36. поглавље—ПОСЛЕДЊИ ЈУДЕЈСКИ ЦАР

*****

Седекија је на почетку своје владавине уживао пуно поверење вавилонског цара, јер је имао уз себе искусног саветника, пророка Јеремију. Да се часно понашао према Вавилонцима и да је слушао поруке које му је Бог слао преко Јеремије, сачувао би поштовање многих људи на високим положајима и имао прилику да им преноси знање о правом Богу. Тако би и изгнаници у Вавилону дошли у повољнији положај и добили многе повластице; Божје име било би слављено близу и далеко, а они који су остали у земљи Јудиној избегли би страшне невоље које су их коначно задесиле.PKSerb 298.1

Седекија и сви Јудејци, укључујући и оне који су били одведени у Вавилон, преко Јеремије добили су савет да се мирно покоре привременој власти својих управљача. Посебно је било важно да они који су били у изгнанству теже за миром у земљи у коју су били одведени. Међутим, то се супротило склоностима људског срца. Сотона је користећи околности, учинио да се у народу, и у Јерусалиму и у Вавилону, појаве лажни пророци који су објављивали да ће окови ропства ускоро бити раскинути и да ће бити обновљен некадашњи углед народа.PKSerb 298.2

Прихватање тих ласкавих пророчанстава навело би и цара и изгнанике на кобне поступке и омело милостиве намере које је Бог имао с њима. Да не би дошло до устанка и великих патњи, Господ је заповедио Јеремији да се без оклевања суочи с кризом, износећи јудејском цару сигурне последице побуне. Изгнанике је такође, упозорио писмима да се не заваравају надом да им је избављење близу. Позивао их је: »Немојте да вас варају ваши пророци што су међу вама и ваши врачи, и не гледајте на сне своје што сањате.« (Јеремија 29,8) У вези са тим, напоменуо им је да Господ намерава да обнови Израиљ, када истекне седамдесет година робовања, најављених преко Његових весника.PKSerb 298.3

Бог је нежно саучествујући упознао свој народ с плановима које је имао за Израиљ! Он је знао да ће ако послушају лажне пророке и почну да очекују скоро избављење, њихов положај у Вавилону постати врло тежак. Сваки немир у њиховој средини или непослушност с њихове стране појачали би будност власти, изазвали сурову реакцију Халдејаца и довели до даљих ограничавања њихових права. Патње и невоље биле би последица. Тражио је од њих да се мирно покоре својој судбини и да своје робовање учине што подношљивијим; дао им је и следећи савет: »Градите куће и седите у њима, садите вртове и једите род њихов... и тражите добро граду у који вас преселих и молите се за њега Господу, јер у добру његову биће и вама добро!« (Јеремија 29,5-7)PKSerb 299.1

Међу лажним учитељима у Вавилону била су и два човека који су се сматрали светима, иако су живели недоличним животом. Јеремија је осудио зла дела тих људи и открио им опасности које им прете. Љути због прекора, покушали су да се успротиве деловању правог пророка, наговарајући људе да одбаце његове речи и да се понашају супротно Божјем савету да се покоре вавилонском цару. Господ је преко Јеремије посведочио да ће та двојица лажних пророка бити предата у руке Навуходоносору и убијена у његовој присутности. Није дуго потрајало, а ово пророчанство дословно се испунило.PKSerb 299.2

Све до краја времена појављиваће се људи који ће уносити забуну и бунтовност међу оне који себе сматрају представницима правог Бога. Они који проричу лаж позиваће људе да се неозбиљно односе према греху. Када страшне последице њихових злих дела постану видљиве, трудиће се, колико им то буде било могуће, да оне који су их верно опомињали прогласе одговорнима за своје тешкоће, као што су Јевреји оптуживали Јеремију за своје несреће. Међутим, исто онако као што су се Господње речи у стара времена показале достојним поверења, тако ће се и данас потврдити веродостојност Његових порука.PKSerb 299.3

