34. поглавље—ЈЕРЕМИЈА

*****

Међу онима који су се надали да ће реформе под Јосијом довести до трајног духовног препорода био је и Јеремија, кога је Бог у младости, у тринаестој години Јосијине владавине, позвао у пророчку службу. Као припадник левитског свештенства, Јеремија се од детињства припремао за свети позив. У току тих срећних година припремања није ни схватао да је још од рођења одређен да буде »пророк народима«, па је, када је стигао божански позив, био обузет свешћу о својој недостојности. »О, Господе! Господе«, узвикнуо је, »ево, не знам говорити, јер сам дете!« (Јеремија 1,5.6)PKSerb 276.1

Бог је у младом Јеремији видео човека који ће оправдати свето поверење и који ће остати уз правду без обзира на снагу противника. Он који се показао веран у детињству, требало је сада да издржи невоље као добар војник крста. »Не говори дете сам«, наредио је Господ свом изабраном веснику, »иди куда те год пошљем и говори што ти год кажем! Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избављам!« »Ти, дакле, опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се, да те не бих сатро пред њима. Јер, ево, ја те постављам данас као тврди град и као стуб гвозден и као зидове медене свој земљи овој, царевима Јудиним и кнезовима његовим и свештеницима његовим и народу земаљском. Они ће ударати на те, али те неће надвладати, јер ја сам с тобом, вели Господ, да те избављам.« (Јеремија 1,7.8.17-19)PKSerb 276.2

Било је потребно да Јеремија четрдесет година стоји пред народом као сведок за истину и правду. У време неупоредивог отпада, животом и карактером требало је да послужи као пример служења једином правом Богу. У току страшних опсада Јерусалима, требало је да служи као Господњи весник. Требало је да најави пад Давидовог дома и уништење прекрасног Храма који је Соломун саградио. Када буде био бачен у тамницу због својих неустрашивих изјава, требало је и даље отворено да говори против греха на високим местима. Презрен, омрзнут, одбачен од људи, требало је коначно да постане сведок дословног испуњавања својих пророчанстава о пропасти која прети и да учествује у жалостима и невољама које ће пратити уништење осуђеног града.PKSerb 277.1

Међутим, усред свеопште пропасти у коју је народ све дубље западао, Јеремија је често добијао и прилике да преко ужасавајућих призора тога времена погледа у славну будућност, у време када ће Божји народ бити избављен из земље својих непријатеља и враћен у Сион. Он је унапред видео и доба у коме ће Бог обновити свој заветни однос с народом. »И душа ће им бити као врт заливен, и више неће тужити!« (Јеремија 31,12)PKSerb 277.2

О свом позиву у пророчку службу, Јеремија је лично написао следеће речи: »И пруживши Господ руку своју дотаче се уста мојих, и рече ми Господ: ето, метнух речи своје у уста твоја! Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш!« (Јеремија 1,9.10)PKSerb 277.3

Хвала Богу за налоге да гради и да сади! Тим речима Јеремији је била откривена Господња намера да обнавља и лечи. У годинама које су долазиле, требало је да објављује непријатне поруке. Пророчанства о казнама које ће убрзо стићи, требало је да неустрашиво износи. Из равница Сенарских »ће навалити зло на све становнике ове земље«. »И изрећи ћу им суд свој за сву злоћу што ме оставише«, објавио је Господ (Јеремија 1,14.16). Међутим, пророк је овим порукама требало да придружи и обећања о опроштењу понуђеном свима који се одврате од својих злодела.PKSerb 277.4

Као мудри градитељ, Јеремија је у самом почетку свог животног дела покушао да охрабри људе у Јуди да ископају широке и дубоке темеље свог духовног живота, обављајући дело свеопштег покајања. Они су већ дуго градили, служећи се материјалом, који је апостол Павле упоредио с дрветом, сеном и стрњиком, а сам Јеремија са троском. »Они ће се звати сребро лажно«, објавио је о тврдовратом народу, »јер их Господ одбаци!« (Јеремија 6,30) Сада су били позвани да граде мудро и за вечност, одбацујући троску, отпад и неверство, а уграђујући у темеље чисто злато, претопљено сребро и драго камење, веру и послушност и добра дела, јер је само то прихватљиво у очима светога Бога.PKSerb 278.1

