Јудино царство, које је уживало у благостању у Језекијином раз381 добљу, још једном је ниско пало у време дугих година Манасијине безбожне владавине, када је многобоштво било обновљено, а многи наведени на идолопоклонство. »Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим те чинише горе него народи које истреби Господ.« (2. Дневника 33,9) Славна светлост ранијих нараштаја била је замењена тамом сујеверја и заблуде. Појавила су се и ширила велика зла - тиранија, тлачење, мржња према свему што је добро. Правда је била изопачена, насиље је постало свеопшта појава.PKSerb 259.1

Ипак, ни та тешка времена нису остала без сведока за Бога и правду. Мучна искуства, кроз која је Јуда без штете пролазио у току Језекијине владавине, у многим срцима развила су чврстину карактера која је сада послужила као бедем против свеопштег безакоња. Њихово сведочење за истину и правду изазвало је бес Манасије и његових пријатеља на власти, који су настојали да се утврде у злу, ућуткавајући сваки глас неодобравања. »И праву крв, веома многу, проли Манасија, тако да напуни Јерусалим од 382 краја до краја.« (2. О царевима 21,16)PKSerb 259.2

Једна од првих жртава био је Исаија, који је више од пола столећа стајао пред Јудом као изабрани Господњи весник. »А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице, камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше, идоше у кожусима и козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти, којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.« (Јеврејима 11,36-38)PKSerb 259.3

Неки од оних који су били прогоњени за време Манасијине владавине, имали су задатак да објаве посебне поруке укора и осуде. Јудејски цар, говорили су пророци, понашао се горе од свих »који пре њега бише«. Његово царство због ове покварености суочавало се с кризом; становници земље требало је да ускоро буду одведени као заробљеници у Вавилон, и тамо постану »плен и грабеж свим непријатељима својим«. (2. О царевима 21,11.14) Међутим, Бог неће потпуно одбацити оне који Га у страној земљи буду признали за свог Владара; они ће, можда, проћи кроз тешке невоље, али Он ће их, ипак, избавити када то буде хтео и како буде хтео. Они који се буду потпуно поуздали у Њега, наћи ће у Њему сигурно уточиште.PKSerb 260.1

Пророци су наставили да верно објављују своје савете и опо383 мене; неустрашиво су се обраћали Манасији и његовом народу, али поруке су дочекиване с презрењем, отпали Јуда није хтео да их слуша. Као наговештај онога што ће снаћи народ уколико истраје у непокајању, Господ је дозволио да њиховог цара зароби чета асирских војника и »свезавши га у двоје вериге медене, одведоше га у Вавилон«, своју привремену престоницу. Ова невоља освестила је цара који је почео да се моли »Господу, Богу својему, и понизи се врло пред Богом отаца својих. И молећи се, умоли му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог«. (2. Дневника 33,1113) Међутим, ово покајање, иако значајно, дошло је прекасно да би могло да спасе царство од поквареног утицаја дугогодишњег идолопоклонства. Многи су се спотакли и пали и више никада нису се подигли.PKSerb 260.2

Међу онима чије је животно искуство било непоправљиво обликовано Манасијиним судбоносним отпадом био је и његов син, који је дошао на престо у двадесет и другој години живота. О цару Амону је записано: »И хођаше целим путем којим је ходио отац његов, и служаше гадним боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се« (2. О царевима 21,21.22), »али се не понизи пред Господом као што се понизи Манасија, отац његов; него исти Амон још више грешаше«. Безбожном цару није било дозвољено да дуго влада. Усред његовог дрског безбоштва, само две године после ступања на престо, слуге су га убиле у палати, и »зацари народ земаљски Јосију, сина његова, на његово место«. (2. Дневника 33,23.25)PKSerb 260.3

После Јосијиног ступања на престо, а владао је тридесет и једну годину, они који су сачували чистоту своје вере почели су да верују да је пропадање царства заустављено; наиме, нови цар се, иако стар само једанаест година, бојао Бога, и од самог почетка чинио »што је право пред Господом, ходећи свим путем Давида, оца својега, не одступајући ни надесно ни налево«. (2. О царевима 22,2) Иако син безбожног цара, изложен искушењу да крене стопама свога оца, иако га је само неколико саветника храбрило да истраје на правом путу, Јосија је остао веран Богу Израиљевом. Упозорен заблудама прошлих нараштаја, одлучио је да чини добро уместо да падне у провалију греха и покварености у коју су доспели његов отац и деда. Он није »одступао ни надесно ни налево«. Као човек одређен да заузме поверљив положај, одлучио је да прихвати смернице дате израиљским владарима, а његова послушност омогућила је Богу да га употреби као суд за част.PKSerb 261.1