Од самог почетка, Јеремија је доследно препоручивао народу да се покори Вавилоњанима. Тај савет није био упућен само Јуди, већ и многим околним народима. У току првих дана Седекијине владавине, посланици владара Едома, Моава, Тира и других народа, посетили су јудејског цара да виде да ли је по његовом мишљењу дошло време да се заједнички побуне и да ли ће им се он придружили у борби против вавилонског цара. Док су посланици чекали одговор, реч Господња дошла је Јеремији као наредба: »Начини себи свезе и јарам, и метни себи око врата. Потом, пошљи их цару Едомском и цару Моавском и цару синова Амонових и цару Тирском и цару Сидонском по посланицима који ће доћи у Јерусалим Седекији, цару Јудину!« (Јеремија 27,2.3)PKSerb 300.1

Јеремији је било наређено да позове посланике да обавесте своје владаре да их је Господ предао у руке Навуходоносору, цару вавилонском, и да треба да служе »њему и сину његову и унуку његову докле дође време и његовој земљи«. (Јеремија 27,7)PKSerb 300.2

Поред тога, рекао је посланицима да својим владарима објаве да ће, уколико одбију да служе вавилонском цару бити кажњавани »мачем и глађу и помором« све док не буду истребљени. Посебно треба да се чувају учења лажних пророка који ће друкчије говорити. Господ је објавио: »Не слушајте, дакле, пророка својих ни врача својих ни сањача својих ни гатара својих ни бајача својих, који вам говоре и веле: нећете служити цару вавилонском. Јер вам они лаж пророкују, како бих вас далеко одвео из земље ваше и изагнао вас да изгинете. А народ који би савио врат свој под јарам цара вавилонскога и служио му, оставићу га на земљи његовој, говори Господ, да је ради и да станује у њој.« (Јеремија 27,8-11) Најмања казна коју је Бог могао да изрекне тако бунтовном народу била је покоравање вавилонској власти, али ако се буду успротивили наређеном робовању, мораће да осете сву жестину Његове казне.PKSerb 300.3

Запрепаштење окупљених представника многих народа није имало граница, када им је Јеремија, носећи јарам покорности око врата, објавио Божју вољу.PKSerb 301.1

Упркос одлучном противљењу, Јеремија је чврсто заступао политику покоравања. Међу онима који су се усудили да одбаце Господњи савет истицао се Ананија, један од лажних пророка против којих је народу била упућена опомена. Трудећи се да задобије наклоност цара и царског двора, подигао је глас протеста, говорећи да му је Бог дао речи охрабрења за Јевреје. Рекао је: »Овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: сломих јарам цара вавилонскога. За две године ја ћу вратити на ово место све судове дома Господњега, које узе Навуходоносор, цар вавилонски, одавде и однесе у Вавилон: и Јехонију, сина Јоакимова, цара Јудина, и све робље Јудино што отиде у Вавилон, ја ћу довести опет на ово место, говори Господ, јер ћу сломити јарам цара вавилонскога!« (Јеремија 28,2-4)PKSerb 301.2

У присутности свештеника и народа, Јеремија их је ватрено позивао да се, у току раздобља које је Господ одредио, привремено покоре вавилонском цару. Он је људима из Јуде наводио речи пророка Осије, Авакума, Софоније и других, чије су поруке укора и опомене биле сличне његовим. Он их је подсећао на догађаје који су се одиграли да би се испунила пророчанства о казнама које треба да стигну непокајане грешнике. У прошлости су Божје казне погађале непокајане, откривајући тачност испуњавања Божје поруке упућене преко Његових гласника.PKSerb 301.3

На крају свога излагања Јеремија је предложио народу: »Пророк који прориче мир, када се збуде реч тога пророка, онда се познаје тај пророк да га је заиста послао Господ!« (Јеремија 28,9) Уколико Израиљ одлучи да се изложи опасности, будући догађаји коначно ће показати који је пророк био у праву.PKSerb 301.4

Јеремијине речи, којима је тражио од народа да се покори Вавилону, навеле су Ананију да упути смели изазов њиховој веродостојности. Скидајући симболички јарам с Јеремијиног врата, Ананија га је сломио, говорећи: »Овако вели Господ: овако ћу сломити јарам Навуходоносора, цара вавилонскога, до две године, с врата свих народа!«PKSerb 301.5

