Једанаесто поглавље—Еванђеље У Самарији

(Ово поглавље засновано је на тексту у Делима 8)

После Стефанове смрти у Јерусалиму је настало сурово прогонство верника да се »сви расејаше по крајевима јудејским и самаријским«. »А Савле досађиваше цркви , јер иђаше по кућама и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.« О својој ревности у овом суровом послу много касније лично је говорио: »Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина. Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице... и по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих, гоњах их тја и до туђих градова.« Да Стефан није био једини мученик који је претрпео смрт, може се видети из Савлових речи: »И када их убијаху, пристајах на суд!« (Дела 26,9-11)AASer 73.1

Никодим је управо иступио у ово опасно време и неустрашиво изразио своју веру у распетог Спаситеља. Никодим је био члан Синедриона и заједно са осталима дубоко потресен Исусовим учењем. Док је посматрао Исусова узвишена дела, у његовим мислима све више је јачало уверење да је Исус Божји Посланик. Сувише поносан да би отворено признао своју наклоност према Учитељу из Галилеје, затражио је да са Њим насамо разговара. У том разговору Исус му је приказао план спасења и своју мисију у свету, али Никодим је и даље оклевао. Прикривао је истину у свом срцу, и скоро три године она није донела никакве видљиве плодове. Међутим, иако није јавно признао Христа, Никодим је у Синедриону неколико пута осујетио планове свештеника да га униште. Када је Христос коначно био подигнут на крст, Никодим се сетио речи које му је Исус упутио оне ноћи на Маслинској гори док су насамо разговарали: »И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба син човечји да се подигне” (Јован 3,14), и препознао је у Њему Откупитеља света.AASer 73.2

Никодим је заједно с Јосифом из Ариматеје, подмирио трошкове Исусовог погреба. Ученици су се устручавали да отворено иступе као Исусови ученици, али су им Никодим и Јосиф смело прискочили у помоћ. Подршка ових богатих и угледних људи била им је неопходна у том мрачном часу. Они су за њиховог умрлог Учитеља могли да учине оно што је тим сиромашним ученицима било немогуће; а њихово богатство и утицај у великој мери могли су их заштитити од злобе свештеника и главара.AASer 74.1

Никодим је сада, када су Јевреји покушавали да униште тек организовану Цркву, иступио у њену одбрану. Заборавивши на опрезност и неодлучност, подржавао је веру ученика и служио се својим богатством да заједно са осталима подупре цркву у Јерусалиму и унапреди дело Јеванђеља. Они који су му у ранија времена исказивали поштовање, сада су га презирали и прогонили, па је осиромашио у добрима овога света; али није се колебао у одбрани своје вере.AASer 74.2

Прогонство које је задесило цркву у Јерусалиму дало је велики замах делу еванђеља. Успех је пратио службу речи у том граду, па је постојала је опасност да ће се ученици предуго задржати у Јерусалиму, и да неће озбиљно схватити Спаситељев налог да крену у цео свет. Заборављајући да се снага за одупирање злу најбоље стиче ревном службом, почели су да мисле да немају важнијег посла од одбране цркве у Јерусалиму од непријатељских напада. Уместо да обучавају новообраћене да објављују еванђеље онима који га још нису чули, били су у опасности да крену путем, који ће навести све вернике да буду задовољни оним што су до тада постигли. Да би своје представнике разаслао у све крајеве, да би им омогућио да раде за ближње, Бог је дозволио да буду захваћени прогонством. Прогнани из Јерусалима, »они што се бејаху расејали, пролажаху проповедајући реч”.AASer 74.3

Међу онима којима је Спаситељ дао налог: »Идите, дакле, и научите све народе« (Матеј 28,19), многи су потицали из скромнијих слојева становништва - били су то људи који су научили да воле свога Господа и који су одлучили да следе Његов пример несебичне службе. Тим једноставним људима, али и ученицима који су били са Спаситељем у Његовој земаљској служби, било је указано драгоцено поверење. Свету је требало да објаве Радосну вест о спасењу у Христу.AASer 75.1

