Четрдесет и прво поглавље—»Још Мало Па Ћеш Ме Наговорити!”

(Ово поглавље засновано је на тексту у Делима 25,13-27; 26)

Павле је затражио да иде пред Цезара и Фист није могао да одбије да га пошаље у Рим. Међутим, прошло је ипак неко време, док нису пронашли одговарајући брод; пошто су и други затвореници морали да буду послани у Рим, разматрање њихових случајева је допринело је одлагању. То је Павлу пружило прилику да о својој вери говори пред најважнијим људима у Ћесарији, али и пред царем Агрипом II, последњим владарем из династије Ирода.AASer 308.1

»А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста. И будући да онде много дана осташе, каза Фист цару за Павла, говорећи: човека једнога оставио је Филикс у тамници, за којега, кад ја бејах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старешине јеврејске молећи ме да га осудим.” Објаснио је околности под којима је затвореник затражио да изађе пред Цезара, испричао о недавном суђењу Павлу које је одржано пред њим и нагласио да Јевреји против (433) њега нису изнели оптужбе које је очекивао, већ »некаква питања о својему сујеверју и о некаквоме Исусу, који је умро, па Павле говораше да је жив.«AASer 308.2

Када је Фист завршио своје излагање, заинтересовани Агрипа је рекао: »И ја бих рад чути тога човека!” У складу са овом жељом, за следећи дан је уговорен сусрет. »Сутрадан пак, када Агрипа и Верникија дођоше с великим поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старешинама онога града и кад заповеди Фист, доведоше Павла.«AASer 309.1

Фист се потрудио да све окружи раскошним сјајем да би својим посетиоцима указао част., Богата одећа прокуратора и његових гостију, мачеви војника и блистави сјај оклопа њихових заповедника, све то увећавало је раскош призора.AASer 309.2

А онда је Павле, и даље у оковима, доведен пред окупљене великодостојнике. Какве ли разлике! Агрипа и Верникија имали су моћ и положај и зато им је свет давао предност. Међутим, њима су недостајале карактерне особине које Бог цени. Кршили су Његов закон, били су покварени у срцу и животу. Њихово понашање изазивало је презир Неба.AASer 309.3

Остарели затвореник, везан ланцима уз свог стражара, својом појавом није обавезивао свет да му указује неку посебну част. За тога човека, привидно без пријатеља, без богатства или положаја, човека који је због своје вере у Божјег Сина био бачен у тамницу, ипак, се занимало цело Небо. Анђели су му служили. Да је слава само једнога од тих блиставих весника (434) обасјала тај скуп, избледела би царска раскош и царска охолост, цар и дворани попадали би на земљу, као што се догодило римским стражарима на Христовом гробу.AASer 309.4

Фист је окупљенима овако представио Павла: »Агрипа царе! и сви који сте с нама! видите овога за којега ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овде, вичући да не ваља да он више живи! А ја, дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к светломе ћесару, намислих да га пошљем. За којега немам што управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао што писати. Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.”AASer 309.5

Цар Агрипа је затим дао прилику Павлу да изнесе свој случај. Апостола није збунила блистава раскош или високи положај његових слушалаца; знао је колико мало вреди световно богатство или положај. Земаљска раскош и моћ није му ни за тренутак одузела храброст или га навела да изгуби власт над собом.AASer 309.6

Изјавио је: »За срећу своју држим, царе Агрипа, што данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји, а највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво!« (435)AASer 310.1

Павле је описао своје обраћење, како је од тврдовратог неверника постао следбеник Исуса из Назарета и поверовао у Њега као у Откупитеља света. Описао је небеско виђење које га је у почетку испунило неизрецивим страхом, али се касније показало као извор највеће утехе - откривење божанске славе, у којој је на престолу седео Онај кога је он презирао и мрзео, чије следбенике је управо тада покушавао да уништи. Павле је од тога тренутка постао нови човек, искрени и ватрени следбеник Исуса, који га је преобразио својом милошћу.AASer 310.2

Павле је јасно и снажно описао пред Агрипом најважније догађаје из Христовог живота на Земљи. Посведочио је да се Месија из пророчанства већ појавио у лику Исуса из Назарета. Открио је како су старозаветни списи објавили да ће се Месија појавити као човек међу људима, и како су се у Исусовом животу испуниле све појединости које су најавили Мојсије и пророци. Да би откупио изгубљени свет, Божји Син је претрпео крст, презрео срамоту, и узнео се на Небо као Победник над смрћу и гробом.AASer 310.3

Зашто би, говорио је Павле, изгледало невероватно да је Христос устао из мртвих? Некада је и њему тако изгледало, али, како да одбаци оно, како да не поверује у оно што је сам видео и чуо? На вратима Дамаска заиста је видео распетог и васкрслог Христа, истога Христа који је ходао јерусалимским улицама, Јерусалима, који је умро на Голготи, који је раскинуо окове смрти и вазнео се на Небо. Исто онако стварно као и Петар, Јаков, Јован или остали апостоли, и он (436) Га је видео и разговарао са Њим. Глас му је заповедио да објављује Јеванђеље васкрслог Спаситеља, па како да га не послуша? У Дамаску, у Јерусалиму, по целој Јудеји, у далеким крајевима, сведочио је за Исуса распетога, доказујући свима да треба »да се покају и да се обрате Богу, чинећи дела достојна покајања”.AASer 310.4

Апостол је предахнуо и наставио: »Зато ме Јевреји ухватише у цркви и шћаху да ме раскину. Али, добивши помоћ Божју, стојим до самога овога дана и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије: да ће Христос пострадати и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејскоме и незнабошцима!”AASer 311.1

Сви окупљени без даха су слушали Павлов извештај о дивним искуствима која је доживео. Апостол је говорио о својој омиљеној теми. Ниједан од његових слушалаца није могао да посумњау његову искреност. Међутим, усред његовог веома убедљивог излагања, прекинуо га је Фист, узвикнувши: »Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети!«AASer 311.2

Апостол је смирено одговорио: »Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем! Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овога непознато; јер ово није било у углу!” Затим, окренувши се Агрипи, непосредно му се обратио: »Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш!« (437)AASer 311.3

Агрипа је, дубоко узбуђен, за тренутак заборавио своју околину и достојанство свога положаја. Свестан истина које је једино чуо, једино видећи скромног затвореника који је стајао пред њим као Божји посланик, одговорио је, нехотично откривајући своје осведочење: »Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин!«AASer 311.4

Озбиљним гласом, апостол је одговорио: »Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти, него и сви који ме слушају данас, били такви као и ја што сам!« А онда је додао, подигавши оковану руку: »Осим окова ових!«AASer 311.5

Фист, Агрипа и Верникија би по правди морали носити окове који су везивали апостола. Сви су на својој души имали страшне злочине. Ти преступници тога дана добили су понуду спасења у име Исуса Христа. Један од њих, у најмању руку, био је скоро осведочен да прихвати благодат и понуђено опроштење. Али, Агрипа је одгурнуо понуђену милост, одбио је да прихвати крст разапетог Откупитеља.AASer 311.6

Царева радозналост била је задовољена и он је, уставши са своје столице, показао да разговор сматра завршеним. Док су се разилазили, окупљени су међусобно разговарали и говорили: »Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове!«AASer 312.1

Иако је био Јеврејин, Агрипа није гајио лицемерну ревност или слепе фарисејске предрасуде. Рекао је Фисту: »Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће ћесару!” Међутим, случај је већ био пријављен вишем суду и зато више није био у надлежности Фиста или Агрипе. (438)AASer 312.2