Током дугих столећа која су протекла од Илијиног времена, извештаји о његовом животном делу доносили су храброст и надахнуће онима који су били позивани да усред отпада стану на страну праведности. А за нас, »на које и последак света дође« (1. Коринћанима 10,11), оно има посебну важност. Историја се понавља. Данашњи свет има своје ахаве и своје језавеље. Данашње време је у истој мери идолопоклоничко као и оно у коме је Илија живео. Можда нема видљивих светилишта; можда нема ликова који би задржавали наше очи, а ипак хиљаде иду за боговима овога света - за богатством, славом, задовољствима, и пријатним бајкама које дозвољавају човеку да се поводи за склоностима свога необраћеног срца. Мноштво људи има погрешне појмове о Богу и Његовим особинама, и исто тако стварно служи лажним боговима као и Валови следбеници. Многи међу онима који себе називају хришћанима, удружили су се с утицајима који се непрестано супроте Богу и Његовој истини. Тако су наведени да се одврате од онога што је божанско и уздижу људско.PKSerb 120.1

У наше доба преовлађује дух неверства и отпадништва - дух такозване просвећености која се хвали познавањем истине, и која је у ствари само окорела слепа дрскост. Људске теорије се уздижу и стављају на место Бога и Његовог закона. Сотона куша људе и жене позивајући их на непослушност, обећавајући им да ће у непослушности пронаћи слободу и неспутаност и тако постати слични боговима. Уочен је дух противљења јасној Божјој речи, идолопоклоничког уздизања људске мудрости изнад божанског откривења. Људи су дозволили свом уму да постане тако помрачен и збуњен покушајима да се усагласи са световним обичајима и утицајима и изгуби способност да разликује светлост и таму, истину и заблуду. Толико су се удаљили од правог пута да сматрају да су мишљења неколицине такозваних филозофа веродостојнија од библијских истина. Позиви и обећања Божје речи, њене претње против непослушности и идолопоклонства - изгледа да немају силе да омекшају њихово срце. Веру која је покретала Павла, Петра и Јована, они сматрају старомодном, мистичном и недостојном интелигенције савремених мислилаца.PKSerb 120.2

У почетку, Бог је људима дао свој Закон да би им омогућио да остваре срећу и вечни живот. Сотонина једина нада да осујети Божју намеру постојала је у могућности да наведе људе и жене да одрекну послушност том Закону, и зато се стално трудио да погрешно протумачи његове прописе и умањи његову важност. Његов подмукао потез огледао се у покушају да промени и сам Закон, тако да наведе људе да крше његове прописе док истовремено тврде да га поштују.PKSerb 121.1

Један писац покушај промене Божјег закона упоредио је с прастарим злим обичајем да се путокази, подигнути на важним раскрсницама путних праваца, окрећу у погрешном смеру. Овај непријатни обичај често је изазивао велике тешкоће и збуњеност међу људима.PKSerb 121.2

Бог је подигао путоказ, намењен онима који путују кроз овај свет. Једна стрелица на том путоказу указивала је на драговољну послушност Створитељу као на пут према срећи и животу, док је друга откривала да је непослушност пут који води у беду и смрт.PKSerb 121.3

Пут према срећи је био исто тако јасно обележен као и пут који је водио према граду уточишта у јеврејском друштвеном уређењу. Али, у једном несрећном тренутку за људски род, велики непријатељ сваког добра окренуо је путоказ и мноштво је кренуло у погрешном смеру.PKSerb 121.4

Господ је преко Мојсија наложио Израиљцима: »Али, суботе моје чувајте, јер је то знак између мене и вас од колена до колена, да знате да сам ја Господ који вас посвећује. Чувајте, дакле, суботу, јер вам је света, ко би је оскврнио да се погуби... Шест дана нека се ради, а седми је дан субота, одмор, свет Господу, ко би год радио посао у дан суботни да се погуби. Зато ће чувати синови Израиљеви суботу, празнујући суботу од колена до колена заветом вечним. То је знак између мене и синова Израиљевих до века, јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, а у седми дан почину и одмори се.« (2. Мојсијева 31,13-17)PKSerb 122.1

Овим речима Господ је јасно означио послушност као пут који води у Божји град; али, грешни човек окренуо је путоказ, учинио да показује у погрешном смеру. Он је утемељио лажну суботу и навео људе да мисле да почивајући у тај дан поштују Створитељеву заповест.PKSerb 122.2