»И отиде пророк Јеремија својим путем.« (Јеремија 28,11) Било је јасно да више није могао да учини ништа, осим да се уклони с места сукоба. Међутим, Јеремији је била упућена нова порука. Добио је наређење: »Иди и кажи Ананији и реци: овако вели Господ: сломио си јарам дрвени, али, начини место њега јарам гвозден! Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: гвозден ћу јарам метнути на врат свим тим народима да служе Навуходоносору, цару вавилонском, и служиће му!«PKSerb 302.1

»Потом рече Јеремија пророк Ананији пророку: чуј, Ананија, није те послао Господ, а ти си учинио да се овај народ поузда у лаж. Зато овако вели Господ: ево, ја ћу те скинути са земље, ове године ти ћеш умрети, јер си казивао одмет од Господа! И умре пророк Ананија те године, седмога месеца.« (Јеремија 28,13-17) Лажни пророк појачао је неверовање народа у Јеремију и у његову поруку. Он се лукаво издавао за Господњег весника, а последица била је његова смрт. У петом месецу Јеремија је прорекао Ананијину смрт, а у седмом месецу његове речи су се испуниле и тако доказале своју веродостојност.PKSerb 302.2

Нереди, изазвани говорима лажних пророка, натоварили су Седекији на врат оптужбу за издају и само је брзом и одлучном акцијом могао да сачува свој статус вазала. Прилика за такву акцију пружила му се убрзо, чим су се посланици вратили из Јерусалима у околне народе, цар Јудин је пошао са Серајом, »главним постељником«, у важну мисију у Вавилон (Јеремија 51,59). Седекија је за време те посете халдејском двору, обновио своју заклетву на верност Навуходоносору.PKSerb 302.3

Преко Данила и осталих јеврејских заробљеника, вавилонски цар упознао се са силом и врховним ауторитетом правог Бога; и док се Седекија још једном заклињао на верност, Навуходоносор је затражио од њега да се закуне у име Господа Бога Израиљевог. Да је Седекија поштовао своју поновљену заклетву на верност, његова оданост би снажно утицала на мисли многих који су посматрали оне који су говорили да поштују име јеврејског Бога и да Му одају част.PKSerb 302.4

Међутим, јудејски цар је занемарио велику предност да ода част имену живога Бога. О Седекији је зато забележено: »И чињаше зло пред Господом, Богом својим, и не покори се пред Јеремијом пророком, који му говораше из уста Господњих, него се још одврже од цара Навуходоносора, који га беше заклео Богом; и отврдну вратом својим, и упре се срцем својим да се не обрати Господу, Богу Израиљеву.« (2. Дневника 36,12.13)PKSerb 302.5

Док је Јеремија настављао да објављује своја сведочанства у 448 земљи Јудиној, пророк Језекиљ био је изабран међу заробљеницима у Вавилону да опомиње и теши заробљене, али и да потврђује речи које је Господ изговорио преко Јеремије. У току преосталих година Седекијине владавине, Језекиљ је врло јасно износио лудост ослањања на лажна пророчанства оних који су наводили заробљене да се надају скором повратку у Јерусалим. Њему је било речено да уз помоћ многих симбола и свечаних порука, најави опсаду и потпуно разорење Јерусалима.PKSerb 303.1

У току шесте године Седекијине владавине, Господ је у виђењу показао Језекиљу неке гадости које су чињене у Јерусалиму, унутар врата Господњег дома, па чак и у унутрашњем трему. Собе пуне идолских слика и ликова, »свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљева«, све то брзо се смењивало пред запрепашћеним пророком (Језекиљ 8,10).PKSerb 303.2

Они од којих је очекивано да буду духовне вође народа, »старешине дома Израиљева«, њих седамдесет на броју, виђени су како приносе тамјан идолопоклоничким ликовима који су били унесени у сакривене просторије на светом подручју трема Господњег Храма. »Не види нас Господ«, заваравали су се Јудејци, одајући се незнабожачким обичајима, »оставио је Господ ову земљу«, богохулнички су изјављивали (Језекиљ 8,11.12).PKSerb 303.3

Али, било је још и »већих гадова« које је пророк морао да види. Код врата која су из спољашњег водила у унутрашњи трем биле 449 су му показане жене »које плакаху за Тамузом«, а у унутрашњем трему Господњег дома, »на уласку у цркву Господњу, између трема и олтара, беше око двадесет и пет људи, леђима окренутих цркви Господњој, лицем према истоку, и клањаху се Сунцу према истоку«. (Језекиљ 8,13-16)PKSerb 303.4