Преко Јеремије Господ је свом народу упутио поруку: »Врати се, одметнице Израиљу... и нећу пустити да падне гнев мој на вас, јер сам милостив, вели Господ, нећу се гневити довека. Само познај безакоње своје, да си се одметнула Господу Богу својему... обратите се, синови одметници, вели Господ, јер сам ја муж ваш!« »Ти ћеш ме звати: оче мој! и нећеш се одвратити од мене!« »Вратите се, синови одметници, и исцелићу одмете ваше!« (Јеремија 3,12-14.19.22) Овим узвишеним позивима Господ је додао и речи с којима се Његов заблудели народ може вратити Њему. Требало је само да кажу: »Ево, ми идемо к теби, јер си ти Господ Бог наш. Доиста, залуду су хумови, мноштво гора, доиста, у Господу је Богу нашему спасење Израиљево!... Лежимо у срамоти својој, и покрива нас руг наш, јер Господу, Богу својему, грешисмо ми и оци наши од детињства својега до данас, и не слушасмо гласа Господа, Бога својега!« (Јеремија 3, 22-25)PKSerb 278.2

Реформе за време Јосије очистиле су земљу од идолопоклоничких светилишта, али срце мноштва није се променило. Семе истине које је проклијало и наговештавало богату жетву било је за гушено трњем. Још један такав отпад био би судбоносан, и Господ се зато потрудио да помогне народу да схвати опасност у којој се налази. Једино ако остану верни Господу могу очекивати божанску наклоност и благостање.PKSerb 278.3

Много пута Јеремија је усмеравао пажњу народа на савете објављене у 5. Мојсијевој књизи. Више од свих других пророка, наглашавао је учење Мојсијевог закона и показивао да оно може да донесе највише духовне благослове народу и срцу сваког појединца. »Питајте за старе стазе, који је пут добар, па идите по њему«, позивао је народ, »и наћи ћете мир души својој!« (Јеремија 6,16) Пророк је једном приликом, по заповести Господњој, заузео место поред једног од главних улаза у град и одатле указивао на важност поштовања суботног дана. Становници Јерусалима били су у опасности да изгубе из вида светост Суботе и зато им је била упућена свечана опомена да тога дана не обављају своје световне послове. Благослов им је био обећан под условом да буду послушни. Господ је објавио: »Ако ме послушате, говори Господ, да не носите бремена на врата овога града у суботу, него светите суботе не радећи у њу никаква посла, тада ће улазити на врата овога града цареви и кнезови, који седе на престолу Давидову, на колима и на коњима, они и кнезови њихови, Јудејци и Јерусалимљани, и стајаће овај град довека!« (Јеремија 17,24.25)PKSerb 278.4

Ово обећање о благостању као награди за оданост било је удружено с пророчанством о страшним казнама које ће задесити град уколико његови становници буду неверни Богу и Његовом закону. Уколико позиви на послушност Господу, Богу њихових отаца и на поштовање суботног дана остану без одговора, град и његове палате биће потпуно уништени ватром.PKSerb 279.1

Пророк је на тај начин чврсто стао на страну здравих начела праведног живота, која су била јасно описана у књизи Закона. Међутим, опште стање у земљи Јудиној било је такво да се промена на боље могла постићи само најодлучнијим мерама; зато се он тако озбиљно трудио око непокајаних. Преклињао их је: »Орите себи крчевину и не сејте у трње!« »Умиј срце своје од зла, о Јерусалиме, да би се избавио!« (Јеремија 4,3.14)PKSerb 279.2

Међутим, велико народно мноштво није послушало позив на покајање и реформу. После смрти доброг цара Јосије, они који су управљали народом показали су се недостојним светог поверења и многе су одвели у отпад. Јоахаза, који је изгубио престо, када је против њега устао египатски владар, наследио је Јоаким, старији Јосијин син. Од самог почетка Јоакимове владавине, Јеремија је имао мало наде да ће се његова вољена земља спасти разарања, а народ ропства. Ипак, није му било дозвољено да ћути, док је потпуна пропаст претила царству. Они који су остали верни Богу морали су да буду охрабрени да издрже на путу добра, док је грешнике требало навести, ако буде могуће, да се одврате од свога безакоња.PKSerb 279.3

