45. поглавље—ПОВРАТАК ИЗГНАНИКА

*****

Када се Кирова војска појавила под зидинама Вавилона, Јевреји су 551 схватили да се приближило њихово избављење из ропства. Више од стотину година пре Кировог рођења, надахнута пророчка Реч најавила га је по имену и унапред написала извештај о делима која ће учинити, када неочекивано буде заузео Вавилон и тако припремио пут за ослобођење заробљених синова Израиљевих. Преко пророка Исаије биле су изречене речи:PKSerb 373.1

»Овако говори Господ помазанику својему Киру, којега држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим, и да не буду врата затворена. Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнаћу, врата медена разбићу и преворнице гвоздене сломићу, и даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену.« (Исаија 45,1-3)PKSerb 373.2

Неочекивани продор војске персијских освајача у само срце 552 вавилонске престонице, коритом реке чије су воде биле скренуте на другу страну, кроз унутрашња врата, која су услед самоуверене безбрижности остала отворена и незаштићена, Јеврејима је представљао довољан доказ да се дословно испунило Исаијино пророчанство о изненадној пропасти њихових угњетача. Осим тога, то је требало да им послужи и као непогрешиви знак да Бог токове међународних збивања усмерава у њихову корист, јер су с пророчанством о паду и начину заузимања Вавилона недељиво биле повезане и речи:PKSerb 373.3

»Говорим Киру: пастир си мој; и извршиће сву вољу моју, и казаће Јерусалиму: сазидаћеш се, и цркви, основаћеш се!« »Ја га подигох у правди, и све путеве његове поравнићу, он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новац или за дарове, вели Господ над војскама.« (Исаија 44,28; 45,13)PKSerb 374.1

Ово нису била једина пророчанства на којима су прогнаници могли да утемеље своју наду у скоро ослобођење. Списи пророка Јеремије такође су им стајали надохват руке, а у њима је било јасно одређено време које треба да протекне пре него што се Израиљ врати из Вавилона. Господ је преко свога весника прорекао: »А када се наврши седамдесет година, онда ћу походити цара вавилонскога и онај народ, говори Господ, за њихова безакоња, и земљу Халдејску, и обратићу је у пустош вечну.« (Јеремија 25, 12) Остатку Јудејаца милост ће бити указана, њихове усрдне молитве биће услишене: »И даћу вам да ме нађете, говори Господ, и вратићу робље ваше, и сабраћу вас из свих народа и из свих места у која сам вас разагнао, говори Господ, и довешћу вас опет на место одакле сам вас иселио.« (Јеремија 29,14)PKSerb 374.2

Данило и његови другови често су проучавали ово и слична пророчанства која су описивала Божје намере са Његовим народом. И сада, када је брзо смењивање догађаја посведочило да је моћна Божја рука на делу међу народима, Данило је посебно почео да се бави обећањима која је Бог дао Израиљу. Вера у пророчку реч навела га је да проникне у искуства која су прорекли посвећени писци. Сам Господ је објавио: »Када се наврши у Вавилону седамдесет година, походићу вас, и навршићу вам добру реч своју да ћу вас вратити... јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли добре а не зле, да вам дам последак какав чекате. Тада ћете ме призивати и ићи ћете и молићете ми се и услишићу вас. И тражићете ме и наћи ћете ме, када ме потражите свим срцем својим.« (Јеремија 29,10-13)PKSerb 374.3

Кратко време пре пада Вавилона, док је Данило размишљао о тим пророчанствима и тражио од Бога да му помогне да схвати времена, добио је низ виђења о настајању и пропадању царстава. Заједно са првим виђењем, које је записано у седмом поглављу Књиге пророка Данила, било је дато и тумачење; али пророку још није било све објашњено. Он сам пише о ономе што је доживљавао у то време: »А мене Данила врло узнемираваху мисли моје и лице ми се све промени, али реч сачувах у срцу свом.« (Данило 7,28) PKSerb 375.1

