Дванаесто поглавље—Од Прогонитеља До Ученика

(Ово поглавље засновано је на тексту у Делима 9,1-18).AASer 80

Међу јеврејским главарима које је веома узбуђивао успех који је пратио проповедање Јеванђеља посебно се истицао Савле из Тарса. Иако се родио као римски грађанин, Савле је пореклом био Јеврејин, који је своје образовање стекао у Јерусалиму код ногу најугледнијих рабина. »Од рода Израиљева, колена Венијаминова, Јеврејин од Јевреја; по закону фарисеј. По ревности гоних цркву Божју, по правди законској бих без мане.” (Филибљанима 3,5.6) Рабини су га сматрали младим човеком који много обећава, и у њега су полагали велике наде као у способног и ватреног бранитеља прастаре вере. Избор за члана Синедриона дао му је и власт у руке.AASer 80.1

Савле је имао истакнуту улогу за време суђења и приликом осуде Стефана, али су га видљиви докази божанске подршке мученику навели да посумња у праведност оптужбе, коју је подигао против Исусових следбеника. Његов дух био је дубоко поколебан. У својој збуњености обратио се онима у чију је мудрост и мишљење имао дубоко поверење. Докази свештеника и главара коначно су га осведочили да је Стефан био хулник, да је Христос кога је проповедао погубљени мученик био варалица и да су зато они који обављају свету службу свакако у праву.AASer 80.2

До овог закључка Савле свакако да није дошао без оштре унутрашње борбе. Међутим, на крају су га његово образовање и његове предрасуде, поштовање које је гајио према својим некадашњим учитељима, на и понос због стечене популарности, навели да устане против гласа своје савести и Божје благодати. Пошто је донео чврсто одлучио да су свештеници и књижевници у праву, Савле је постао врло огорчен у свом противљењу доктринама, које су проповедали Исусови ученици. Његова настојања да свете људе и жене изведе пред судове, на којима су неки били осуђени на тамницу, а неки чак и на смрт, и то само због своје вере у Исуса, изазвали су жалост и недоумицу у редовима новоорганизоване Цркве, и навели многе да сигурност потраже у бекству.AASer 81.1

Они који су у току овог прогонства морали да напусте Јерусалим »пролажаху проповедајући реч”. (Дела 8,4) Међу градове у којима су нашли уточиште налазио се и Дамаск, у коме је нова вера стекла много верника.AASer 81.2

Свештеници и главари надали су се да ће оштрим нападима и строгим мерама успети да угуше ову јерес. Сада су схватили да и у другим градовима морају да примене одлучне мере против новог учења које су спровели у Јерусалиму. Савле се сам понудио да обави то посебно дело које су желели да обаве у Дамаску. »А Савле, још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничкоме и измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овога пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.« Тако је Савле, »с влашћу и заповешћу од главара свештеничких« (Дела 26,12), у сили и снази своје мушкости, надахнут погрешном ревношћу, кренуо на ово своје незаборавно путовање, чије су околности промениле целокупни смер његовог живота.AASer 81.3

Последњег дана путовања, »око подне”, када су се уморни путници већ приближавали Дамаску, пред њиховим очима указао се широк и прекрасан видик плодне земље, прекрасних вртова, родних воћњака, наводњаваних хладним водама потока који су текли с околних планина. После дугог путовања кроз пуста пространства такви призори заиста су освежавајуће су. И док је Савле, заједно са својим пратиоцима, задивљен посматрао плодну равницу и лепи град, »изненада«, као што је сам касније објаснио, обасјала је њега и оне који су са њим путовали, »светлост већа од сијања сунчанога” (Дела 26,13), прејака да би је очи смртника могле поднети. Заслепљен и ошамућен, Савле је пао на земљу.AASer 81.4

Док је светлост и даље сијала око њих, »глас где говори... и казује јеврејским језиком” (Дела 26,14), обратио се Савлу: »Савле, Савле, зашто ме гониш? А ја рекох: Ко си ти, Господе? А онда рече: ја сам Исус, којега ти гониш! Тешко ти је против бодила праћати се!”AASer 82.1