Криза је захтевала јавне и далекосежне напоре. Господ је заповедио Јеремији да оде у предворје Храма и говори свим Јудејцима који буду долазили и одлазили. Из вести која му је била поверена није смео да изостави ни једну једину реч да грешници у Сио ну добију најбољу могућу прилику да послушају и одврате се од својих злих путева.PKSerb 280.1

Пророк је послушао; стао је на врата Господњег дома и одатле подигао свој глас опомене и позива. Сам Свемогући га је надахнуо да објави:PKSerb 280.2

»Чујте реч Господњу, сви Јудејци, који улазите на ова врата да се поклоните Господу! Овако говори Господ над војскама, Бог Израиљев: поправите своје путеве и дела своја, па ћу учинити да станујете на овом месту. Не уздајте се у лажне речи, говорећи: црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је! Него доиста поправите путеве своје и дела своја, и судите право између човека и ближњега његова! Иностранцу, сироти и удовици не чините криво, и крви праве не проливајте на овом месту, и не идите за другим боговима на своје зло. Тада ћу учинити да станујете од века до века на овом месту, у земљи коју сам дао оцима вашим!« (Јеремија 7,2-7)PKSerb 280.3

Овде је јасно показана Господња неспремност да кажњава. Он одгађа своје судове да би могао да позива непокајане. Онај који чини »милост и суд и правду на Земљи«, чезне за својом залуталом децом, и користи сваки могући начин покушавајући да их научи путу вечног живота (Јеремија 9,24). Он је извео из ропства Израиљце да би могли да служе Њему, јединоме истинитоме и живоме Богу. Иако су дуго лутали путевима идолопоклонства и одбацивали Његове опомене, Он, ипак, и сада изражава спремност да одложи казне и да им пружи још једну прилику да се по кају. Он указује на чињеницу да једино потпуном променом срца могу избећи пропаст која им прети. Узалудно ће бити уздање у Храм и његове службе. Обреди и церемоније не могу им донети опроштење греха. Упркос чињеници да припадају Божјем изабраном народу, само промена срца и животне праксе може их спасти од неизбежних последица упорног кршења Закона.PKSerb 280.4

И тако је »по градовима Јудиним и по улицама јерусалимским«, одјекивала Јеремијина порука Јуди: »Слушајте речи овога завета«, јасне Господње прописе записане у светим списима, »и извршујте их!« (Јеремија 11,6) Управо, то је била порука коју је пророк објављивао, на почетку Јоакимове владавине, стојећи у предворју Храма.PKSerb 281.1

Укратко је описао искуства Израиља од времена изласка из Египта. Божји завет с њима је гласио: »Слушајте глас мој и бићу вам Бог и ви ћете ми бити народ, и идите свим путевима које сам вам заповедио, да би вам добро било!« Међутим, они су бесрамно и стално кршили овај завет. Изабрани народ ходио је »по саветима и мислима злога срца свога, и отидоше натраг, а не напред«! (Јеремија 7,23.24)PKSerb 281.2

Господ се питао: »Зашто је зашао тај народ јерусалимски засвагда?« (Јеремија 8,5) По пророковим речима било је то зато што нису послушали глас Господа, Бога својега, и одбили да се поправе. (Види: Књига пророка Јеремије 5,3) Он се жалио: »Пропаде вера и неста је из уста њихових!« »И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време када долазе, а народ мој не зна суда Господњега!« »Зато ли их нећу походити? говори Господ, душа моја неће ли се осветити таквоме народу?« (Јеремија 7,28; 8,7; 9,9) PKSerb 281.3

Дошло је време дубоког испитивања срца. Док је Јосија био владар, народ је имао неки разлог да се нада. Међутим, он више није могао да посредује у њихову корист, јер је погинуо у борби. Греси народа су били такви да је време посредовања већ скоро истекло. Господ је објавио: »Да стану Мојсије и Самуило преда ме, не би се душа моја обратила томе народу; отерај их испред мене, и нека одлазе! И ако ти реку: куда ћемо ићи? тада им реци: овако вели Господ, ко је за смрт, на смрт; ко је за мач, под мач; ко за глад, на глад; ко за ропство, у ропство!« (Јеремија 15,1.2)PKSerb 281.4

