у својој Речи.AASer 203.3

У искуству ових обраћеника из јеврејства крије се још једна поука за нас. Када су примили крштење Јовановом руком нису потпуно схватили мисију Исуса као Онога који ће понети грех. Још су се држали неких озбиљних заблуда. Међутим, када их је обасјало јасније видело, радосно су прихватили Христа као свог Откупитеља, и тим кораком напред наступила је промена у њиховим обавезама. Када су примили чистију веру, дошло је и до одговарајуће промене у њиховом животу. Они су се поново крстили у име Исусово што је било доказ те промене, и јавно признање личне вере у Христа.AASer 204.1

Павле је по свом обичају, свој рад у Ефесу започео проповедајући у јеврејским синагогама. Наставио је да тако ради око три месеца, »учећи и уверавајући за царство Божје”. У почетку пријем је био повољан, али, као и у другим пољима, ускоро је наступило оштро противљење. »Неки бејаху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом.« Пошто су остали упорни у свом одбацивању Јеванђеља, апостол је престао да проповеда у синагогама.AASer 204.2

Божји Дух је деловао с Павлом и преко њега у његовом раду за његове сународнике. Свима који су искрено желели да упознају истину било је пружено довољно доказа. Међутим, многи су дозволили себи да падну под власт предрасуда и неверства, и одбију да се покоре чак и најуверљивијим доказима. Плашећи се да би вера нових верника могла да буде угрожена сталним дружењем с тим противницима истине, Павле се одвојио од њих и окупио вернике као једну заједницу, и уједно наставио да одржава јавне проповеди у школи неког Тирана, прилично угледног учитеља.AASer 204.3

Павле је видео да му се »отворише велика и богата врата”, иако »и противника има много«. (1. Коринћанима 16,9) Ефес није био само највеличанственији, већ и најпокваренији град у Азији. Сујеверје и чулна уживања држали су у својој власти његово многобројно становништво. Под сенком његових храмова налазили су уточиште злочинци из свих класа, а цветали су и понижавајући пороци најгоре врсте.AASer 204.4

Ефес је био и омиљени центар обожавања богиње Дијане. Слава величанственог храма »Дијане ефеске« ширила се по Азији и целом свету. Његов ненадмашни сјај учинио га је поносом, не само града, већ и целог народа. За идол, који се налазио у храму, традиција је говорила да је спуштен са неба. На њему су били исписани симболи, за које су веровали да имају велику моћ. Поједини становници Ефеса написали су читаве књиге у којима су објашњавали значење и употребу тих симбола.AASer 205.1

Међу људима који су пажљиво проучавали те скупоцене књиге било је много врачара, који су имали снажан утицај на мисли сујеверних обожавалаца идола који се налазио у храму.AASer 205.2

Апостол Павле је у току свог рада у Ефесу добијао посебне доказе божанске наклоности. Божја сила пратила је његове напоре и многи су оздрављали од својих болести. »И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим, тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његова, носили на болеснике и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.« Ови изрази натприродне силе били су снажнији од свих, који су се до тада видели у Ефесу, а били су такве природе да се нису могли копирати опсенарском вештином или врачарским чарањима. Пошто су та чуда била учињена у име Исуса из Назарета, народ је имао прилику да види да је Бог небески неупоредиво моћнији од врачара који су обожавали богињу Дијану. Тако је Бог уздигао свога слугу, чак и пред самим идолопоклоницима, неизмерно више и од најмоћнијих и најомиљенијих чаробњака.AASer 205.3

Међутим, Онај коме се покоравају сви зли духови и који је својим слугама дао власт над њима, спремао се да нанесе још већу срамоту и још тежи пораз онима који су презрели Његово свето име и хулили на њега. Мојсијевим законом врачање је било забрањено, претњом смртне казне, али су га отпали Јевреји, с времена на време, ипак потајно обављали. У време Павловог рада у Ефесу у граду су се налазили »неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе”, који су, видећи чуда која је Павле чинио, почели »спомињати над онима у којима бејаху зли духови име Господа Исуса”. Тиме су покушали да се баве »седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничкога”. Када су пронашли човека, опседнутог демонима, узвикнули су: »Заклињемо вас Исусом, кога Павле проповеда!« Међутим, »дух зли, одговарајући, рече: Исуса познајем, и Павла знам, али ви, ко сте? И скочивши на њих човек у којему беше зли дух, надвлада их, и притиште их пода се, тако да голи и израњени утекоше из оне куће.”AASer 205.4