Испуњени страхом, скоро ослепљени јачином светлости, Савлови пратиоци чули су глас, али никога нису видели. Савле је разумео речи које су биле изговорене, и тако му се јасно открио и Онај који их је изговарао - Божји Син. У славноме Бићу пред којим је стајао, препознао је Распетога. У душу Јеврејина обореног на тло заувек се урезао облик Спаситељевог лица. Изговорене речи незадрживо су продрле до његовог срца. У потамнеле одаје његовог срца продрла је прави поводањ светлости, откривајући заблуду и незнање у његовом дотадашњем животу и његову садашњу потребу за просветљењем које му једино Свети Дух може дати.AASer 82.2

Савле је сада схватио да је прогонећи Исусове следбенике обављао сотонино дело. Схватио је да је његово разумевање праведности и дужности било највећим делом утемељено на неограниченом поверењу у свештенике и главаре. Поверовао им је када су му казали да је прича о Исусовом васкрсењу само вешта измишљотина Његових ученика. Међутим, сада, када се суочио са Исусом, Савле се уверио у истинитост тврђења ученика.AASer 82.3

Савлов ум је у тоnм тренутку небеског просветљења задивљујуће брзо деловао. Пророчки извештаји Светога писма наједном су му постали потпуно разумљиви. Схватио је да су пророци прорекли да ће Јевреји одбацити Исуса, да су наговестили Његово распеће, васкрсење и вазнесење и тако Га потврдили као обећаног Месију. Стефанова проповед у тренутку његовог мучеништва наметнула се поново Савловом сећању. Схватио је да је мученик заиста угледао »славу Божју” када је рекао: »Ево, видим небеса отворена и сина човечијега где стоји с десне стране Богу!” (Дела 7,55.56) Свештеници су ове речи прогласили хулом на Бога, али Савле сада је знао да су биле истините.AASer 82.4

Какво је откривење све ово било за прогонитеља? Савле је сада сигурно знао да је обећани Месија, у лику Исуса из Назарета, заиста дошао на свет, и да су га одбацили и разапели управо они које је дошао да спасе. Знао је да је Спаситељ победоносно устао из гроба, и да се вазнео на Небо. У овом тренутку божанског отркивења, Савле се са ужасом сетио да је Стефан, који је посведочио за разапетог и васкрслог Спаситеља, био жртвован уз његову сагласност, и да су касније, његовом заслугом, многи драгоцени Исусови следбеници поднели смрт у току овог суровог прогонства.AASer 83.1

Спаситељ се обраћао Савлу преко Стефана, чије се јасно сведочење није могло побити. Учени Јеврејин видео је лице мученика које је блистало светлошћу Христове славе - које је изгледало »као лице анђела”. (Дела 6,15) Видео је Стефаново стрпљење које је показао према својим непријатељима и чуо како им је опростио. Био је сведок чврстине и радосне помирености многих које је излагао мучењима и невољама. Гледао је како су неки радосно дали свој живот за своју веру.AASer 83.2

Сви ови догађаји дубоко су утицали на Савла, а понекад су у његовом уму подизали скоро необориво уверење да је Исус заиста обећани Месија. У таквим тренуцима, ноћима се борио против овог осведочења, и увек завршавао борбу поново потврђујући своје уверење да Исус није Месија, а да су Његови следбеници само заведени фанатици.AASer 83.3

Сада је Исус лично проговорио Савлу својим гласом, говорећи: »Савле, Савле, зашто ме гониш?« А на питање: »Ко си ти, Господе«, одговорено му је истим гласом: »Ја сам Исус, којега ти гониш!« Христос се овде изједначио са својим народом. Прогонећи Исусове следбенике, Савле је ударио непосредно на Господа Бога небескога. Лажно их оптужујући и сведочећи против њих, лажно је оптуживао Спаситеља света и сведочио против Њега!AASer 83.4

У Савловим мислима није било никакве сумње да је Онај који му се обратио, заиста Исус из Назарета, дуго очекивани Месија, Утеха и Откупитељ Израиља. »А он дршћући од страха рече: Господе, шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити!«AASer 83.5

