33. поглавље—КЊИГА ЗАКОНА

*****

Тихи, али снажни процеси, покренути порукама пророка, који су најављивали робовање у Вавилону, много су допринели припреми пута за реформу до које је дошло у осамнаестој години Јосијине владавине. Овај реформни покрет, који је успео да најављене казне макар за неко време одложи, неочекивано се разбуктао после проналажења и проучавања дела светих списа, који су много година лежали изгубљени и заборављени.PKSerb 267.1

Скоро стотину година пре тога, у току прве свечане прославе Пасхе за време Језекије, била је објављена наредба да дежурни свештеници свакога дана јавно, пред народом, читају текстове из књиге Закона. Поштовање правила која је записао Мојсије, посебно оних у Књизи завета, делу Пете књиге Мојсијеве, допринело је да Језекијина владавина буде тако успешна. Међутим, Манасија се усудио да одбаци та начела, па се за време његове владавине храмски примерак књиге Закона, немарно затурен, негде изгубио. Народ је тако много година провео углавном лишен тих драгоцених поука.PKSerb 267.2

Хелкија, првосвештеник, пронашао је давно заборављени рукопис, када су у Храму биле обављане велике поправке у складу с планом цара Јосије да се сачува света грађевина. Првосвеште- ник је драгоцену књигу предао Сафану, ученом књижевнику, који ју је прво прочитао, а затим однео цару, испричавши му и причу о њеном откривању.PKSerb 267.3

Јосија се веома узбудио када су му први пут прочитали опомене и савете, забележене у прастаром рукопису. Никада раније није тако потпуно схватио јасноћу којом је Бог откривао Израиљу »живот и смрт, благослов и проклетство« (5. Мојсијева 30,19); колико пута га је позивао да промени начин живота, да би могао да Му славно послужи на Земљи и буде на благослов свим народима! »Будите слободни и храбри; не бојте се и не плашите се«, Бог је позивао народ преко Мојсија, »јер Господ Бог твој иде пред тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити!« (5. Мојсијева 31,6) Књига је обиловала обећањима о Божјој спремности да савршено избави оне који се потпуно поуздају у Њега. Као што је моћно радио на њиховом избављењу из египатског ропства, тако ће моћно радити на њиховом учвршћивању у Обећаној земљи и њиховом заузимању првог места између свих народа на Земљи.PKSerb 268.1

Охрабрења, понуђена као награда за послушност, била су праћена пророчанствима о казни која ће стићи непослушне; док је слушао надахнуте речи, цар је схватио, у складу са сликом која му је била представљена, да управо такве околности заиста владају у његовом царству. Слушајући пророчке описе отпада од Бога, уплашио се када је пронашао и јасне претње да ће дан освете брзо сванути и да неће бити лека. Језик је био јасан; није било могућности да погрешно схвати речи. На крају књиге, у набрајању Божјих поступака према Израиљу и догађаја који ће се збити у будућности, све је то постало још много јасније. У присутности целог Израиља, Мојсије је објавио:PKSerb 268.2

»Слушај, небо, говорићу,
Земља нека чује говор уста мојих!
Нека се спусти као дажд наука моја,
И нека падне као роса говор мој,
Као ситан дажд на младу траву,
И као крупан дажд на одраслу траву!
Јер ћу јављати име Господње,
Величајте Бога нашега! Дело је те Стене савршено,
Јер су сви путеви његови правда,
Бог је веран, без неправде, Праведан је и истинит!« PKSerb 268.3

(5. Мојсијева 32,1-4)

»Опомени се негдашњих дана,
Погледајте године свакога века!
Питај оца својега и он ће ти јавити,
Старије своје и казаће ти!
Кад Вишњи раздаде наследство народима,
Када раздели синове Адамове,
Постави међе народима по броју синова Израиљевих.
Јер је део Господњи народ његов,
Јаков је уже наследства његова.
Нађе га у земљи пустој,
На месту страшну где бучи пустош,
Води га унаоколо, учи га,
И чува као зеницу ока својега!«PKSerb 269.1

(5. Мојсијева 32,7-10)

