35. поглавље—ПРОПАСТ СЕ ПРИБЛИЖАВА

*****

У време првих година Јоакимове владавине, многи знаци показивали су да се пропаст приближава, да ће се реч Господња, објављена преко пророка, ускоро испунити. Асирска империја на северу, дуго надмоћна, губила је своју власт над народима. Египат на југу, у чију се силу јудејски цар узалудно уздао, задобиће ускоро одлучујући ударац. Неочекивано за све, нова светска сила, вавилонска империја, уздићи ће се на истоку и брзо задобити превласт над другим народима.PKSerb 286.1

Још само неколико кратких година и вавилонски цар биће употребљен као оруђе Божјега гнева против тврдовратог Јуде. Неколико пута Јерусалим ће опкољавати и заузимати Навуходоносорове нападачке војске. Чета за четом, у почетку само неколико људи, а касније и хиљаде и десетине хиљада, биће одвођене у заробљеништво у земљу Сенар, да тамо живе у присилном изгнанству. Јоаким, Јоакин, Седекија - сви ови јудејски цареви, један за другим, постајаће вазали вавилонског владара, и један за другим устајати против њега. Оштре и све оштрије казне биће примењиване против бунтовног народа, све док на крају цела земља не буде опустошена, Јерусалим разрушен и спаљен огњем, Храм који је Соломун саградио разорен, а Јудино царство оборено да се више никада не уздигне до положаја који је некада заузимало међу народима на Земљи.PKSerb 286.2

Та несигурна времена, тако бременита опасностима по израиљски народ, била су обележена многим порукама које је Небо слало преко Јеремије. Тако је Господ дао синовима Јудиним широке могућности да се ослободе неприкладних савеза са Египћанима и тиме избегну сукоб с вавилонским владарима. Када су опасности непосредније запретиле, поучавао је народ уз помоћ низа драмских приказа, надајући се да ће тако разбудити њихову свест о одговорности пред Богом, и да ће их покренути да развију пријатељске односе с вавилонском владом.PKSerb 287.1

Да би нагласио важност строге послушности Божјим захтевима, Јеремија је окупио синове Рихавове у једној просторији Храма и поставио пред њих вино, позивајући их да пију. Као што се и могло очекивати, наишао је на отпор и одлучно одбијање. Синови Рихавови су одрешито изјавили: »Нећемо пити вина, јер Јонадав, син Рихавов, отац наш, забранио нам је, рекавши: не пијте вина, ни ви ни синови ваши довека!«PKSerb 287.2

»Тада дође реч Господња Јеремији, говорећи: овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: иди и реци Јудејцима и Јерусалимљанима: зар нећете да примите науке да слушате речи моје, 424 говори Господ? Извршују се речи Јонадава, сина Рихавова, који забрани синовима својим да не пију вина, и не пију вина до данас, него слушају заповест оца својега.« (Јеремија 35,6.12-14)PKSerb 287.3

Бог је на тај начин покушао да нагласи оштру разлику између послушности синова Рихавових и непослушности и бунтовништва свога народа. Синови Рихавови слушали су заповест свога оца и зато сада нису прихватили да буду наведени на преступ. Међутим, синови Јудини нису послушали речи Господње и зато ће морати да поднесу Његове оштре казне.PKSerb 287.4

»А ја вам говорих зарана једнако, и ви ме не послушасте«, објавио је Господ, »и слах к вама све слуге своје пророке зарана, једнако говорећи: вратите се сваки са свога пута злога, и поправите дела своја, и не идите за другим боговима служећи им, па ћете остати у земљи коју сам дао вама и оцима вашим, али не пригнусте уха својега нити ме послушасте. Да, синови Јонадава, сина Рихавова, извршују заповест оца својега што им је заповедио, а тај народ не слуша мене. Зато овако вели Господ, Бог над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити на Јуду и на све становнике јерусалимске све зло што изрекох за њих, јер им говорих, а они не послушаше, и звах их, а они се не одазваше!« (Јеремија 35,14-17)PKSerb 287.5

