24. поглавље—»ПРОПАДЕ ... ЈЕР ЈЕ БЕЗ ЗНАЊА«

*****

Божја заштита над Израиљевим народом увек је зависила од ње гове послушности. Израиљци су у подножју Синаја склопили заветни однос с Богом као Његово »благо мимо све народе«. Свечано су обећали да ће ићи путем послушности. Казали су: »Што је год казао Господ, чинићемо!« (2. Мојсијева 19,5.8) Када је после неколико дана Божји закон био изговорен са Синаја, и када су преко Мојсија била објављена додатна упутства у облику правила, Израиљци су једним гласом поново обећали: »Чинићемо све што је рекао Господ!« (2. Мојсијева 24,3.7) Бог је изабрао Израиља да буде Његов народ, а они су изабрали Њега да буде њихов Цар.PKSerb 197.1

На крају лутања пустињом услови завета су били поновљени. Код Вет-Фегора, на самој граници Обећане земље, где су многи пали као плен подмуклог искушења, они који су остали верни обновили су свој завет верности. Преко Мојсија добили су опомену против искушења која ће их у будућности нападати ; били су озбиљно позвани да остану одвојени од околних народа и да служе само Богу.PKSerb 197.2

»А сада, Израиљу«, поучио је Мојсије Израиљце, »чуј уредбе и законе које вас учим да творите, да бисте поживели и ушли у земљу коју вам даје Господ Бог отаца ваших да бисте је наследили. Ништа не додајте к речи коју вам ја заповедам, нити одузимајте од ње, да бисте сачували заповести Господа Бога својега које вам ја заповедам... Држите, дакле, и извршујте их, јер је то мудрост ваша и разум ваш пред народима, који ће кад чују све ове уредбе рећи: само је овај велики народ, народ мудар и разуман.« (5. Мојсијева 4,1-6)PKSerb 197.3

Израиљцима је посебно наглашено да не смеју губити из вида Божје заповести, и да ће им послушност заповестима донети снагу и благослов. »Само пази на се и добро чувај душу своју«, гласила је порука коју им је Господ упутио преко Мојсија, »да не заборавиш оне ствари које су виделе очи твоје, и да не изађу из срца твојега докле си год жив, него да их обзнаниш синовима својим и синовима синова својих!« (5. Мојсијева 4,9) Свечани призори приликом давања Закона на Синају, који су будили страхопоштовање у срцима гледалаца, никада нису смели да буду заборављени. Јасне и одлучне биле су опомене упућене Израиљу против идолопокло ничких обичаја проширених међу околним народима. »Зато добро чувајте душе своје«, био им је упућен савет, »... да се не бисте покварили и начинили себи лик резан, или какву год слику«, »и да не би, подигавши очи своје к небу и видевши Сунце и Месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им, јер их Господ Бог твој даде свим народима под целим небом«. »Пазите да не заборавите завета Господа Бога својега, који учини с вама, и да не градите себи лика резанога, слике од које год твари, као што ти је забранио Господ Бог твој.« (5. Мојсијева 4, 15.16.19.23)PKSerb 198.1

Мојсије је описао зла која ће настати одбацивањем Господњих правила. Позивајући Небо и Земљу као сведоке, он објављује да ће народ, уколико после дугог боравка у земљи обећања, прихвати искварене облике богослужења и почне се клањати резаним ликовима, одбијајући да се врати обожавању правог Бога, бити одведен у ропство и расејан међу незнабошцима. »Сведочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наследите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истребити, или ће вас расејати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ, и служићете онде боговима које су начиниле руке човечије, од дрвета и од камена, који не виде, нити чују, нити једу, нити миришу.« (5. Мојсијева 4,26-28)PKSerb 198.2

Ово пророчанство, које се делимично испунило у време судија, дочекало је своје потпуно и дословно испуњење приликом робовања Израиљаца у Асирији и Јудејаца у Вавилону.PKSerb 199.1

Отпад у Израиљу постепено се развијао. Из нараштаја у нараштај, сотона је стално изнова покушавао да наведе изабрани народ да заборави »заповести и уредбе и законе« које је обећао да ће вечно поштовати (5. Мојсијева 6,1). Знао је да ће, ако успе да наведе Израиља да заборави Бога, и да »пође за другим боговима и њима се стане клањати и њима служити«, народ »зацело пропасти«. (5. Мојсијева 8,19)PKSerb 199.2

Непријатељ Божје цркве на Земљи није, међутим, узео потпуно у обзир сажаљиву природу Онога који »не правда кривога«, али, чија је слава да буде »милостив, жалостив, спор на гнев, и обилан милосрђем и истином, који чува милост тисућама, прашта безакоња и неправде и грехе«. (2. Мојсијева 34,6.7) Упркос сотониним напорима да осујети Божју намеру са Израиљем, ипак се и у најмрачнијим часовима његове историје, када је изгледало да се силе зла налазе пред победом, Господ милостиво откривао свом народу. Објављивао је народу оно што је било за његово добро. »Написах му велике ствари у закону свом«, објавио је Бог преко Осије, »али му се чине као нешто туђе!« »Ја учих Јефрема да ходи, држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лечио!« (Осија 8,12; 11,3) Господ је нежно поступао с њима, дајући им преко својих пророка правило по правило, заповест по заповест.PKSerb 199.3