Ново виђење додатном светлошћу обасјало је будуће догађаје; управо при крају тог виђења Данило је чуо »једнога свеца где говораше, и један светац рече некоме који говораше: докле ће трајати та утвара«? (Данило 8,13) Одговор који му је био дат потпуно га је збунио: »До две тисуће и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити!« (Данило 8,14) Озбиљно је почео да се моли да му виђење буде објашњено. Није могао да схвати однос између седамдесет година робовања, проречених у Књизи пророка Јеремије, и две хиљаде и три стотине дана и ноћи, који ће, према речима небеског посетиоца, морати да протекну пре него што се очисти Божје светилиште. Анђео Гаврило дао му је делимично објашњење, али изгубио је свест када је чуо речи: »Зато ти запечати утвару, јер је за много времена!« Лично је овако описао то своје искуство: »Тада ја Данило занемогох, и боловах неко време; после устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна.« (Данило 8,26.27)PKSerb 375.2

Данило је поново почео да проучава пророчанства пророка Јеремије, и даље забринут за судбину Израиља. Она су била врло јасна - тако јасна да је на темељу тих сведочанстава, записаних у књизи, схватио »број година, које беше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама јерусалимским, седамдесет година«. (Данило 9,2)PKSerb 375.3

Са вером која се темељила на сигурној пророчкој речи, Данило је почео да се моли да Бог што пре испуни своја обећања. Молио се да Божја част остане неокрњена. У својим молитвама потпуно се изједначио са онима који нису успели да остваре божанске намере, признајући њихове грехе као своје.PKSerb 375.4

Сам је изјавио: »И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи га молитвом и молбама с постом и с кострети и пепелом. И помолих се Господу Богу својему, исповедајући се.« (Данило 9,3.4) Иако је много времена провео у Господњој служби, иако га је само Небо прогласило »милим човеком«, ипак, сада се појавио пред Богом као грешник, износећи велику потребу народа кога је волео. Његова молитва била је речита у својој једноставности, и врло озбиљна. Да је чујемо:PKSerb 376.1

»О, Господе Боже, велики и страшни, који држиш завет и милост онима који те љубе и држе заповести твоје; згрешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни и одметнусмо се и одступисмо од заповести твојих и од закона твојих. И не слушасмо слуга твојих пророка, који говораху у твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и оцима нашим и свему народу земаљскоме.«PKSerb 376.2

»У тебе је, Господе, правда, а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свих Израиљаца, који су близу и који су далеко по свим земљама у које си их разагнао за грехе њихове, којима ти грешише...«PKSerb 376.3

»У Господа је Бога нашега милост и праштање, јер се одметнусмо од њега.« »Господе, по свој правди твојој нека се одврати гнев 556 твој и јарост твоја од града твојега Јерусалима, свете горе твоје, јер са греха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и твој народ поста руг у свих који су око нас.«PKSerb 376.4

»Сада, дакле, послушај, Боже наш, молитву слуге својега и молбе његове и обасјај лицем својим опустелу светињу своју, Господа ради. Боже мој, пригни ухо своје, и чуј, отвори очи своје и види пустош нашу и град на који је призвано име твоје, јер не правде своје ради него ради велике милости твоје падамо пред тобом молећи те.«PKSerb 376.5

»Господе, услиши, Господе, опрости, Господе, пази и учини, не часи, себе ради, Боже мој, јер је твоје име призвано на овај град и на твој народ.« (Данило 9,4-9. 16-19)PKSerb 376.6

Небо се пригнуло да чује пророкове усрдне молитве. Пре него што је завршио своју молбу за опроштење и обновљење, поново му се јавио моћни Гаврило и скренуо му пажњу на виђење које је добио пре пада Вавилона и Валтасарове смрти. Анђео му је затим подробно описао раздобље од седамдесет седмица, које је требало да почне у време када »изиде реч да се Јерусалим опет сазида«. (Данило 9,25)PKSerb 376.7