Када им срца омекшају и када се покоре утицају Светога Духа, људи су спремни да послушају савет; али, када упорно одбацују прекоре све док њихова срца не отврдну, Господ тада дозвољава да их воде други утицаји. Одбијајући истину, прихватају лаж, и она им постаје замка, водећи их у пропаст.PKSerb 288.1

Бог је позивао Јудејце да не изазивају Његов гнев, али Га они нису слушали. Пресуда против њих коначно је била изречена. Као заробљеници биће одведени у Вавилон. Халдејци ће бити употребљени као оруђе којим ће Бог казнити свој непослушни народ. Патње људи у Јуди требало је да буду сразмерне светлости коју су добили и опоменама које су презрели и одбацили. Господ је дуго одлагао своје судове, али сада ће их походити својим незадовољством, улажући последњи напор да их заустави на њиховом злом путу.PKSerb 288.2

Дому синова Рихавових био је обећан трајни благослов. Пророк је изјавио: »Што слушате заповест Јонадава, оца својега, и држите све заповести његове и чините све како вам је заповедио, зато, овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев, неће нестати Јонадаву, сину Рихавову, човека који би стајао преда мном довека.« (Јеремија 35,18.19) Тако је Бог поучио свој народ да ће се верност и послушност вратити Јуди у облику благослова, исто онако као што су синови Рихавови били благословени зато што су послушали заповести свога оца.PKSerb 288.3

Ова поука је намењена и нама. Ако су захтеви доброга и мудро га оца, који се послужио најбољим и најуспешнијим средством да сачува своје потомство од зала неумерености, били достојни строгог поштовања, онда је сигурно да Божји ауторитет треба много више поштовати, јер и Он је светији од човека. Наш Створитељ и наш Заповедник, неограничен у својој моћи, страшан у својим судовима, на сваки начин се труди да људи увиде своје грехе и да се покају. Гласом својих слугу објављује опасности којима се излажу непослушни; упућује опомене и упорно осуђује грех. Припадници Његовог народа уживају благостање једино Његовом милошћу, уз будно стражење Његових изабраних оруђа. Он не може подупирати и штитити људе који одбацују Његове савете и презиру Његове опомене. За неко време Он може да одложи своје осветничке судове; али не може заувек задржавати своју руку.PKSerb 288.4

Синови Јудини су се убрајали међу људе о којима је Господ рекао: »Бићете ми царство свештеничко и народ свет!« (2. Мојсијева 19,6) Јеремија у току своје службе никада није занемаривао животну важност светости срца у различитим животним околностима, а посебно у служби најсветијем Богу. Јасно је предвидео пропаст царства и расејавање становника Јуде по народима, али очима вере иза свега тога гледао је у време обнављања. У његовим ушима ођекивало је божанско обећање: »И остатак оваца својих ја ћу скупити из свих земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове... гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду Клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи. У његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово је име којим ће се звати: Господ, правда наша!« (Јеремија 23,3-6)PKSerb 289.1

Пророчанства о суду који долази тако су била помешана с обећањима о коначном и славном избављењу. Они који одлуче да учине мир с Богом и живе светим животом усред свеопштег отпада, примиће снагу да издрже сваку невољу и биће оспособљени да силно сведоче за Бога. Избављење које им је даровано, надмашиће славом у вековима који ће доћи, оно које је било учињено синовима Израиљевим у време изласка из Египта. Господ је преко свог пророка говорио да иду дани »у које се више неће говорити тако да је жив Господ који је извео синове Израиљеве из земље Мисирске, него тако да је жив Господ који је извео и довео семе дома Израиљева из северне земље и из свих земаља у које их бејах разагнао. И они ће седети у својој земљи.« (Јеремија 23,7.8) Таква сјајна пророчанства изрицао је Јеремија у време завршних година историје јудејског царства, управо у време када су Вавилоњани учвршћивали своју свеопшту превласт, када су чак и око зидина Сиона размештали своје армије!PKSerb 289.2

Као прекрасна музика ођекивала су ова обећања о избављењу у ушима оних који су остали чврсти у свом служењу Господу. У домовима утицајних и сиромаха, у којима су још поштовани савети Бога који држи завет свој, речи пророка биле су стално понављане. Чак су и деца била дубоко покренута па су у њиховим младим и пријемчивим умовима остајала трајна сећања.PKSerb 290.1