Бог је прогласио седми дан Господњом суботом. Када је »довршио небо и земљу«, уздигао је тај дан као успомену на своје стваралачко дело. Почивајући седмога дана »од свих дела својих која учини«, Бог је »благословио седми дан и посветио га«. (1. Мојсијева 2,1-3)PKSerb 122.3

У време изласка из Египта, установа Суботе била је уздигнута пред народом. Док су још били у ропству, њихови надзорници покушавали су да их присиле да раде Суботом, стално повећавајући обим посла који је седмично требало обавити. Увек изнова радни услови постајали су све тежи и напорнији. Међутим, Израиљци су били ослобођени ропства и доведени у средину у којој су несметано могли да поштују све Господње прописе. Препис Закона изговореног на Синају, на две камене плоче, »писан прстом Божјим«, био је предат Мојсију (2. Мојсијева 31,18). У раздобљу од скоро четрдесет година лутања, Израиљци су непрестано били подсећани на Божји дан одмора, ускраћивањем мане свакога седмога дана и чудесним чувањем двоструке количине која је падала на дан припреме.PKSerb 122.4

Пре уласка у Обећану земљу, Израиљци су преко Мојсија били позвани да »држе дан одмора и да га светкују«. (5. Мојсијева 5,12) Господ је одредио да се верним поштовањем заповести о Суботи, Израиљци стално подсећају да су одговорни Њему као свом Створитељу и Откупитељу. Све док Суботу буду поштовали на прави начин, идолопоклонства неће бити; али, ако одбаце захтеве ове заповести из Декалога и прогласе их необавезнима, заборавиће Створитеља и служити другим боговима. »Суботе своје дадох им«, објавио је Бог, »да су знак између мене и њих, да би знали да сам ја Господ који их посвећује.« Међутим, они »одбацише законе моје и по уредбама мојим не ходише, и суботе моје оскврнише, јер срце њихово иђаше за гадним боговима њиховим«. Позивајући их да Му се врате, Он им је поново скренуо пажњу на важност светковања Суботе. »Ја сам Господ Бог ваш«, рекао им је, »по мојим уредбама ходите, и моје законе држите и извршујте, и суботе моје светкујте да су знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ Бог ваш.« (Језекиљ 20,12.16.19.20)PKSerb 122.5

Усмеравајући пажњу Јудејаца на грехе који су их коначно одвели у вавилонско ропство, Господ објављује: »Суботе моје скврниш!« »Зато ћу излити на њих гнев свој, огњем јарости своје истребићу их, пут њихов обратићу им на главу.« (Језекиљ 22,8.31) Приликом обнављања Јерусалима у време Немије, кршење Суботе било је пропраћено оштрим опоменама: »Нису ли тако чинили оци ваши, те Бог пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гнев на Израиља скврнећи суботу!« (Немија 13,18) Христос је у току своје службе на Земљи, наглашавао обавезност прописа о Суботи; свим својим учењима изражавао је поштовање према установи коју је лично утемељио. У његово време, поштовање Суботе толико се изопачило да је боље приказивало себични и самовољни карактер човека него Божји карактер. Христос је одбацио лажна учења којима су они који су тврдили да познају Бога погрешно приказивали Његов карактер. Иако су Га рабини пратили као огорчени непријатељи, није покушавао ни да се привидно усагласи с њиховим захтевима, већ је настављао да у складу са Законом држи Суботу.PKSerb 123.1

Речима које се нису могле погрешно разумети, Он сведочи о свом поштовању Господњег закона. »Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке«, јасно је рекао, »нисам дошао да покварим, него да испуним. Јер вам заиста кажем, докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши. Ако ко поквари једну од ових најмањих заповести, и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме, а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.« (Матеј 5,17-19)PKSerb 123.2

У току хришћанске владавине светом, велики непријатељ људске среће посебно је нападао дан одмора из четврте заповести. Сотона каже: »Ја ћу се противити свим Божјим намерама. Овластићу своје следбенике да уклоне седми дан, Суботу, успомену на Бога. Тако ћу показати свету да је дан, који је Бог посветио и благословио, замењен. Тај дан не сме да живи у људским мислима. Избрисаћу и успомену на њега. Уместо њега поставићу дан који неће имати божанску потврду, дан који неће моћи да буде знак између Бога и Његовог народа. Оне који прихвате тај дан навешћу да њему припишу светост коју је Бог дао седмом дану.PKSerb 124.1

