Четрдесет и шесто поглавље—На Слободи

У време када је Павлов рад у Риму био благословљен обраћењем многих душа, јачањем и храбрењем верника, почели су да се навлаче и облаци који су запретили не само његовој личној сигурности, већ и благостању Цркве. Приликом доласка у Рим био је стављен под надзор центуриона империјалне гарде, праведног и поштеног човека. Захваљујући доброти овог официра, Павле је имао прилику да углавном слободно настави дело проповедања Јеванђеља. Међутим, крајем двогодишњег тамновања, на место овог човека дошао је службеник од кога апостол није могао да очекује неку посебну наклоност.AASer 346.1

Јевреји су сада били активнији него икада раније у својим напорима да науде Павлу, па су добили и способног помоћника у лику раскалашне особе коју је Нерон узео за своју другу жену и која је обративши се у јудаизам сав свој утицај ставила у службу њихових злочиначких планова против овог бранитеља хришћанства.AASer 346.2

Павле се није могао надати некој великој цезаревој праведности, пред чији је суд желео да изађе. Нерон је био морално покваренији, (485) лакоумнији по карактеру, а истовремено способнији да чини много ужаснија и суровија дела од било ког владара пре себе. Узде власти нису могле бити поверене деспотскијем управљачу. Прва година његове владавине била је обележена тровањем његовог полубрата, законитог наследника престола. Нерон је падао из једног понора злочина и порока у други, све док није убио своју мајку, а затим и своју прву жену. Није било порока у који се не би упустио, злочина пред којим би устукнуо. У сваком племенитом уму будио је одбојност и презир.AASer 346.3

Појединости о безакоњима која су се догађала на његовом двору, биле су толико ужасне, толико понижавајуће да нису могле бити описане. Његова преданост пороцима изазивала је гађење и презир многих, чак и међу онима који су били, принуђени да учествују у његовим злочинима. Били су у сталном страху од нових грозота које ће опет предложити. Ипак, чак ни такви злочини нису уздрмали поданичку лојалност према Нерону. Он је био признат као апсолутни владар ондашњег цивилизованог света. И више од тога, биле су му указиване божанске почасти, био је слављен као бог.AASer 347.1

Павле је, просуђујући према људским мерилима, могао очекивати да ће пред овим судом сигурно бити проглашен кривим. Међутим, апостол је осећао да нема чега да се плаши, све док буде био веран Богу. Онај исти који је у прошлости био његов заштитник, могао га је и сада сачувати не само од јеврејске злобе, већ и од цезареве моћи.AASer 347.2

Бог је заиста сачувао свога слугу. Оптужбе против Павла на суду нису биле доказане, и Нерон је, супротно свеопштем очекивању, супротно (486) свом карактеру, поштовао закон и Павла прогласио невиним. Окови су били скинути и апостол је поново постао слободан човек.AASer 347.3

Да је суђење било одложено, или да је Павле из било ког разлога до следеће године остао у Риму, нема сумње да би погинуо у прогонству које је тада наступило. Наиме, у време Павловог тамновања, обраћења у хришћанство постала су толико бројна да су привукла пажњу власти и изазвала њено непријатељство. Императоров гнев посебно је разбуктало обраћење чланова његовог дома и он је убрзо пронашао изговор да хришћане учини жртвама своје ужасне суровости.AASer 347.4

Некако у то време Рим је захватио страшан пожар који је прогутао скоро половину града. Ширили су се гласови да је сам Нерон заповедио подметање пожара, па је он, да би скренуо сумњу са себе, покушао да привидно великом дарежљивошћу помогне бескућницима и пострадалима. Ипак, био је оптужен за тај злочин. У народу се развило велико узбуђење и гнев па да би оправдао себе, а град ослободио људи којих се плашио и које је мрзео, Нерон је кривицу пребацио на хришћане. Његова превара је успела и хиљаде Христових следбеника, људи, жена и деце, било је немилосрдно побијено.AASer 348.1

Павле је био поштеђен овог страшног прогонства, јер је убрзо после свог ослобођења напустио Рим. Своје последње дане на слободи апостол је искористио да вредно ради по црквама. Трудио се да успостави чвршће јединство између грчких и источних цркава и да мисли верника (487) усмери против лажних учења која су својом појавом претила да униште њихову веру.AASer 348.2

Невоље и страховања која је издржао, угрозили су апостолово телесно здравље. Почеле су га сустизати и слабости које доноси старост. Осећао је да се његов рад приближава крају, па је, знајући да ће му време брзо истећи, удвостручио своје напоре. Изгледало је као да нема граница његовој ревности. Одлучан у намерама, брз у одлукама, снажан у вери, путовао је од цркве до цркве, по многим земљама, и покушавао свим средствима да ојача руке верника да обаве велико дело у задобијању душа за Христа и да у тешким временима која су им предстојала остану чврсто на страни Јеванђеља, верно сведочећи за Христа. (488)AASer 348.3