Одбијање позива милости који му је Бог сада упућивао, донело би непокајаном народу казне које су задесиле северно царство пре више од стотину година. Порука, која им је сада била упућена, гласила је: »Ако ме не послушате да ходите у мом закону који сам ставио пред вас, да слушате речи слуга мојих пророка, које вам шаљем, које слах зарана једнако, али их не послушасте, учинићу с домом овим као са Силомом, и град овај даћу у проклетство свим народима на земљи!« (Јеремија 26,4-6)PKSerb 281.5

Они који су стајали у предворју Храма и слушали Јеремијино излагање јасно су разумели ово спомињање Силома и времена када су у доба Илије првосвештеника, Филистеји савладали Израиљ и однели ковчег завета.PKSerb 282.1

Илијев грех био је у томе што је олако прелазио преко безакоња својих синова које су чинили у светој служби и преко зала која су се множила у земљи. Његова немарност да уклони та зла навукла је на Израиљ страшну невољу. Његови синови су изгинули у борби, сам Илије је изгубио живот, ковчег завета био је однесен из земље Израиљеве, тридесет хиљада људи било је побијено - и све то зато што је греху било допуштено да се несметано и неограничено развија. Израиљци су се охоло уздали да ће им присуство ковчега, иако су гајили грешне обичаје, осигурати победу над Филистејима. На исти начин, у Јеремијино време, становници Јуде били су склони веровању да ће их строго поштовање божански утврђених служби у Храму сачувати од праведне казне за њихова преступничка дела.PKSerb 282.2

Каква је то поука за људе који данас обављају одговорне дужности у Божјој цркви! Каква је то озбиљна опомена да се верно ухвате укоштац са опачинама које данас срамоте дело истине! Нека се ниједан од оних, који себе сматрају чуварима Божјег закона, не вара да ће га формално поштовање Божјих заповести ставити изван домашаја божанске праведности! Нека нико не одбија да буде укорен због зла, нека нико не укорава Божје слуге да су сувише ревносне у покушајима да очисте Цркву од оних који зло чине! Бог који мрзи грех позива све оне, који тврде да држе Његов закон да одбаце свако безакоње! Занемаривање покајања и добровољне послушности донеће савременим људима исто тако озбиљне по следице као и некадашњем Израиљу! Постоји граница преко које се Господње казне више не могу одлагати! Опустошење Јерусалима у Јеремијине дане је свечана опомена савременом Израиљу да се савети и опомене које добија преко Божјих изабраних оруђа не могу некажњено одбацивати!PKSerb 282.3

Јеремијина порука свештеницима и народу изазвала је мржњу многих. Викали су на њега бучно оптужујући: »Зашто пророкова у име Господње, говорећи: овај ће дом бити као Силом, и овај ће град опустети да неће у њему нико живети? И скупи се сав народ на Јеремију у дом Господњи.« (Јеремија 26,9) Свештеници, лажни пророци и народ гневно су устали на онога који им није говорио миле ствари, нити је прорицао преваре. Божја порука била је презрена, а Божји слуга нашао се у смртној опасности.PKSerb 283.1

Извештаји о Јеремијиним речима стигли су до јудејских кнезова који су пожурили из царске палате у Храм да сами сазнају истину о свему. »И рекоше свештеници и пророци кнезовима и свему народу, говорећи: овај је човек заслужио смрт, јер пророкова против овога града, као што чусте својим ушима!« (Јеремија 26,11) Међутим, Јеремија је храбро стао пред кнезове и пред народ и рекао: »Господ ме посла да пророкујем против овога дома и против овога града све што чусте. Зато поправите путеве своје и дела своја, и послушајте реч Господа, Бога својега, и сажалиће се Господу са зла која је изрекао на вас. А ја, ево сам у вашим рукама, чините од мене што мислите да је добро и право! Али, знајте заце418 ло, ако ме убијете, крв праву свалићете на себе и на овај град и на становнике његове, јер доиста Господ ме посла к вама да говорим све ове речи да чујете!« (Јеремија 26,12-15)PKSerb 283.2