Да је Израиљ послушао пророчке поруке, не би морао да прође кроз понижење које га је снашло. Само зато што су истрајно одбацивали Божји закон, Бог је био принуђен да дозволи да буду одведени у ропство. »Изгибе народ мој, јер је без знања«, гласила је порука коју им је послао преко Осије, »када си ти одбацио знање, и ја ћу тебе одбацити... када си заборавио Бога својега!« (Осија 4,6)PKSerb 199.4

Преступи Божјег закона у сва времена увек су имали исте последице. У Нојево време, када су била прекршена сва правила праведности и када је безакоње постало тако дубоко и тако распрострањено да га Бог више није могао трпети, издат је налог: »Хоћу да истребим са Земље људе које сам створио!« (1. Мојсијева 6,7) У Аврамово време, становници Содома отворено су презирали Бога и Његов закон; наступила је као и у претпотопно доба, иста поквареност, иста безбожност, иста неограничена преданост злу. Становници Содома прекорачили су границе божанског стрпљења, и против њих се разгорео огањ Божје освете.PKSerb 199.5

Време које је претходило робовању израиљских десет племена било је време сличне непослушности и сличне покварености. Божјем закону је одрицана свака вредност, и то је у Израиљу отворило бране безакоњу. »Господ има парбу са становницима земаљским«, објавио је Осија, »јер нема истине, ни милости ни знања за Бога у земљи. Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чине прељубу, застранише и једна крв стиже другу!« (Осија 4,1.2)PKSerb 200.1

Пророчанства о суду, објављена преко Амоса и Осије, била су пропраћена пророчанствима о будућој слави. Десет бунтовних племена, тако упорних у непокајању, никада није добило никакво обећање о потпуном обнављању своје некадашње моћи у Палестини. Све до краја времена, требало је да буду »луталице по народима«. Међутим, преко Осије било је изречено пророчанство које им је указивало на предност да могу учествовати у коначном враћању Божјег народа на крају земаљске историје, у време када се Христос буде појавио као Цар над царевима и Господар над господарима. »Јер ће дуго времена«, објавио је пророк, десет племена седети »без цара и без кнеза и без жртве и без стуба и без оплећка и без ликова!« »После ће се«, наставио је пророк, »обратити и тражити Господа Бога својега и Давида, цара својега, и у страху ће приступити Господу и благости његовој у последња времена!« (Осија 3,4.5)PKSerb 200.2

Симболичким језиком, Осија је припадницима десет племена објавио Божји план о томе да се свакој покајничкој души која жели да се сједини с Божјом црквом на Земљи врате благослови обећани Израиљу у време његове верности Богу у Обећаној земљи. Спомињући Израиљ као народ, коме жели да укаже милост, Господ је објавио: »Али, ево, ја ћу је примамити, и одвешћу је у пустињу, и говорићу с њоме лепо. И даћу јој винограде њене од тога места, и долину Ахор за врата надању, и онде ће певати као за младости своје, и као кад је ишла из Египта. И тада ћеш ме, говори Господ, звати: мужу мој, а нећеш ме више звати: Вале мој (Господару мој!). Јер ћу уклонити из уста њених имена Вала, и неће им се више помињати имена!« (Осија 2,14-17)PKSerb 200.3

У последњим данима историје ове Земље треба обновити завет између Бога и народа који држи Његове заповести. »И тада ћу им учинити завет са зверима пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха. И заручићу те себи довека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем. И заручићу те себи вером, и познаћеш Господа.«PKSerb 201.1

»И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи, А земља ће се одазвати житу, и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу. И посејаћу је себи на земљи, и смиловаћу се на Лорухаму, и рећи ћу Лоамији, ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој!« (Осија 2,18-23)PKSerb 201.2

»И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљеву... ће се ослањати на Господа, свеца Израиљева истином.« (Исаија 10,20) У »сваком племену и језику и колену и народу« биће оних који ће радосно одговорити на позив: »Бојте се Бога и подајте му славу, јер дође час суда његова!« Они ће одбацити све идоле, који их везују за Земљу; и »поклониће се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене«. Они ће се ослободити свега што им смета и стајати пред светом као споменици Божје милости. Послушни Божјим захтевима, биће признати и пред анђелима и пред људима као они који »држе заповести Божје и имају веру Исусову«. (Откривење 14,6.7.12)PKSerb 201.3

»Ево, иду дани, говори Господ, када ће орач стизати жетеоца, и који гази грожђе сејача, и горе ће капати слатким вином, и сви ће се хумови растапати. И повратићу робље народа својега Израиља, и опет ће саградити пусте градове и населиће се, и насадиће винограде и пити вино из њих, и начиниће вртове и јести род из њих.PKSerb 201.4

И посадићу их у земљи њиховој, и неће се више ишчупати из земље своје, коју им дадох, говори Господ, Бог твој.« (Амос 9,13-15)PKSerb 201.5