У време Јеремијине службе, савесно поштовање заповести Светог писма, управо је пружило Данилу и његовим друговима прилику да правог Бога уздигну пред народима на Земљи. Поуке које су та јеврејска деца добила у дому својих родитеља, ојачале су њихову веру и учврстиле их у служењу живоме Богу, Створитељу неба и Земље. Када је, у почетку Јоакимове владавине, Навуходоносор први пут опколио и заузео Јерусалим и одвео Данила и његове другове, заједно са осталима који су били посебно одабрани да служе на вавилонском двору, вера јеврејских заробљеника била је стављена на највећу пробу. Међутим, они који су научили да се ослањају на Божја обећања, установили су да су им она потпуно довољна у свим искуствима кроз која су морали да пролазе у току свог боравка у туђој земљи. Писма су им послужила и као водич и као ослонац.PKSerb 290.2

Као тумач значења судова који су почели да погађају Јуду, Јеремија је племенито устао у одбрану Божје праведности и Његових милостивих намера, које су изражене и преко Његових најоштријих укора. Пророк је неуморно радио. Жељан да досегне све друштвене слојеве, проширио је подручје свог деловања на територије изван Јерусалима, често посећујући различите делове царства.PKSerb 290.3

Јеремија је приликом својих сведочења Цркви, стално позивао на учење књиге Закона која је била тако високо уздизана и слављена у току Јосијине владавине. Он је на нови начин наг лашавао важност одржавања заветног односа са милостивим и сажаљивим Бићем које је са висина Синаја изговорило прописе Декалога. Јеремијине речи опомене и позивања стизале су у све крајеве царства, тако да су сви имали прилику да сазнају шта Бог жели да учини с народом.PKSerb 290.4

Пророк је објаснио чињеницу да наш небески Отац дозвољава својим судовима да се излију да »познају народи да су људи«. (Псалам 9,20) Бог је унапред опоменуо свој народ: »Ако ми узидете насупрот и не будете хтели да ме слушате... и ја ћу вама с гневом ићи насупрот... и расејаћу вас по народима, и учинићу да вас гоне голим мачем и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани.« (3. Мојсијева 26,21.28.33)PKSerb 291.1

У исто време када су поруке о пропасти, која се приближава, биле објављиване кнезовима и народу, њихов владар Јоаким, од кога се очекивало да буде мудар духовни вођа, да предњачи у признавању грехова, у реформама и добрим делима, проводио је своје време у себичним задовољствима. »Саградићу себи велику кућу и простране клети«, одлучио је он, и та кућа, »обложена кедром и омазана црвенилом« (Јеремија 22,14), била је саграђена новцем и радном снагом, које је осигурао преварама и насиљем.PKSerb 291.2

Гнев пророка се распламсао и он је надахнуто изговорио осуду над неверним владарем: »Тешко ономе који гради своју кућу не по правди, и клети своје не по правици, који се служи ближњим својим ни за што и плате за труд његов не даје му... Хоћеш ли царовати кад се мешаш с кедром? Отац твој није ли јео и пио? кад чињаше суд и правду, тада му бејаше добро. Даваше правицу си430 ромаху и убогоме, и бејаше му добро; није ли то познавати ме? говори Господ.PKSerb 291.3

Али очи твоје и срце твоје иду само за твојим добитком и да проливаш крв праву и да чиниш насиље и кривду.PKSerb 291.4

Зато овако вели Господ за Јоакима сина Јосије цара Јудина: неће нарицати за њим; јаох брате мој! или: јаох сестро! неће нарицати за њим; јаох господару! или: јаох славо његова!PKSerb 291.5

Погребом магарећим погрепшће се, извући ће се и бациће се иза врата јерусалимских.« (Јеремија 22,13-19)PKSerb 291.6

За само неколико година ова страшна казна задесиће Јоакима, али Господ је у својој милости прво обавестио непокајани народ о својој чврстој намери. Четврте године Јоакимовове владавине, рекао је »Јеремија пророк свему народу Јудину и свим становницима јерусалимским«, да су презрели све његове поруке, наглашавајући уједно да је већ много година, »од тринаесте године Јосије... до данас« био сведок Божје жеље да их спасе (Јеремија 25,2.3) . Сада им је била упућена нова реч Господња:PKSerb 291.7