Данило је своју молитву упутио »прве године Дарија« (Данило 9,1), миђанског владара, чији је војсковођа Кир преотео од Вавилона палицу власти над светом. Даријева владавина била је угодна Богу. Анђео Гаврило био је задужен да му »помаже и да га крепи«. (Данило 11,1) После његове смрти, око две године после 557 пада Вавилона, Кир га је наследио на престолу и почетак његове владавине поклопио се са истицањем раздобља од седамдесет година, откако је Навуходоносор прву групу Јевреја преселио из њихових јудејских домова у Вавилон.PKSerb 377.1

Данилово избављење из лавовске јаме, Бог је искористио да позитивно утиче на мисли Кира Великог. Блиставе способности које је тај Божји човек показао као далековиди државник, навеле су персијског владара да му укаже посебно поштовање и ода признање његовој мудрости. И сада, управо у време када је обећао да ће бити обновљен Његов Храм у Јерусалиму, Бог је деловао на Кира као на свог слугу да схвати пророчанства која се односе на њега, пророчанства која је Данило тако добро познавао, и осигура слободу јеврејском народу.PKSerb 377.2

Када је цар прочитао речи које су, више од стотину година пре његовог рођења, најавиле да ће Вавилон бити освојен, када је чуо поруку коју му је упутио Владар свемира: »Опасах те, премда ме не знаш да би познали од истока сунчанога и од запада да нема другога осим мене«, када је својим очима видео текст изјаве вечнога Бога: »Ради слуге својега Јакова и Израиља изабраника својега прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш«, када је пратио надахнути извештај: »Ја га подигох у правди и све путове његове поравнићу, он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове, вели Господ над војскама«, његово срце је било дубоко дирнуто, и зато је одлучио да обави мисију коју му је божанска воља одредила (Исаија 45,5.6.4.13). Ослободиће јудејске заробљенике и помоћи им да обнове Храм Господу!PKSerb 377.3

Писаним прогласом објављеним »по свему царству својему«, Кир је обелоданио своју намеру да се побрине за повратак Јевреја и за обнављање њиховог Храма. »Сва царства земаљска дао ми је Господ Бог небески, и он ми је заповедио да му сазидам дом у Јерусалиму у Јудеји. Ко је између вас од свега народа његова? Бог небески нека буде с њиме, па нека иде у Јерусалим у Јудеји и нека зида дом Господа Бога Израиљева, Бога који је у Јерусалиму. А ко би остао у којем год месту у којему се бави нека га људи онога места потпомогну сребром и златом и имањем и стоком, осим драговољнога прилога!« (Јездра 1,1-4)PKSerb 377.4

»Дом Божји у Јерусалиму«, додао је о градњи Храма, »да се сазида да буде место где ће се приносити жртве, и темељи да му се изидају, да буде висок шездесет лаката и широк шездесет лаката. Три реда да буду од камења великога и један од дрвета новога, а трошак да се даје из царскога дома. И судови дома Божјега златни и сребрни које Навуходоносор беше узео из цркве јерусалимске и донео у Вавилон да се врате и опет однесу у цркву јерусалимску, на своје место и да се оставе у дому Божјему.« (Јездра 6,3-5) PKSerb 378.1

Гласови о овом прогласу стигли су и у најудаљеније провин ције у царству и међу прогнаницима је завладала велика радост. Многи, слично Данилу, проучавали су пророчанства, тражили Господа и молили се да испуни своје обећање о залагању у корист Сиона. Сада су њихове молитве биле награђене; и из пуног срца могли су да запевају заједнички:PKSerb 378.2

»Кад враћаше Господ робље сионско,
бејасмо као у сну.
Тада уста наша бејаху пуна радости,
и језик наш певања.
Тада говораху по народима,
велико дело чини Господ на њима.
Велико дело чини Господ на нама,
развеселисмо се.«PKSerb 378.3

(Псалам 126,1-3)