»Али се Израиљ угоји...
Па остави Бога који га је створио,
И презре Стену спасења својега.
На ревност раздражише га туђим боговима,
Гадовима разгневише га.
Приносише жртве ђаволима, не Богу,
Боговима којих нису знали,
Новим, који из близа дођоше,
Којих се нису страшили оци ваши.
Стену која те је родила заборавио си,
Заборавио си Бога, Створитеља својега!«
»Кад то виде Господ разгневи се
На синове своје и на кћери своје.
Ирече: сакрићу од њих лице своје,
Видећу какав ће им бити последак, Јер су род покварен,
Синови у којима нема вере.
Они ме раздражише на ревност оним што није Бог,
Разгневише својим таштинама;
И ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ,
Народом лудим разљутићу их!«
»Згрнућу на њих зла,
Стреле своје побацаћу на њих.
Глад ће их цедити,
Врућице и љути помори прождираће их,
И зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских!«
»Јер су народ који пропада са својих намера,
И нема у њих разума.
Камо да су паметни, да разумеју ово,
И да гледају на последак свој!
Како би један гонио тисућу,
А двојица терала десет тисућа,
Да их није Стена њихова продала,
И Господ их предао!
Јер стена њихова није као наша Стена,
Непријатељи наши нека буду судије!«
»Није ли то сакривено код мене,
Запечаћено у ризницама мојим?
Моја је освета и плата,
У своје време попузнуће нога њихова,
Јер је близу дан пропасти њихове,
И иде брзо што ће их задесити!«PKSerb 269.2

(5. Мојсијева 32,15-21.23.24.28-31.34.35)

Овакви и слични текстови открили су Јосији Божју љубав према Његовом народу и Његову одвратност према греху. Док је читао пророчанства о скорим казнама над онима који ће истрајати у побуни, цар је задрхтао пред будућношћу. Јудина поквареност била је велика; какав ће бити исход његовог настављеног отпадништва?PKSerb 270.1

Цар у протеклим годинама није био равнодушан према свеопштем идолопоклонству. »Јер осме године царовања својега, док је још био дете«, одлучио је да се потпуно посвети Богу. После четири године, када му је било двадесет година, уложио је озбиљан напор да уклони искушење од својих поданика, чистећи »Јудеју и Јерусалим од висина и од лугова и од ликова резаних и ливених«.PKSerb 271.1

»Јер пред њим раскопаше олтаре Валима, и ликове сунчане који беху на њима исече, и гајеве, и ликове резане и ливене изломи и сатра и разасу по гробовима оних који им приносише жртве. А кости свештеничке сажеже на олтарима њиховим, и очисти Јудеју и Јерусалим.« (2. Дневника 34,3-5)PKSerb 271.2

Незадовољан основним послом који је обавио у земљи Јудиној, млади владар обухватио је својим напорима и делове Палестине, које су некада насељавали припадници десет племена Израиљевих, од којих је сада постојао само незнатни остатак. Извештај додаје: »Тако и градове Манасијине и Јефремове и Симеунове и до Нефталима.« Све док није прешао уздуж и попреко ово подручје растурених домова и »оборио олтаре и гајеве и ликове изломио 368 и сатро, и све ликове сунчане исекао по свој земљи Израиљевој«, није хтео да се врати у Јерусалим (2. Дневника 34,6.7).PKSerb 271.3

Јосија се тако, од свог најранијег мужевног доба, потрудио да искористи свој царски положај и уздигне начела Божјег светог закона. Док му је Сафан књижевник читао из књиге Закона, цар је схватио да се у тој књизи крије благо знања, моћни савезник у делу реформе, које је толико желео да спроведе у земљи. Одлучио је да делује у складу с њеним саветима, али и да учини све што је у његовој моћи да свој народ упозна с њеним учењем и да га наведе, уколико то буде могуће, да поштује и воли небески закон.PKSerb 271.4

Међутим, да ли је неопходна реформа имала изгледа да успе? Израиљ је скоро достигао границе Божјег стрпљења; Господ је требало ускоро да се подигне да казни оне који су осрамотили Његово име. Божји гнев против Његовог народа се већ био распалио. Раздиран жалошћу и огорчењем, Јосија је раздерао своје хаљине и пао пред Господа у душевној агонији, тражећи да опрости грехе непокајаном народу.PKSerb 271.5