Иако су се због прогонства морали расејати на све стране, били су испуњени мисионарском ревношћу. Схватили су одговорност своје мисије. Знали су да у својим рукама држе хлеб живота намењен изгладнелом свету; били су покренути Христовом љубављу да тај хлеб ломе свима који су осећали потребу за њим. Господ је радио преко њих. Свуда куда су ишли, болесни су оздрављали, а сиромашнима је проповедано Јеванђеље.AASer 75.2

Филип, један од седморице ђакона, налазио је међу онима који су били изгнани из Јерусалима. Он је сишао »у град самаријски и проповедаше им Христа. А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше. Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима бејаху, и многи хроми и узети оздравише. И би велика радост у граду ономе.”AASer 75.3

Христова порука жени Самарјанки с којом је разговарао на Јаковљевом студенцу сада је уродила плодом. Пошто је саслушала Његове речи, жена је отишла људима у граду и казала: »Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила; да није то Христос?« И они су пошли за њоме, слушали Његове речи, и поверовали у Њега. Жељни да чују више, преклињали су га да остане. Остао је с њима два дана »и много их више верова за његову беседу«. (Јован 4,29.41)AASer 75.4

Када су Његови ученици били протерани из Јерусалима, у Самарији су нашли сигурно уточиште. Самарјани су с добродошлицом дочекали ове веснике Јеванђеља, а јудејски обраћеници пожњели су драгоцену жетву међу онима који су некада били њихови најогорченији непријатељи.AASer 75.5

Филипов рад у Самарији био је обележен великим успехом. Охрабрен њиме затражио је помоћ из Јерусалима. Сада су и апостоли много јасније схватили значење Исусових речи: »И бићете ми сведоци и у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.« (Дела 1,8)AASer 76.1

Док је Филип још био у Самарији, небески весник упутио га је да пође »на пут који силази од Јерусалима у Газу... И уставши пође.” Није посумњао у позив, нити је оклевао да га послуша; јер је већ научио лекцију о покорности Божјој вољи.AASer 76.2

»И гле, човек Арапин (Етиопљанин), ушкопљеник, властелин Кандакије, царице арапске (етиопске), што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу, па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.” (Дела 8,27.28. заграде према Чарнићу) Овај Етиопљанин био је утицајан човек на високом положају. Бог је знао да ће он, када се обрати, објавити и другима светлост коју је примио и да ће ширити снажан утицај у корист Јеванђељу. Божји анђели пратили су овог човека који је тежио за просветљењем и био привучен Спаситељу. Господ га је деловањем Светога Духа довео у додир са човеком који ће му открити светлост.AASer 76.3

Филипу је било речено да се приближи Етиопљанину и да му објасни пророчанство које је управо читао. Свети Дух му је наредио: »Приступи и прилепи се тим колима!” Када је пришао, Филип је упитао Етиопљанина: »Разумеш ли што читаш? А он рече: како бих могао ако ме ко не упути! И умоли Филипа те се попе и седе с њиме.” Текст који је читао садржао је пророчанство које се односило на Христа: »Као овца на заклање одведе се; и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих. У његовом понижењу укиде се суд његов. Јер се његов живот узима од земље.«AASer 76.4

»Молим те, за кога ово говори пророк, или за себе или за кога другога«, упитао је ушкопљеник. Филип му је онда објаснио велику истину о откупљењу. Започевши истим текстом, »приповеди му јеванђеље Христово«.AASer 76.5

Човеково срце се одушевило и заинтересовало, када му је Писмо било објашњено; када је ученик завршио своје излагање, био је спреман да прихвати показану светлост. Није ни покушао да свој високи световни положај употреби као изговор да одбаци Јеванђеље. »Како иђаху путем дођоше на некакву воду и рече ушкопљеник: ево воде, шта брани мени да се крстим? А Филип му рече: ако верујеш од свега срца својега, можеш! А он одговарајући рече: верујем да је Исус Христос, Син Божји. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.”AASer 77.1

