Često je bio pogrešno shvatan i usamljen, 18. maj

»Gazih sam u kaci, i niko između naroda ne beše sa mnom.« Isaija 63,3.SKB 143.1

Kakvu podršku je Hristos mogao naći u svojim zemaljskim rođacima da su poverovali u Njega kao u Onoga koji je došao sa Neba, da su sarađivali s Njime u obavljanju Gospodnjeg dela! Njihovo neverovanje bacilo je senku na Hristov zemaljski život. Bio je to deo gorčine gorke čaše koju je On ispio nas radi... Svojim kratkim štapom za merenje oni nisu uspevali da izmere misiju koju je došao da obavi, pa nisu ni mogli da saučestvuju s Njime u Njegovim nevoljama. Njihove grube, potcenjivačke reči pokazivale su da nisu uspeli da proniknu u Njegov karakter, da nisu shvatili da se u Njemu ljudsko spojilo sa božanskim. Često su Ga gledali obuzetog tugom, ali, umesto da Ga teše, svojim su duhom i rečima samo ranjavali Njegovo srce...SKB 143.2

Sve je to Njegov put prekrilo tmjem i učinilo teškim za koračanje. Nerazumevanje u sopstvenom domu bilo je Hristu tako bolno da je osećao olakšanje da se nade na mestu na kojem ga nema. Često je olakšanje nalazio jedino u samoći, u razgovoru sa svojim nebeskim Ocem.SKB 143.3

Oni koji su pozvani da stradaju Hrista radi, koji moraju da trpe nepoverenje i potcenjivanje, čak i u svom domu, mogu da nađu utehu u pomisli da je i Isus morao da prođe kroz iste patnje. On oseća duboko saučešće prema njima. On ih poziva da uzmu Njega za prijatelja, da utehu nađu na istom mestu na kome ju je On nalazio, u razgovoru sa Ocem. Oni koji prihvate Isusa kao svog Spasitelja nisu ostavljeni da kao siročići sami podnose životne nedaće. On ih prima kao pripadnike nebeske porodice; poziva ih da Njegovog Oca nazovu svojim Ocem. Oni su »Njegovi maleni« , dragi Božjem srcu, povezani sa Njim najnežnijim i najtrajnijim vezama. On gaji prema njima najdublju nežnost, koja toliko nadmašuje onu koju su naš otac i naša majka osećali prema nama kad smo bili bespomoćni, koliko ono što je božansko nadmašuje ljudsko.SKB 143.4