У то време је у Јерусалиму, у близини Храма, живела пророчица Олда. Цареве мисли, пуне застрашујућих слутњи, окренуле су се њој, јер је одлучио да преко тог Божјег изабраног весника упита Господа да ли постоји икакво средство, које му може бити на располагању и којим би се залутали Јуда, на ивици пропасти, могао спасти.PKSerb 272.1

Тежина положаја и поштовање које је гајио према пророчици, навели су га да за своје посланике изабере прве људе у царству. Наредио им је: »Идите, упитајте Господа за мене и за народ и за свега Јуду ради речи ове књиге што се нађе, јер је велик гнев Господњи који се распалио на нас зато што оци наши не слушаше речи ове књиге да чине све онако како нам је написано!« (2. О царевима 22,13)PKSerb 272.2

Господ је Јосији послао поруку преко Олде да се уништење Јерусалима не може избећи. Чак и да се народ сада понизи пред Богом, не може избећи заслужену казну. Њихова чула тако дуго отупљивана злим делима допринела би да се, уколико казна не би била извршена, врло брзо врате свом старом грешном путу. Пророчица је одговорила: »Кажите човеку који вас је послао к мени, овако вели Господ, ево, пустићу зло на то место, и на становнике његове, све што говори књига коју је прочитао цар Јудин, зато што ме оставише, и кадише другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих, зато се гнев мој распалио на то место и неће се угасити!« (2. О царевима 22,15-17)PKSerb 272.3

Међутим, пошто је цар понизио своје срце пред Богом, Господ је наградио његове напоре које је учинио тражећи опроштење и милост. Њему је била упућена порука: »Што је омекнуло срце твоје, и понизио си се пред Господом када си чуо шта сам говорио за то место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетиња, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, зато и ја услиших тебе, вели Господ. Зато, ево, ја ћу те прибрати к оцима твојим, и на миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видети зло које ћу пустити на то место.« (2. О царевима 22,19.20)PKSerb 272.4

Цар је морао да препусти Богу све што ће се догађати у будућности; није имао власти да мења вечне Господње одредбе. Међутим, најављујући казнене мере Неба, Господ није искључио могућност покајања и поправљања; откривајући по томе Божју спремност да своје судове ублажи милошћу, Јосија је одлучио да предузме све што је у његовој моћи да покрене одлучне реформе. Одмах је заказао велики сабор, на који је позвао старешине и представнике власти из Јерусалима и Јудеје, као и обични народ. Сви они су се, заједно са свештеницима и Левитима, срели са царем у предворју Храма.PKSerb 272.5

Пред тим великим скупом цар је лично прочитао »све речи књиге заветне, која се нађе у дому Господњем«. (2. О царевима 23,2) Цар као читач био је дубоко узбуђен, и своју поруку износио је потресно, сломљена срца. Његови слушаоци били су искрено дирнути. Снага осећања која се могла читати на царевом лицу, свечаност саме поруке, свест о казнама које прете - све то допринело је да се многи придруже цару у тражењу опроштења.PKSerb 273.1

Јосија је тада предложио да се највиши представници власти сједине с народом у давању свечаног завета Богу да ће међусобно сарађивати у напорима за остварење одлучујућих промена. »И цар, стојећи код стуба, учини завет пред Господом да ће они ићи за Господом и држати заповести његове и сведочанства његова и уредбе његове свим срцем и свом душом, вршећи речи тога завета написане у тој књизи.« Одзив је био много срдачнији него што се цар надао: »И сав народ приста на завет.« (2. О царевима 23,3)PKSerb 273.2

У току реформе која се одвијала цар се посветио уништењу сваког преосталог вида идолопоклонства. Становници земље тако дуго су се клањали идолима од дрвета и камена, да је напор уложен у уклањање сваког трага тих зала наизглед премашивао људску снагу. Међутим, Јосија је истрајао у својим напорима да очисти земљу. Оштро се супротставио идолопоклонству, уклањајући »све свештенике висина... и оне који се договарају с духовима и врачаре и ликове и гадне богове и све гадове који се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму«, све њих »истреби Јосија да изврши речи закона написане у књизи коју нађе Хелкија свештеник у дому Господњему«. (2. О царевима 23, 20.24)PKSerb 273.3