»Зато овако вели Господ над војскама: што не послушасте моје речи, ево, ја ћу послати по све народе северне и по Навуходоносора, цара вавилонскога, слугу својега, и довешћу их на ту земљу и на становнике њене, и на све те народе околне, које ћу затрти, и учинићу да буду чудо и подсмех и пустош вечна. И учинићу да нестане међу њима гласа радосна и гласа весела, гласа женикова и гласа невестина, лупе од жрвања и светлости од жишка. И сва ће та земља бити пустош и чудо, и ти ће народи служити цару вавилонском седамдесет година.« (Јеремија 25,8-11)PKSerb 292.1

Иако је осуда на пропаст била јасно проглашена, мноштво које је слушало пророка једва је схватало њено страшно значење. Да би порука оставила дубљи утисак, Господ се потрудио да је сликовито прикаже. Наредио је Јеремији да судбину народа упореди са испијањем чаше вина Божјега гнева. Међу првима који ће пити из чаше невоља требало је да буду »Јерусалим и градови Јудини и цареви његови и кнезови његови«. Требало је и други да пију из исте чаше »Фараон, цар Мисирски, слуге његове и кнезови његови и и сав народ његов« и још многи други народи на Земљи, све док се не испуни Божја намера. (Види: Књига пророка Јеремије, 25. поглавље!)PKSerb 292.2

Да би још боље приказао природу казни које ће се брзо излити, пророк је требало да узме »неколико старешина народних и старешина свештеничких«, да оде у »у долину сина Еномова«, да тамо, пошто опише Јудин отпад, »разбије суд лончарски« и у име Господа, чији је слуга објави: »Тако ћу разбити тај народ и тај град као што се разбио суд лончарски који се више не може поправити!«PKSerb 292.3

Пророк је учинио како му је било наређено. Кад се вратио у град, отишао је у предворје Храма и пред целим народом објавио: »Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, ја ћу пустити на тај град и на све градове његове све зло које изрекох на њега, јер отврднуше вратом својим да не слушају речи моје!« (Види: Књига пророка Јеремије, 19. поглавље!)PKSerb 292.4

Пророкове речи, уместо да изазову признање и покајање, распалиле су гнев високих представника власти, и Јеремија је био лишен слободе. Пророк, иако у тамници и окован, ипак је наставио да објављује небеске поруке онима око себе. Прогонства нису могла да утишају његов глас. Реч истине, казао је он, »би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више«! (Јеремија 20,9)PKSerb 292.5

Господ је некако у то време заповедио Јеремији да у писаном облику сачува поруке које је желео да упути онима до чијег спасења је његовом сажаљивом срцу било толико стало. »Узми књигу«, рекао је Господ своме слузи, »и напиши у њу све речи које сам ти рекао за Израиља и Јуду и за све народе откако ти почех говорити, од времена Јосијина, до данас; еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се сваки са свога злога пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов.« (Јеремија 36,2.3)PKSerb 293.1

Послушан тој заповести, Јеремија је позвао у помоћ свог верног пријатеља, писара Варуха, и издиктирао му »све речи Господње које му говори«. (Јеремија 36,4) Те речи биле су пажљи433 во забележене на свитку пергамента, и представљале су свечани укор за грех, опомену о сигурним последицама трајног отпада, и озбиљан позив на одбацивање сваког зла.PKSerb 293.2

Када је спис био готов, Јеремија, који се још налазио у тамници, послао је Варуха да прочита рукопис пред мноштвом које се окупило у Храму поводом националног дана поста, »пете године Јоакима, сина Јосијина, цара Јудина, месеца деветога«. Пророк је изразио наду: »Не би ли, молећи се, припали ка Господу и вратили се сваки са својега пута злога, јер је велик гнев и јарост што је Господ изрекао на овај народ!« (Јеремија 36,9.7)PKSerb 293.3