Када се слава повукла и када је Савле устао са земље, установио је да је потпуно слеп. Светлост Христове славе била је прејака за његове смртне очи, и када се повукла, тама ноћи спустила се на његове очи. Поверовао је да је ова слепоћа Божја казна зато што је тако сурово прогонио Исусове следбенике. Окружен страшном тамом, пипао је око себе, тако да су га његови пратиоци, пуни страха и запрепашћења, узели »за руку и увели у Дамаск«.AASer 84.1

Савле се у јутро тога значајнога дана, приближавао Дамаску испуњен осећањем самозадовољства због поверења које су му указали угледни свештеници. Биле су му поверене значајне одговорности. Добио је задатак да унапреди интересе јеврејске религије тако што ће, уколико буде могуће, спречити ширење нове вере у Дамаску. Био је чврсто уверен да ће његова мисија бити крунисана успехом и жељно је чекао да стекне искуства која су га по његовом осведочењу очекивала.AASer 84.2

Међутим, колико се његов улазак у град разликовао од његових очекивања? Погођен слепилом, беспомоћан, мучен кајањем, не знајући шта ће му донети будући суд, потражио је дом ученика Јуде, у коме је, у самоћи, имао довољно времена за размишљање и молитву.AASer 84.3

Савле је три дана био слеп, није ни јео ни пио. Ти дани душевне агоније били су му дугачки као године. Стално се с болом у души сећао улоге коју је имао у Стефановом мучеништву. Са ужасом је размишљао о својој кривици што је дозволио да њиме завладају злоба и предрасуде свештеника и главара, чак и у тренутку када је Стефаново лице било обасјано небеском светлошћу. Пун жалости и скрушена срца сећао се многих прилика у којима је затварао своје очи и уши пред најснажнијим доказима и упорно захтевао прогонство следбеника Исуса из Назарета.AASer 84.4

Ти дани дубоког самоиспитивања и скрушености срца пролазили су у потпуној усамљености. Верници, који су били обавештени с каквим намерама Савле долази у Дамаск, плашили су се да он само угра научену улогу да би их лакше преварио; па су се држали далеко од њега, ускраћујући му своје саучешће. Он сам није имао никакве жеље да се повеже са необраћеним Јеврејима с којима је намеравао да уједини снаге да заједнички прогоне вернике; јер је знао да неће ни покушати да саслушају његову причу. Тако је наизглед био лишен сваког људског саучешћа. Његова једина нада у помоћ био је милостиви Бог, и Њему се обраћао скрушенога срца.AASer 84.5

У току дугих сати које је проводио одвојен од људи и само са Богом, Савле се сетио многих библијских текстова који су говорили о Христовом првом доласку. Пажљиво је изучавао пророчанства, док му се сећање изоштравало осведочењем које је обузело његове мисли. Размишљајући о значењу тих пророчанстава, постао је запрепашћен својим некадашњим слепилом и неразумевањем, слепилом Јевреја уопште, које је проузроковало њихово одбацивање Исуса као обећаног Месије. Његовом просветљеном уму сада је све изгледало јасно. Знао је да су његове некадашње предрасуде и неверство помрачили његову духовну моћ схватања и спречили га да у Исусу из Назарета препозна Месију из пророчанстава.AASer 85.1

Када се потпуно препустио осведочавајућој сили Светога Духа, Савле је сагледао грешке које је учинио у своме животу и препознао далекосежне захтеве Божјег закона. Он, који је био поносни фарисеј, сигуран да се оправдао својим добрим делима, сада се сагнуо пред Богом у понизности и једноставности малога детета, признајући своју недостојност и ослањајући се на заслуге распетог и васкрслог Спаситеља. Савле је чезнуо да успостави потпуни склад и заједништво са Оцем и са Сином; и испуњен дубоком тежњом да добије опроштење и буде прихваћен пред Богом, упутио је ватрену молитву престолу благодати.AASer 85.2

Молитве фарисеја покајника нису биле узалудне. Најдубље мисли и најискренија осећања његовог срца била су преображена божанском благодаћу; његове племените способности биле су усклађено са вечним Божјим намерама. Христос и Његова праведност постали су Савлу значајнији од целога света.AASer 85.3