»А када изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде својим путем радујући се. А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Цезареју.”AASer 77.2

Овај Етиопљанин представља широки круг људи којима је неопходно да приме поуку од мисионара сличних Филипу - људи који ће послушати Божји глас и отићи куда их Он шаље. Има много оних који читају Писма и који нису способни да разумеју њихово право значење. По целом свету људи и жене замишљено упиру свој поглед према Небу. Молитве, сузе и питања уздижу се од људи који чезну за истином, за благодаћу, за Светим Духом. Многи се налазе на прагу Божјег царства и само чекају да буду окупљени.AASer 77.3

Анђео је одвео Филипа човеку који је тежио за светлошћу и који је био спреман да прихвати Јеванђеље, али ће и данас анђели усмеравати стопе оних еванђеоских радника, који дозвољавају да Свети Дух посвети њихов језик и оплемени њихово срце. Анђео који је послао Филипа, могао је и сам да обави дело са Етиопљанином, али то није Божји начин поступања. По Његовом плану људи треба да раде са својим ближњима.AASer 77.4

Поверење које је било указано првим ученицима, указано је и верницима свих времена. Света истина је дата свима који су прихватили Јеванђеље, да би је објавили свету. Припадници Божјег верног народа увек су били ватрени мисионари, који су све своје снаге посвећивали части Његовог имена и мудро употребљавали своје таланте у Његовој служби.AASer 77.5

Несебичан рад хришћана у прошлости треба да послужи и као пример и као надахнуће свима нама. Верници Божје Цркве треба да буду жељни добрих дела, лишени световних амбиција, они треба да следе кораке Онога који »прође чинећи добро”. Са срцем које је пун саучешћа и сажаљења, треба да служе онима којима је потребна помоћ, да грешнике упознају са Спаситељевом љубављу. То дело захтева улагање тегобног труда, али доноси и богату награду. Они који се са искреним намерама укључе у то дело, дочекаће да виде како се душе обраћају Спаситељу, јер је утицај који прати остварење божанског налога заиста неодољив.AASer 78.1

Одговорност за испуњење овог налога не почива само на рукоположеним проповедницима. Сваки који је примио Христа позван је да ради на спасавању својих ближњих. »И Дух и невеста говоре: дођи. И који чује нека говори: дођи.” (Откривење 22,17) Обавезом да објави овај позив обухваћена је цела Црква. Сваки који је чуо позив треба да понавља поруку која одјекује са брда и долина: »Дођи!”AASer 78.2

Претпоставка да дело спасавања душа почива само на проповедницима представља судбоносну грешку. Скромни, посвећени верник на кога је Господар винограда ставио терет да спасава душе треба да добије охрабрење од људи којима је Господ поверио веће одговорности. Они који заузимају место старешина у Божјој Цркви треба да схвате да је Спаситељев налог упућен свима који верују у Његово име. Бог ће у свој виноград послати многе који нису били одабрани за проповедничку службу полагањем руку.AASer 78.3

Стотине и хиљаде оних који су чули вест спасења беспослени стоје на тргу, иако би се могли укључити у неку грану активне службе. Таквима Христос каже: »Што стојите овде вас дан беспослени?” Затим додаје: »Идите и ви у мој виноград!” (Матеј 20,6.7) Зашто се многи још не одазивају позиву? Да ли је то зато што сматрају да су изузети, јер не стоје за проповедаоницом? Нека такви схвате да хиљаде посвећених верника треба да обаве велико дело изван подручја проповедаонице!AASer 78.4

Господ већ дуго чека да дух службе обузме целу Цркву тако да свако, према својим способностима, почне да ради за Њега. Када би верници Божје Цркве обављали дело које им је поверено у жедним пољима код куће и у страним земљама, испуњавајући тако еванђеоски налог, цео свет би врло брзо био опоменут, а Господ Исус би се вратио на ову Земљу у сили и великој слави. »И проповедиће се ово јеванђеље о царству по свему свету за сведочанство свим народима. И тада ће доћи последак.” (Матеј 24,14)AASer 78.5