Преко свога заменика, узвисићу себе. Први дан биће уздигнут, и протестантски свет прихватиће ту лажну суботу као праву. Непоштовањем Суботе, коју је Бог утемељио, изложићу презиру цео Његов закон. Речи: ‘Да буде знак између мене и вас од колена на колено’, употребићу тако да подржавају мој дан одмора.PKSerb 124.2

Свет ће тако постати мој. Бићу владар Земље, кнез овога света. Тако ћу завладати умом оних који су под мојом управом да ће Божја субота постати предмет посебног презира. Знак? Претворићу поштовање седмог дана у знак неверства земаљским властима. Људски закони постаће тако строги да се људи и жене неће усуђивати да поштују седми дан, Суботу. Из страха да ће остати без хране и одеће, они ће се придружити свету у кршењу Божјег закона. Земља ће потпуно бити у мојој власти.«PKSerb 124.3

Успостављајући лажни дан одмора, непријатељ је мислио да промени времена и законе. Али, да ли је стварно успео да промени Божји закон? Речи из тридесет и првог поглавља Друге Мојсијеве књиге дају нам одговор. Онај, који је исти и јуче и данас и сутра, и заувек, објавио је ово о седмом дану, о Суботи: »Јер јеPKSerb 124.4

знак... до века!« (2. Мојсијева 31,13.17) Окренути путоказ показује погрешан смер, али се Бог није променио. Он је и даље моћни Бог Израиљев. »Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак. Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу. Сви су народи као ништа пред њим, мање него ништа, и таштина.« (Исаија 40,15-17) Он исто тако ревнује за свој Закон сада као што је ревновао у Ахавове и Илијине дане.PKSerb 124.5

Међутим, колико је тај Закон изложен непоштовању! Гледајмо савремени свет који се налази у отвореној побуни против Бога! Овај нараштај је заиста самовољан, пун незахвалности, формализма, непоштења, охолости и отпадништва. Људи занемарују Библију и мрзе истину. Исус види да је Његов закон одбачен, Његова љубав презрена, да Његове посланике равнодушно дочекују. Он је покушао да говори људима дајући им своје благослове, али су остали незапажени; обраћао им се шаљући опомене, али их нису послушали. Предворје храма људске душе претворено је у место несвете трговине. Себичност, завист, охолост, злоба - све се то негује!PKSerb 125.1

Многи се без оклевања ругају Божјој речи. Они који верују у Реч онако као што је записана, изложени су исмејавању. Запажа се све већи презир према закону и реду, који се непосредно може довести у везу с кршењем јасних Господњих заповести. Насиље и злочин су непосредне последице одвраћања од пута послушности. Посматрајмо неваљалство и беду мноштва које се окупља око идолских светилишта и које узалудно тражи срећу и мир.PKSerb 125.2

Посматрајмо скоро свеопште непоштовање заповести о Субо ти. Посматрајмо дрску безбожност оних који, док проглашавају законе који треба да гарантују светост првог дана у седмици, истовремено објављују прописе којима дозвољавају трговину алкохолом. Пошто знају и више него што су написали, у ствари покушавају да завладају савешћу људи, када одобравају зло које бића створена по Божјем обличју уништава и претвара у животиње. Сам сотона је надахнуо такво законодавство. Он добро зна да божанско проклетство почива на онима који људске законе уздижу изнад Божјега, и зато чини све што је у његовој моћи да људе наведе на широки пут који води у пропаст.PKSerb 125.3

Људи су тако дуго обожавали људска мишљења и људске установе да већ скоро цео свет иде за идолима. Онај који је покушао да промени Божји закон служи се свим заводничким средствима да наведе људе и жене да се сврстају против Бога и против знака по коме се препознају праведници. Међутим, Господ неће довека трпети дрско гажење и презирање Његовог закона. Долази време када ће се »поносите очи човечје понизити, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан«! (Исаија 2,11) Захтеве Божјег закона скептици могу излагати поругама и презиру, могу их одбацивати. Дух световности може тровати многе и управљати појединцима, Божје дело може одржавати свој положај само уз велике напоре и сталне жртве, али истина ће на крају ипак славно победити!PKSerb 125.4