У време распадања царства, пре много столећа, Јеровоам, син Наватов, дрско се противећи Богу коме је Израиљ служио, подигао је идолопоклонички олтар у Ветиљу, покушавајући да одврати срце народа од служби које су обављане у Храму у Јерусалиму и да га придобије за нове облике религије. У току церемоније посвећења олтара, на месту на којем ће многи у временима која су долазила бити наведени да прихвате идолопоклоничке обичаје, изненада се појавио Божји човек из Јудеје, изричући речи осуде богохулним церемонијама. Он је »повикао пут олтара«, говорећи: PKSerb 273.4

»Олтаре, олтаре, овако вели Господ: ево, родиће се син дому Давидову по имену Јосија, који ће на теби клати свештенике висина, који каде на теби, и људске ће кости спалити на теби!« (1. О царевима 13,2) Ову изјаву је пратио знак који је потврдио да порука долази од Господа.PKSerb 274.1

Три столећа су прошла. У току реформе коју је покренуо, Јосија се нашао у Ветиљу, на месту на коме је стајао овај прастари олтар. Пророчанство, изговорено пре толико много година пред Јеровоамом, сада је требало да се дословно испуни.PKSerb 274.2

»И олтар, који беше у Ветиљу, висину, коју беше начинио Јеровоам, син Наватов, који наведе на грех Израиља, и олтар и висину поквари, и спаливши висину, сатра је у прах, и спали гај.«PKSerb 274.3

»И обазревши се Јосија виде гробове који бејаху онде на гори, и посла те извадише кости из гробова, и сажеже их на олтару и оскврни га, по речи Господњој, коју рече човек Божји, који напред каза те ствари.«PKSerb 274.4

»И рече: какав је оно споменик који видим? Рекоше му грађани: оно је гроб човека Божјега који дође из Јуде и напред каза то што си учинио на олтару у Ветиљу. А он рече: оставите га, нико да му не креће кости. Тако се сачуваше кости његове с костима онога пророка који дође из Самарије.« (2. О царевима 23,15-18)PKSerb 274.5

На јужним падинама Маслинске горе, насупрот прекрасном Господњем Храму на брду Морији, била су светилишта и ликови које је на том месту подигао Соломун да би удовољио захтевима својих идолопоклоничких жена (види: 1. О царевима 11,6-8). Три столећа су ти велики, наказни ликови стајали на »Гори смутње« као неми сведоци отпада најмудријег израиљског цара. Јосија је и њих уклонио и уништио.PKSerb 274.6

Цар се потрудио да још више учврсти веру Јудејаца у Бога њихових отаца одржавајући велику пасхалну светковину, у складу са упутствима која је нашао у књизи Закона. Припреме су обавили људи којима су биле поверене свете службе, и на велики дан празника принесени су обилни дарови. »Јер не би овако празнована Пасха од времена судија које судише Израиљу и за све време царева Израиљевих и царева Јудиних.« (2. О царевима 23,22) Међутим, Јосијина ревност, иако угодна Богу, није могла да опере грехе прошлих нараштаја; нити је побожност, коју су показивали цареви поданици, могла да изазове промену у срцима многих који су тврдоглаво одбијали да се од идолопоклонства окрену поштовању правог Бога.PKSerb 274.7

Јосија је наставио да влада више од десет година после светковања Пасхе. У старости од тридесет и девет година погинуо је у сукобу са египатском војском и »био погребен у гробљу отаца својих«. »И сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом. И пророк Јеремија нарица за Јосијом. И сви певачи и певачице спомињаху у тужбалицама својим Јосију до данашњега дана, и уведоше их у обичај у Израиљу, и ето, написане су у Плачу.« (2. Дневника 35,24.25) »Ни пре њега не беше таквога цара, који би се обратио Господу свим срцем својим и свом снагом својом, сасвим по закону Мојсијеву, нити после њега наста такав као он. Али се Господ не поврати од жестине великога гнева својега, којом се беше распалио гнев његов на Јуду за све дражење којим га беше дражио Манасија.« (2.PKSerb 275.1

О царевима 23,25.26) Приближавало се време, и то врло брзо, да Јерусалим буде потпуно разорен, а његови становници буду одведени као заробљеници у Вавилон да тамо науче поуке које су одбијали да прихвате у много повољнијим околностима.PKSerb 275.2