»Тада усташе главари породица отачких од Јуде и од Венијамина и свештеници и Левити и сви којима Бог подиже дух«, били су то припадници побожног остатка, око педесет хиљада људи, из редова Јевреја у земљи прогонства, који су одлучили да искористе узвишену предност која им је била понуђена, »да иду да зидају дом Господњи у Јерусалиму«. Њихови пријатељи нису им дозволили да оду празних руку. »И потпомогоше их сви који беху око њих судовима сребрним и златним, имањем и стоком и стварима скупоценим.« Овим и многим другим добровољним прилозима били су придодати »судови дома Господњега које беше однео из Јерусалима Навуходоносор... и издаде их Кир, цар Персијски, преко Митридата ризничара... пет тисућа и четири стотине« на број, за употребу у Храму, који ће се изградити (Јездра 1,5-11).PKSerb 378.4

Зоровавељу (познатом и под именом Сасавасар), потомку цара Давида, Кир је поверио одговорност заповедника групе која се враћала у Јудеју; са њиме је удружио и Исуса, сина Јоседекова, првосвештеника. Дуго путовање преко пустињских пространстава протекло је срећно и радосна група, захвална Богу на Његовим многоструким благословима, одмах се прихватила посла да поново подигне оно што је било разорено и уништено. »Главари домова отачких« предњачили су у прилагању својих средстава за покривање трошкова поновне изградње Храма; народ, поводећи се за њима, давао је обилно из својих оскудних залиха (види: Књига Јездрина 2,64-70).PKSerb 379.1

Најбрже што су могли подигли су олтар на месту старог олтара у дворишту Храма. На свечаности поводом посвећења овог олтара »сабра се народ једнодушно у Јерусалим«; сједињујући се у обнављању светих служби које су биле прекинуте у време, када је Навуходоносор разорио Јерусалим. Пре него што су се разишли да се настане у домовима које су се трудили да обнове, »празноваше празник Сеница«. (Јездра 3,1-6)PKSerb 379.2

Постављање олтара за свакодневне жртве паљенице веома је обрадовало верни остатак. Од срца су прихватили обављање припрема неопходних за обнављање Храма, охрабрујући се све више што су припреме напредовале из месеца у месец. У току многих година били су лишени видљивих доказа божанске присутности. И сада, окружени многим жалосним подсетницима на отпад својих отаца, чезнули су за неким трајним доказом божанског опроштења и божанске наклоности. Више од стицања личне имовинске користи и некадашњих привилегија, ценили су Божје одобравање. Бог је дивно радио у њихову корист и они су осећали сигурност да је Бог присутан у њиховој средини; ипак желели су још веће благослове. Са радосним ишчекивањем гледали су унапред у време када ће, после завршетка изградње Храма, моћи да виде Божју славу која блиста из њега.PKSerb 379.3

Радници који су се бавили припремањем грађевинског материјала, међу рушевинама су пронашли огромно камење, које је још у Соломунове дане, било донесено на градилиште Храма. Оно је било припремљено за употребу, с још много другог новог материјала; ускоро је посао толико напредовао да је требало поставити камен темељац. То је било учињено у присутности многих хиљада људи, који су се окупили да виде напредовање послова и изразе своју радост што могу да учествују у њима. Док је угаони камен био постављан на место, народ, уз пратњу свештеничких труба и кимвала синова Асафових, певаше »наизменце хвалећи и славећи Бога, јер је довека милост његова над Израиљем«. (Јездра 3,11)PKSerb 380.1

Дом који је грађен био је споменут у многим пророчанствима о наклоности коју је Бог желео да укаже Сиону, па је очекивано да ће сви присутни приликом полагања камена темељца били обузети расположењем које одговара тој прилици. Међутим, заједно с музиком и узвицима хвале, који су тога дана ођекивали, чули су се и нескладни тонови. »А многи од свештеника и Левита и главара домова отачких, старци који бејаху видели пређашњи дом, плакаху иза гласа гледајући овај дом који се осниваше.« (Јездра 3,12) PKSerb 380.2