Тако је био пружен недвосмислен доказ о светости Христовог имена, али и опасности којој се излажу они који Га призивају без вере у божанственост Спаситељеве мисије. »И уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.”AASer 206.1

Чињенице које су до тада биле прикривене сада су изашле на светлост дана. Прихватајући хришћанство, неки верници нису одбацили све своје сујеверје и предрасуде. У извесној мери чак су наставили да се баве магијом. Сада, осведочени у своју заблуду, »многи од оних који вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили«. Овај позитивни утицај проширио се чак и на неке врачаре; и многи »од оних који чараху, сабравши књиге своје, спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вредиле педесет хиљада гроша. Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.”AASer 206.2

Спаљујући своје врачарске књиге, обраћеници из Ефеса су показали да сада презиру оно у чему су некада уживали. Управо су магијом и преко ње посебно вређали Бога и угрожавали спасење своје душе; па су зато према магији и показали такву одбојност. На тај начин пружили су доказ свог истинског обраћења.AASer 206.3

Ове спиритистичке књиге садржале су правила и облике призивања злих духова. Била су то правила за обожавање сотоне - упутства за тражење његове помоћи и добијања обавештења од њега. Задржавајући те књиге ученици би били изложени искушењу; продајући их, ставили би искушење на путеве других. Они сами одбацили су царство таме, и да би уништили његову моћ нису оклевали да принеси било коју жртву. Тако је истина надвладала људске предрасуде и љубав према новцу.AASer 206.4

Показивањем Христове моћи, у овој тврђави сујеверја постигнута је велика победа за хришћанство. Утицај онога што се догодило, проширио се много даље н его што је и сам Павле могао да помисли. Вест о свему брзо се разнела из Ефеса и Христовом делу био је дат врло снажан замах. Дуго времена пошто је сам апостол завршио своје дело, ови призори живели су у сећању људи и помагали да се људи обрате и прихвате Јеванђеље.AASer 206.5

Људи су склони да претпоставе да је незнабожачко сујеверје устукнуло пред цивилизацијом двадесетог столећа. Међутим, Божја реч и необориво сведочење чињеница говоре да се врачање обавља у ово време исто као и у дане некадашњих чаробњака. Прастари систем магије је, у ствари, остао исти и сада је познат под именом модерног спиритизма. Сотона налази приступ у ум хиљада људи представљајући себе под маском умрлих пријатеља. Библија тврди да »мртви не знају ништа”. (Проповедник 9,5) Њихових мисли, њихове љубави, њихове мржње, нема више! Мртви не могу да саобраћају са живима. Али, доследан свом првом лукавству, сотона се служи овим средством да би задобио власт над човековим умом.AASer 207.1

Помоћу спиритизма, многи болесни, многи ожалошћени, али и само радознали, ступају у везу са злим духовима. Сви који се усуде да то чине, ступају на опасно тло. Реч истине објављује како изгледају у Божјим очима. Он је у стара времена изрекао оштру казну цару који је затражио савет од незнабожачког пророчишта: »Еда ли нема Бога у Израиљу те идете да питате Велзевула, бога у Акарону? И зато овако вели Господ: нећеш се дигнути са постеље на коју си легао, него ћеш умрети!” (2. О царевима 1,3.4)AASer 207.2

Чаробњаци из незнабожачких времена имају своје наследнике у савременим спиритистичким медијумима, у видовњацима и гатарима. Мистериозни гласови који су проговарали у Ендору и у Ефесу и данас својим лажљивим речима заводе синове човечије. Када би било могуће да се подигне вео испред наших очију, тада бисмо видели зле анђеле који се служе свим својим способностима да преваре и униште људе. Када год се шири неки утицај да људи забораве Бога, тада је сотона на делу служећи се својом чаробњачком силом. Када се људи подложе његовом утицају, без обзира да ли су тога свесни, њихов ум је заведен, а њихова душа загађена. Апостолову препоруку цркви у Ефесу, Божји народ и данас треба да следи: »И не пристајте на безродна дела таме, него још карајте!« (Ефесцима 5,11)AASer 207.3