У време када је Јосија почео да влада, а и много година пре тога, Јудејци искрена срца питали су се хоће ли се Божја обећања, дата старом Израиљу, икада испунити. С људске тачке гледишта, божанска намера с изабраним народом изгледала је скоро неостварљива. Отпадништво из протеклих столећа постајало је, из године у годину све јаче; десет племена је већ било расејано по народима; преостало је само Јудино и Венијаминово племе, а и она су се сада налазила на ивици моралне и националне пропасти. Пророци су почели да проричу потпуно уништење њиховог лепог града, у коме се налазио Храм који је саградио Соломун, и према коме су биле усмерене све њихове наде у постизање националне величине. Зар је могуће да Господ намерава да одустане од своје заветне намере да избави оне који ће се поуздати у Њега? Суочени с дуготрајним прогонствима праведних и очигледним благостањем безбожних, могу ли се они, који су остали верни Богу, надати бољим данима?PKSerb 261.2

Пророк Авакум гласно је изразио ова страховања. Имајући пред очима тешкоће кроз које су пролазили верни његовог времена, муку свога срца преточио је у питања: »Докле ћу, Господе, вапити, а ти нећеш да чујеш? Докле ћу ти викати: насиље, а ти нећеш да избавиш? Зашто пушташ да видим безакоње, и да гледам муку и грабеж и насиље пред собом, и како подижу свађу и распру? Зато се оставља закон, и суд не излази нигда, јер безбожник оптече праведника, зато суд излази изопачен.« (Авакум 1,2-4)PKSerb 262.1

Бог је одговорио на вику своје верне деце. Преко својих изабраних представника, објавио је своју одлуку да изврши казну над народом, који се одвратио од Њега и почео да служи незнабожачким боговима. У току животног века неких који су се распитивали за будућност, Он ће чудесно управљати пословима водећих народа на Земљи и довести Вавилоњане до превласти. Ови Халдејци, »жестоки и страшни«, изненада ће провалити у земљу Јудину као 386 бич послан од Бога (Авакум 1,7). Кнезови Јудини и најугледнији у народу биће одведени у ропство у Вавилон; јудејски градови и села и обрађена земља биће претворени у пустош; ништа није смело да буде поштеђено.PKSerb 262.2

Сигуран да ће се, упркос овим страшним казнама, Божја намера према Његовом народу на неки начин ипак остварити, Авакум се поклонио, покорно прихватајући Господњу откривену вољу. »Ниси ли ти од века, Господе, Боже мој, Свече мој«, узвикнуо је. А онда, уздижући се вером изнад мрачних перспектива непосредне будућности, чврсто се хватајући за драгоцена обећања која откривају Божју љубав према Његовој оданој деци, пророк је додао: »Нећемо умрети!« (Авакум 1,12) Изражавајући тако своју веру, предао је свој случај, и случај сваког верног Израиљца, у руке милостивог Бога.PKSerb 262.3

Ово није био једини случај у коме је Авакум показао снагу своје вере. Једном другом приликом, док је размишљао о будућности, изрекао је следеће речи: »На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми речи!« Господ му је милостиво одговорио: »Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита! Јер ће још бити утвара до одређенога времена, и говориће шта ће бити до послетка и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити. Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему, а праведник ће од вере своје жив бити!« (Авакум 2,1-4)PKSerb 262.4

Вера која је јачала Авакума и све свете и праведне, који су живели у то тешко време, била је она иста вера која данас одржава Божји народ. У најмрачнијим тренуцима, у најтежим околности387 ма, хришћански верник може да се ослони на извор свеукупне светлости и снаге. Он може вером у Бога, из дана у дан, да обнавља своју наду и своју храброст. »А праведник ће од вере своје жив бити!« У служби Богу не треба да буде малодушности, колебања и страха. Господ ће преобилно испунити најсмелија очекивања оних који се уздају у Њега. Он ће им дати мудрости у складу са различитим околностима у којима ће се наћи.PKSerb 263.1

Апостол Павле речито сведочи о томе како се Бог брижљиво постарао за сваку душу која је изложена искушењу. Њему је било упућено божанско обећање: »Доста ти је моја благодат, јер се моја сила у слабости показује сасвим.« Испуњен захвалношћу и поверењем, Божји окушани слуга је одговорио: »Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.PKSerb 263.2

Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа, јер када сам слаб, онда сам силан.«PKSerb 263.3