Било је природно што је жалост обузимала срца тих старих људи, док су размишљали о последицама дугогодишње непослушности. Да су они и њихов нараштај слушали Бога, да су извршили намеру коју је Он имао са Израиљем, Храм, који је саградио Соломун, не би био разорен нити би прогонство било неопходно. Међутим, због незахвалности и неверства били су расејани међу незнабошце.PKSerb 380.3

Околности су се сада промениле. У својој нежној милости, Бог је опет походио свој народ и дозволио му да се врати у своју земљу. Жалост због грешака у прошлости требало је да уступи место великој радости. Бог је покренуо Кирово срце да им помогне приликом обнављања Храма и то је требало да их наведе да Му изразе своју искрену захвалност. Међутим, неки међу њима нису успели да схвате могућности које им открива Божје провиђење. Уместо да се радују, препустили су се незадовољству и обесхрабрењу. Пошто су видели славу Соломуновог Храма, сада су почели да јадикују због мање вредности Храма који је осниван.PKSerb 380.4

Гунђање и приговарање, упоређења на штету новога Храма, учинила су да се многи обесхрабре, а градитељима да клону руке. Радници су почели да питају да ли треба да наставе да граде зграду, која је већ у самом почетку добила тако негативне оцене и изазвала толико јадиковки.PKSerb 381.1

Ипак, међу окупљенима било је и мноштво оних који су имали јачу веру и шире видике и нису дозволили да их обузме незадовољство што нова грађевина неће бити тако блистава. »А многи опет узвикиваху од радости, те народ не могаше разазнати вике радосне од вике плачне у народу, јер народ подвикиваше иза гласа, и вика се чујаше далеко.« (Јездра 3,12.13)PKSerb 381.2

Да су они који су пропустили прилику да се радују приликом полагања камена темељца за нови Храм, могли тога дана да предвиде последице недостатка вере, остали би запрепашћени. Једва да су и схватали тежину својих израза неодобравања и разочарења; једва да су знали колико ће њихово изражавање незадовољства одложити довршење Господњег дома!PKSerb 381.3

Величанственост првог Храма, достојанствени обреди његове религијске службе, представљали су извор поноса Израиља пре одласка у прогонство, али њиховим богослужењима често су недостајале управо оне особине које је Бог сматрао најважнијим. Слава првога Храма, сјај његових служби, нису их могли препоручити Богу; јер нису нудили управо оно што је једино било вредно у Његовим очима. Нису му доносили на жртву скромно и понизно срце.PKSerb 381.4

Раскошне церемоније почињу да се множе, управо онда када се витална начела Божјега царства изгубе из вида. Када се занемари изградња карактера, када се не сматра важним унутрашње украшавање душе, када се презре једноставност побожности, охолост и љубав према раскоши почињу да захтевају величанствене црквене грађевине, сјајно украшавање и отмене церемонијале. Међутим, Бог се тиме не прославља. Он цени своју Цркву, не због њених спољашњих предности, већ због искрене побожности којом се разликује од света. Он је оцењује према растењу њених верника у познавању Христа, према њиховом напредовању у духовном искуству. Он тражи начела љубави и доброте. Никаква уметничка лепота не може се упоредити с лепотом природе и карактера, која ће се открити у онима који су Христови представници.PKSerb 381.5

Заједница верника може да буде најсиромашнија у земљи. Она може да буде без икакве спољашње привлачности, али ако верници усвоје начела Христовог карактера, анђели ће се удружити с њима у њиховом богослужењу. Слављење и захваљивање из искрених срца уздизаће се Богу као слатки мирис.PKSerb 382.1

»Хвалите Бога, јер је добар
Јер је довека милост његова.
Тако нека рекну које је избавио Господ,
Које је избавио из руке непријатељеве.«
»Певајте му и славите га,
Казујте сва чудеса његова.
Хвалите се светим именом његовим,
Нека се весели срце оних који траже Господа!«
»Јер сити душу ташту,
И душу гладну пуни добра!«PKSerb 382.2

(Псалам 107,1.2; 105,2.3; 107,9),