После свега, славно Биће, које је пратило Језекиља кроз цело ово запрепашћујуће виђење о покварености на високим местима у земљи Јудиној, упитало је пророка: »Јеси ли видео, сине човечји? Мало ли је дому Јудину што чине те гадове које чине овде, него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже, и ето, држе грану пред носом својим! Зато ћу и ја учинити у гневу, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и када стану викати иза гласа у моје уши, нећу их услишити!« (Језекиљ 8,17.18)PKSerb 304.1

Бог је преко Јеремије говорио о поквареним људима који су се дрско усудили да говоре народу у Његово име: »Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому своме злоћу њихову, говори Господ.« (Јеремија 23,11) У страшној оптужници против Јуде која је записана у завршном делу хронике о Седекијиној владавини, била је поновљена и ова оптужба о скрнављењу светости Храма. Свети писац изјављује: »И сви главари између свештеника и народ грешише веома много по свим гадним делима других народа, скврнећи дом Господњи, који беше осветио у Јерусалиму.« (2. Дневника 36,14)PKSerb 304.2

Дан пропасти Јудиног царства брзо се приближавао. Господ више није могао да им пружа наду да ће зауставити своју најтежу казну. »А ви ли ћете остати без укора«, питао се Господ, »нећете остати без укора!« (Јеремија 25,29)PKSerb 304.3

Чак су и ове речи биле дочекане с презривим подсмехом. »Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа«, изјављивали су непокајани. Међутим, преко Језекиља ово одбацивање сигурне пророчке речи било је укорено. »Зато им реци, овако вели Господ Господ, укинућу ту причу и неће је више говорити у Израиљу, него им реци: близу су дани и реч сваке утваре! Јер неће више бити у дому Израиљеву залудне утваре ни гатања којим се ласка. Јер ћу ја Господ говорити, и што речем збиће се, неће се више одгађати, него за вашега времена, доме одметнички, рећи ћу реч и извршићу је, говори Господ Господ.«PKSerb 304.4

»И опет ми дође реч Господња«, сведочи Језекиљ, »говорећи: сине човечји, гле, дом Израиљев говори, утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко време тај пророкује. Зато им реци: овако вели Господ Господ: неће се више одгађати ниједна моја реч, реч коју речем збиће се, говори Господ Господ.« (Језекиљ 12,22-28)PKSerb 304.5

Најистакнутији међу онима који су народ водили у брзу пропаст био је Седекија, његов цар. Потпуно одбацујући Господње савете које је добијао преко пророка, заборављајући дуг захвалности према Навуходоносору, кршећи свечану заклетву на вер451 ност, дату у име Господа Бога Израиљевог, јудејски цар побунио се против пророка, против свог доброчинитеља, и против свог Бога. У таштини своје мудрости, окренуо се да тражи помоћ од прастарог непријатеља Израиљевог добра, »пославши посланике своје у Мисир, да му да коња и много народа«.PKSerb 305.1

»Хоће ли бити срећан«, питао се Господ, мислећи на онога који је тако подмукло изневерио свако указано поверење. »Хоће ли утећи ко тако чини? Ко преступа веру, хоће ли утећи? Тако ја жив био, говори Господ Господ, у месту онога цара који га је зацарио, којему је заклетву презрео и којему је веру преступио, код њега ће у Вавилону умрети. Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату... јер презре заклетву, преступајући веру, и гле, давши руку чини све то, неће утећи!« (Језекиљ 17,15-18)PKSerb 305.2

За »нечистог безбожника, кнеза Израиљевог« дошао је дан обрачуна. »Скини ту капу и сврзи тај венац«, одредио је Господ. Све до дана када ће сам Христос успоставити своје царство, Јуди неће бити дозвољено да поново има свога цара. »Уништићу, уништићу, уништићу га«, то је био божански декрет о престолу дома Давидова, »и неће га бити докле не дође Онај коме припада, и њему ћу га дати!« (Језекиљ 21,30-32)PKSerb 305.3