On se ne sukobljava sa vlastodršcima, 19. maj

»Isus odgovori: carstvo moje nije od ovoga sveta, kada bi bilo od ovoga sveta carstvo moje, onda bi sluge moje branile da ne bih bio predan Jevrejima, ali, carstvo moje nije odavde.« Jovan 18,36.SKB 144.1

Danas u religijskom svetu ima mnoštvo onih koji, tako bar veruju, rade na uspostavljanju Hristovog carstva kao nekog zemaljskog i prolaznog oblika vladavine. Oni čeznu da našeg Gospoda proglase vladarem carstava ovoga sveta, vladarem njihovih sudnica i logorišta, njihovih zakonodavnih tela, njihovih palata i tržnica. Oni od Njega očekuju da vlada zakonskim dekretima, koje će potvrditi ljudski autoriteti. Pošto Hristos sada lično nije ovde, oni sami žele da zauzmu Njegovo mesto... Uspostavljanje takvog carstva žarko su želeli Jevreji Hristovog doba... Međutim, On je rekao: »Carstvo moje nije od ovoga sveta!« On ne bi prihvatio zemaljski presto.SKB 144.2

Vlast pod kojom je Hristos živeo bila je pokvarena i nasilna; na sve strane zapažale su se strašne zloupotrebe — iznuđivanje, netrpeljivosti, užasne surovosti. Ipak, Spasitelj nije pokušavao đa unese nikakve građanske reforme. Nije napadao nikakve nepravde prema svom narodu, niti osuđivao neprijatelje svoga naroda. Nije se suprotio vlasti i upravi onih koji su vladali. On, koji je naš primer, držao se daleko od zemaljskih vlasti. Ne zato što je bio ravnodušan prema ljudskim patnjama, već zato što se lek nije mogao pronaći u nekim ljudskim ili spoljašnjim merama. Da bi bilo uspešno, lečenje mora da obuhvati svakog čoveka pojedinačno i mora da obnovi srce.SKB 144.3

Carstvo Božje nije bilo uspostavljeno odlukama sudova ili veća ili zakonodavnih tela, nije osnovano uz pođršku svetovnih velikana, već je nastalo usađivanjem Hristove prirode u ljudsku, radom Svetoga Duha. »I koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božji, koji veruju u ime njegovo.« (Jovan 1,12)SKB 144.4