Савлово обраћење изразит је доказ чудесне силе Светога Духа којом људе уверава у грех. Он је стварно веровао да је Исус из Назарета занемарио Божји закон и да је своје ученике поучавао да је укинут. Међутим, после свога обраћења, Савле је препознао Исуса као Онога који је дошао на свет са изричитом намером да уздигне Закон свога Оца. Стекао је дубоко уверење да је Исус у ствари Зачетник целокупног јеврејског система приношења жртава. Схватио је да се приликом распећа симбол сусрео са својим испуњењем и да је, управо, Исус испунио старозаветна пророчанства о Откупитељу Израиља.AASer 85.4

У извештају о Савловом обраћењу објављена су нам важна начела, која увек треба да имамо на уму. Савле се нашао у непосредној присутности Исуса Христа. Исус је намеравао да му повери најважнији посао, требало је да му постане »суд изабрани«; ипак му Господ у том тренутку није ништа рекао о послу који жели да му да. Зауставио га је на његовом путу и осведочио у грех; али, када је Савле упитао: »Господе, шта хоћеш да чиним”, Спаситељ је радозналог Јеврејина повезао са својом Црквом да би у њој стекао знање о намери коју Бог има са њим.AASer 86.1

Чудесна светлост која је обасјала Савлову таму била је Господње дело, али постојао је и посао који су за њега морали да обаве ученици. Христос је обавио дело откривења и осведочења, а сада је покајник био у положају да учи од оних које је Бог одредио да објављују Његову истину.AASer 86.2

И док је Савле у усамљености Јудиног дома настављао да се моли и да тражи Бога, Господ се у виђењу показао једном ученику »по имену Ананија” и казао му да се Савле из Тарса моли Богу и да му је неопходна помоћ. »Устани и иди у улицу која се зове Права”, рекао му је небески весник, »и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина, јер гле, он се моли Богу и виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа!”AASer 86.3

Ананија је једва могао да поверује у речи које је чуо од анђела; јер су се гласови о Савловом суровом прогоњењу светих у Јерусалиму надалеко и нашироко проширили. Усудио се да каже: »Господе, ја чух од многих за тога човека колика зла почини светима твојима у Јерусалиму; и овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име твоје.« Међутим, налог је зазвучао као команда: »Иди, јер ми је он суд изабрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве!”AASer 86.4

Послушан налогу анђела, Ананија је потражио човека који је још недавно »дисао претњама« против свих који су веровали у име Исусово и стављајући своју руку на главу паћеника и покајника, рекао је: »Савле брате, Господ Исус који ти се јави на путу којим си ишао посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светога!”AASer 86.5

»И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа и уставши крсти се.”AASer 87.1

Тако је Исус потврдио ауторитет своје организоване Цркве и повезао Савла са својим изабраним оруђима на Земљи. Христос и сада има Цркву као свога представника на Земљи, и њој је поверено дело да грешнике покајнике усмерава на пут живота.AASer 87.2

Многи мисле да су једино Христу одговорни за светлост и искуство и да су независни од Његових признатих следбеника на Земљи. Исус је Пријатељ грешника; Његово срце дирнуто је њиховим невољама. Он има сву силу, и на Небу и на Земљи, али поштује средство које је одредио за просветљење и спасење људи; Он грешнике усмерава према Цркви, коју је учинио каналом светлости усмерене свету.AASer 87.3

Када је Савле, заслепљен заблудама и предрасудама, добио откривење од Христа кога је прогонио, дошао је у непосредни додир са Црквом, која је светлост свету. У овом случају Ананија је представљао Христа, али је представљао и Христове проповеднике на Земљи, који су одређени да делују уместо Њега. Ананија је уместо Христа додирнуо Савлове очи да поново могу да виде. Он је уместо Христа ставио руке на њега и док се молио у Христово име, Савле је примио Светога Духа. Све то било је учињено у име Исуса Христа и Његовим ауторитетом. Христос је извор; Црква је канал који преноси силу.AASer 87.4