У завршници Божјег дела на Земљи, застава Његовог закона поново ће бити уздигнута. Лажна религија може преовладати, безакоње се може умножити, љубав многих може охладнети, крст са Голготе може нестати са видика, тама, као сен смртни, може покрити свет; целокупна сила популарних струјања може се окренути против истине; завера за завером може покушавати да савлада Божји народ; али у време највеће невоље, Бог Илијин подигнуће људска оруђа да објаве вест која неће бити утишана. У пренасељеним градовима и у местима у којима су људи најдаље отишли у свом устајању против Бога, чуће се глас озбиљног укора. Људи које је Бог изабрао жигосаће сједињавање Цркве са светом. Озбиљно ће позвати људе и жене да одбаце поштовање људске установе и да се врате светковању праве Суботе. »Бојте се Бога и подајте му славу«, биће објављено свим народима, »јер дође час суда његова, и поклоните се Ономе који је створио небо и земљу и море и изворе водене... ко се год поклони звери и икони њеној, и прими жиг на чело своје или на руку своју, и он ће пити од вина гнева Божјега, које је непомешано уточено у чашу гнева његова!« (Откривење 14,7-10)PKSerb 126.1

Бог неће прекршити свој завет, нити мењати оно што је сишло са Његових усана. Његова реч остаће заувек тврда, исто онако непроменљива као и Његов престо. Овај завет биће објављен на суђењу, онако јасно као што је био записан Божјим прстом, и свет ће изаћи пред суд Бескрајне праведности да прими пресуду.PKSerb 126.2

Данас, као и у Илијине дане, линија раздвајања између Божјег народа, који држи Његове заповести, и обожавалаца лажних богова, јасно је повучена. Илија је викао: »Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим!« (1. О царевима 18,21) Вест за данас гласи: »Паде, паде Вавилон велики... изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена. Јер греси њени допреше чак до неба, и Бог се опомену неправде њене.« (Откривење 18,2.4.5)PKSerb 126.3

Није далеко време када ће свака душа бити стављена на пробу. Поштовање лажног дана одмора биће наметнуто. Избиће сукоб између Божјих и људских заповести. Они који су корак по корак попуштали световним захтевима и усклађивали се са световним обичајима попустиће тада пред силом да се не би морали изложити ругању, увредама, претњама затвором и смрћу. У то време злато ће се одвојити од троске. Видеће се јасна разлика између праве побожности и оне привидне. Многа звезда чијем сјају смо се дивили, тада ће заћи у таму. Они који су присвојили украсе Светилишта, али се нису оденули Христовом праведношћу, појавиће се тада у срамоти своје голотиње.PKSerb 127.1

Међу становницима Земље, расејаним по свим крајевима, има и оних који нису савили колена пред Валом. Као и звезде на небу, које се појављују једино ноћу, ови верници засјаће када мрак буде покрио Земљу и тама народе. У незнабожачкој Африци, у католичким земљама Европе и Јужне Америке, у Кини, у Индији, на острвима у мору, и у свим мрачним крајевима на Земљи, Бог има у резерви мноштво својих изабраних, који ће засјати усред таме, јасно откривајући отпалом свету преображавајућу силу послушности Његовом закону. Чак и сада, они се појављују у сваком народу, у сваком језику и племену; у часу највећег отпада, када ће сотона уложити највећи напор да наведе »све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове« да, под претњом смртне казне, приме знак прихватања лажног дана одмора, ти верници, »прави и цели, деца Божја, без мане«, »засветлеће као видела на свету«. (Откривење 13,16; Филибљанима 2,15) Што тама буде гушћа, то ће сјајнија бити њихова светлост.PKSerb 127.2

Какав би необичан посао обавио Илија да је бројао Израиљ у време када су Божји судови падали на отпаднички народ! Он би успео да наброји само једнога на Господњој страни! Међутим, када је рекао: »А ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму«, Господње речи су га изненадиле: »Али сам оставио у Израиљу седам тисућа, који ниједан не савише колена пред Валом!« (1. О царевима 19,14.18)PKSerb 127.3

И зато нека нико не покушава да данас изброји Израиљ, већ нека у свакоме од нас буде срце месно, срце пуно нежног саучешћа, срце које ће се, као и Христово срце, заложити за спасење изгубљеног света.PKSerb 128.1

13. поглавље—»ШТА ЋЕШ ТИ ТУ?«

15. поглавље—ЈОСАФАТ