Варух је послушао и прочитао рукопис пред целим Јудиним народом. Касније су писара позвали и пред кнезове да исте речи прочита и њима. Они су га саслушали с великим занимањем и обећали да ће обавестити цара о свему што су чули, али су му дали савет да се сакрије, јер су се бојали да ће цар одбацити сведочанство и покушати да побије оне који су припремили и разнели поруку.PKSerb 293.4

Када су кнезови објавили цару Јоакиму речи које им је прочитао Варух, он је сместа наредио да књигу донесу пред њега и да је гласно прочитају. Један од царских службеника, по имену Јудије, узео је рукопис и почео да чита речи укора и опомене. Време је било зимско, па су се цар и његови доглавници, кнезови Јудини, окупили око отворене ватре. Јудије је успео да прочита само мали део рукописа пре него што је цар, не помишљајући да задрхти пред опасношћу, која је запретила њему и његовом народу, ухватио књигу и у провали гнева »исекао је ножем писарским и бацио у огањ на жеравицу, те изгоре сва књига огњем на жеравици«. (Јеремија 36,23)PKSerb 293.5

Ни цар ни његови кнезови нису се уплашили нити су »раздерали своје хаљине«. Међутим, неки од кнезова »мољаху цара да не пали књигу, али их он не послуша«. Када је рукопис био уништен, гнев покваренога цара устремио се на Јеремију и Варуха, за које је одмах послао стражу да их доведе, »али их сакри Господ«. (Јеремија 36,24-26)PKSerb 294.1

Привлачећи пажњу верника у Храму, кнезова и цара, на писане савете у надахнутом рукопису, Бог је милостиво покушао да за њихово добро опомене синове Јудине: »Еда би чуо дом Јудин све зло које им мислим учинити и вратио се сваки са свога злога пута, да бих им опростио безакоње и грех њихов!« (Јеремија 36,3) Бог жали људе који се боре, неспособни да сагледају своју изопаченост; Он се труди да просветли њихов потамнели разум, шаљући им укоре и претње, срачунате да покрену макар оне најплеменитије међу њима да постану свесни свог незнања и да се постиде својих заблуда. Он се труди да помогне самозадовољнима да постану незадовољни својим таштим достигнућима и, уско повезујући се с Небом, почну да теже за духовним благословима.PKSerb 294.2

Бог не планира да пошаље посланике који ће се умиљавати и ласкати грешницима; Он не шаље никакве поруке мира да би уљуљкао непосвећене неком телесном сигурношћу. Уместо тога, Он ставља тешке терете на савест злочинца и пробада његову душу оштрим стрелама осведочења. Службени анђели објављују таквоме страшне Божје судове да би продубили његову свест о потреби и да би га подстакли да очајнички узвикне: »Шта ми треба чинити да се спасем?« (Дела 16,30) Међутим, Рука која обара у прах, која укорава грех и посрамљује охолост и частољубље, иста је Рука која подиже покајника и онога који је скрушена срца. Онај исти који је дозволио да се казне изливају, с најдубљим саосећањем пита: »Шта хоћеш да ти учиним?«PKSerb 294.3

Човек који је згрешио против светог и милостивог Бога не може да учини ништа боље и племенитије него да се искрено покаје и у сузама и горчини своје душе призна своје заблуде. То и 436 Бог очекује од њега; Он не прихвата ништа мање од сломљеног срца и понизног духа. Међутим, цар Јоаким и његови кнезови, у својој охолости и надмености, одбили су Божји позив. Нису хтели да послушају опомену нити да се покају. Милостива прилика, која им је била пружена у време спаљивања светог списа, била је њихова последња прилика. Бог је објавио да ће их изложити страшној освети уколико и тада одбију да послушају Његов глас.PKSerb 295.1

Они су заиста одбили да послушају, и Он је најавио да ће излити своје коначне судове против Јуде, да ће својим посебним гневом походити човека који се охоло подигао против Свемогућега.PKSerb 295.2

»Овако вели Господ за Јоакима, цара Јудина: неће имати никога ко би седео на престолу Давидову, и мртво 126PKSerb 295.3