(2. Коринћанима 12,9.10)PKSerb 263.4

Ми морамо гајити и неговати веру о којој су сведочили пророци и апостоли - веру која се ослања на Божја обећања и која чека на избављење у време које је Бог одредио и онако како је Он то замислио. Поуздана пророчка реч коначно ће се испунити славним доласком нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа као Цара над царевима и Господара над господарима. Време чекања можда изгледа дугачко, можда душу притискају обесхрабрујуће околности, многи у које смо се уздали можда ће успут пасти; међутим, заједно с пророком који се трудио да охрабри Јуду у време незапамћеног отпада, узвикнимо пуни поверења: »Господ је у светој цркви својој, ћути пред њим сва земљо!« (Авакум 2,20) Нека нам увек буде у сећању радосна порука: »Јер ће још бити утвара до одређенога времена, и говориће шта ће бити до послетка, и неће слагати, ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити... а праведник ће од вере своје жив бити!« (Авакум 2,3.4)PKSerb 263.5

»Господе, дело своје усред година сачувај у животу,
Усред година објави га,
У гневу сети се милости!
Бог дође од Темана
И Светац с горе Фарана,
Слава његова покри небеса,
И земља се напуни хвале његове!
Светлост му беше као сунце,
Зраци излажаху му из руку,
И онде беше сакривена сила његова.
Пред њиме иђаше помор,
И живо угљевље иђаше испод ногу његових
Стаде, и измери земљу,
Погледа и разметну народе,
Распадоше се вечне горе,
Слегоше се хумови вечни,
Путеви су му вечни.
Изашао си на спасење народу својему,
На спасење с Помазаником својим.
Јер смоква неће цвасти,
Нити ће бити рода на лози виновој,
Род ће маслинов преварити,
И њиве неће дати хране,
Оваца ће нестати из тора,
И говеда неће бити у обору.
Али ћу се ја радовати у Господу,
Веселићу се у Богу спасења својега!
Господ је Господ сила моја!«PKSerb 264.1

(Авакум 3,2-6.13.17-19)

Авакум није био једини преко кога је била објављена порука о блиставој нади и будућој победи, као и о садашњем суду. У току Јосијине владавине, Господња реч дошла је Софонији, јасно најављујући последице сталног отпада, усмеравајући пажњу праве Цркве на славну будућност која ју је чекала. Његова пророчанства о казни, која је претила Јуди, испуниће се на исти начин и у казнама које очекују непокајани свет у време Другог Христовог доласка: »Близу је велики дан Господњи,PKSerb 264.2

Близу је и иде врло брзо,
Глас ће бити дана Господњега,
Горко ће тада викати јунак.
Тај је дан дан када ће бити гнев,
Дан, када ће бити туга и мука,
Дан, када ће бити пустошење и затирање,
Дан, када ће бити мрак и тама,
Дан, када ће бити облак и магла,
Дан, када ће бити трубљење и поклич,
На тврде градове, и на високе углове!«PKSerb 265.1

(Софонија 1,14-16)

»И притеснићу људе, те ће ићи као слепи, јер згрешише Господу; и крв ће се њихова просути као прах... ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњега; и сву ће земљу прождрети огањ ревности његове; јер ће брзо учинити крај свим становницима земаљским.« (Софонија 1,17.18) »Саберите се, саберите се,PKSerb 265.2

Народе немили,
Док није изашао суд,
И дан прошао као плева,
Док није дошао на вас љути гнев Господњи,
Док није дошао на вас дан гнева Господњега.
Тражите Господа сви који сте кротки у земљи,
Који чините што је наредио,
Тражите правду,
Тражите кротост,
Еда бисте се сакрили на дан гнева Господњега!«PKSerb 265.3

(Софонија 2,1-3)

»Гле, уништићу у оно време све који те муче, избавићу хроме и сабрати одагнане и добавићу им славу и хвалу по свој земљи, где су били под срамотом. У оно време довешћу вас, у оно време сабраћу вас, јер ћу вам добавити славу и хвалу по свим народима на земљи, кад повратим робље ваше пред вашим очима, говори Господ.« (Софонија 3,19.20)PKSerb 266.1

»Певај, кћери Сионска, кликуј Израиљу,
Радуј се и весели се из свега срца,
Кћери јерусалимска!
Уклони Господ судове твоје,
Одврати непријатеље твоје,
Цар Израиљев, Господ, усред тебе је,
Нећеш се више бојати зла.
У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: не бој се!
Сиону, немој да ти клону руке!
Господ, Бог твој, који је усред тебе,
Силни, спашће те,
Радоваће ти се веома,
Умириће се у љубави својој,
Веселиће се тебе ради, певајући!«PKSerb 266.2

(Софонија 3,14-17)

ПРАВЕДНА КАЗНА

33. поглавље—КЊИГА ЗАКОНА