Да се уплашио претњи оних који су се налазили у врху власти, пророкова порука остала би без утицаја, а он сам изгубио би живот; али, храброст којом је изрекао свечану опомену изазвала је поштовање народа и осигурала му наклоност израиљских кнезова. Они су почели да се препиру са свештеницима и лажним пророцима, доказујући им да би крајње мере које су предлагали биле потпуно неразумне и њихове речи утицале су на мисли народа. Тако је Бог подигао људе који су одбранили Његовог слугу.PKSerb 283.3

Старешине су се, дакле, ујединиле у протесту против одлуке свештеника о Јеремијиној судбини. Навели су случај Михеја, који је прорекао казне над Јерусалимом, говорећи: »Сион ће се преорати као њива, и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овога дома висока шума!« Затим су упитали: »Је ли га зато убио Језекија, цар Јудин, и сав Јуда? Није ли се побојао Господа и молио се Господу? И Господу се сажали ради зла које беше изрекао на њих. Ми, дакле, чинимо велико зло душама својим!« (Јеремија 26,18.19)PKSerb 283.4

Тако су молбе ових утицајних људи спасле пророку живот, иако би га многи међу свештеницима и лажним пророцима, не способни да поднесу истинине оптужбе које је изговарао, радо осудили на смрт под изговором да је дизао буну.PKSerb 284.1

Од дана када је био позван у службу па све до краја, Јеремија је стајао пред Јудом као »стражара и као град« које гнев људи није могао да савлада. Господ је унапред опоменуо свога слугу: »И удараће на тебе, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом да те чувам и избављам, говори Господ. И избавићу те из руку злих људи, и искупићу те из руку насилничких.« (Јеремија 6,27; 15,20.21)PKSerb 284.2

По природи бојажљив и спреман на повлачење, Јеремија је чез нуо за миром и животним спокојством у усамљености, када више неће морати да гледа упорну непоправљивост свога драгог народа. Његово забринуто срце кидало се због последица које ће грех донети. »О да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! Па да плачем дању и ноћу за побијенима од кћери народа мојега«, горко је плакао. »О да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички!« (Јеремија 9,1.2)PKSerb 284.3

Морао је да поднесе сурова ругања. Његова осетљива душа много пута била је пробадана стрелама поруге које су упућивали они који су презирали његову вест и олако схватали његово настојање да их обрати Богу. Сам је рекао: »Постах подсмех свему народу својему, и песма њихова по цели дан!« »На подсмех сам сваки дан, свако ми се подсмева!« »Сви који бејаху у миру са мном, вребају да посрнем: да ако се превари, те ћемо га надвладати, и осветићемо му се!« (Плач 3,14; Јеремија 20,7.10)PKSerb 284.4

Међутим, верни пророк свакога дана добијао је нову снагу да издржи. »Али је Господ са мном као страшан јунак, зато ће се спотакнути они који ме гоне, и неће надвладати; посрамиће се врло, јер неће бити срећни, срамота вечна неће се заборавити.« »Певај- те Господу, хвалите Господа, јер избави душу сиромаху из руке зликовачке!« (Јеремија 20,11.13)PKSerb 284.5

Искуства кроз која је пролазио у данима своје младости и у каснијим годинама своје службе, научила су га да »пут човечји није у његовој власти нити је човеку који ходи у власти да управља корацима својим«. Научио је да се моли: »Укоравај ме, Господе, али с мером, не у гневу свом, да ме не би затро!« (Јеремија 10,23.24)PKSerb 285.1

Када је био позиван да испије чашу невоља и бола, када је био у искушењу да у својој беди каже: »Пропаде сила моја и надање моје од Господа«, сећао се Божјих благослова које је добијао и победоносно узвикивао: »Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа његова није нестало. Понавља се свако јутро, велика је вера твоја. Господ је део мој, говори душа моја, зато ћу се у њега уздати. Добар је Господ онима који га чекају, души која га тражи! Добро је мирно чекати спасење Господње!« (Плач 3,18.22-26)PKSerb 285.2