ће тело његово бити бачено на припеку обдан и на мраз обноћ.PKSerb 295.4

Јер ћу походити њега и семе његово и слуге његове за безакоње њихово, и пустићу на њих и на становнике јерусалимске и на Јудејце све зло за које им говорих.« (Јеремија 36,30.31)PKSerb 295.5

Спаљивањем рукописа није се све завршило. Писаних речи могли су се лакше ослободити него укора и опомена које су оне садржале и скорих казни, које је Бог изрекао против бунтовног Израиља. Међутим, чак се и писана реч поново појавила. Господ је наредио своме слузи: »Узми опет другу књигу и напиши у њу све пређашње речи које беху у првој књизи, коју сажеже Јоаким, цар Јудин!« Извештај о пророчанствима која су се односила на Јуду и Јерусалим био је претворен у пепео; али речи су и даље живеле у Јеремијином срцу, као »огањ који сажиже« и пророку је било дозвољено да обнови оно што је човеков гнев узалудно покушао да уништи.PKSerb 295.6

Узевши други свитак, Јеремија га је дао Варуху, који »написа у њега из уста Јеремијиних све речи што беху у оној књизи коју сажеже Јоаким, цар Јудин, огњем; и још би додано онима много онаквих речи«. (Јеремија 36,28.32) Човеков гнев покушао је да онемогући деловање Божјег пророка, али управо оно средство којим се Јоаким послужио да ограничи утицај Господњег слуге, пружило му је још једну прилику да објасни божанске захтеве.PKSerb 295.7

Дух противљења укорима, који је проузроковао прогон и затварање Јеремије, и данас постоји. Многи одбијају да послушају поновљене опомене, радије слушајући лажне учитеље који ласкају њиховој таштини и затварају очи пред њиховим злоделима. Такви неће имати сигурно уточиште у дан невоље, неће добити никакве помоћи са Неба. Божје изабране слуге треба храбро и стрпљиво да се суочавају с патњама и невољама које им падају у део због клевета, одбацивања и несхватања. Они и даље треба верно да обављају посао који им је Бог поверио, увек имајући на уму пророке из старине, Спаситеља човечанства и Његове апостоле, јер су и они трпели злостављања и прогонства Речи ради.PKSerb 296.1

Бог је желео да Јоаким послуша Јеремијине савете да задобије Навуходоносорову наклоност и тако избегне много бола. Млади цар положио је заклетву верности вавилонском владару и да је остао веран свом обећању задобио би поштовање незнабожаца и тако омогућио себи драгоцену прилику да допринесе обраћењу душа.PKSerb 296.2

Презирући неуобичајене предности, које су му биле понуђене, јудејски цар својевољно је кренуо путем који је сам изабрао. Прекршио је часну реч коју је дао вавилонском владару и побунио се против њега. То је њега и његово царство довело у врло неугодан положај. Против њега су биле послане »чете Халдејске и чете Сирске и чете Моавске и чете синова Амонових«, а он је морао беспомоћно да посматра како му пљачкаши уништавају земљу (2. О царевима 24,2). У року од неколико година нечасно је завршио своју злосрећну владавину, одбачен од Неба, омрзнут од народа, презрен од вавилонских управљача чије је поверење изневерио, а све то као резултат фаталног одбацивања божанских планова, који су му били откривени преко Божјег изабраног посланика.PKSerb 296.3

Јоахин, познат и као Јехонија или Хонија, Јоакимов син, седео је на престолу само три месеца и десет дана и онда се предао халдејским четама које су, због побуне јудејског владара, још једном опседале осуђени град. Том приликом Навуходоносор је одвео »Јоахина у Вавилон, и мајку цареву и жене цареве и дворане његове и главаре земаљске«, укупно неколико хиљада душа, заједно са хиљадом »дрводеља и ковача«. С њима је вавилонски цар понео »све благо дома Господњега и благо дома царскога«. (2. О царевима 24,15.16.13)PKSerb 296.4

Јудејском царству, сломљене моћи и лишеном снаге у људима и благу, ипак је било дозвољено да и даље постоји као посебна држава. На њено чело Навуходоносор је поставио Матанију, млађег Јосијиног сина, променивши му име у Седекија.PKSerb 297.1