Признање греха

Онима који желе молитву за обновљење здравља, мора се објаснити да је кршење Божјег закона, или природног или духовног, грех и да уколико треба да приме Његов благослов, морају да признају и одбаце свој грех.EP 159.1

Писмо нам говори: “Исповедајте, дакле, један другоме грехе и молите се Богу један за другога да оздрављате.” (Јаков 5,16) Ономе који тражи молитву нека се изнесу мисли сличне овима: “Ми не можемо да читамо твоје срце или да знамо тајне твога живота. Оне су познате само теби и Богу. Ако се кајеш за своје грехе, твоја је дужност и да их признаш.”EP 159.2

Греси приватног карактера треба да се признају Христу, једином посреднику између Бога и човека. Јер “ако ко сагреши, имамо заступника код оца, Исуса Христа, праведника.” (1. Јованова 2,1) Сваки грех је увреда за Бога, и зато му се мора признати, преко Христа. Сваки јавни грех мора се и јавно признати. Зло учињено ближњему треба да се надокнади ономе ко је био повређен. Ако је неко од оних који траже здравље крив што је говорио зло, ако је посејао неслогу у неки дом, у суседство или у цркву, ако је проузроковао отуђење или отпад, ако је било којом погрешном навиком навео некога на грех, то треба да призна пред Богом и пред онима који су били оштећени. “Ако признамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе наше и да нас очисти од сваке неправде.” (1. Јованова 1,9)EP 159.3

Када је зло исправљено, можемо представити потребе болесника Господу у смиреној вери, као што нам Његов Дух показује. Он познаје сваког појединца по имену, стало му је до сваког као да на целој Земљи нема никог другог за кога је дао свог љубљеног Сина. Пошто је Божја љубав тако велика и тако непогрешива, болесника треба охрабрити да се ослони на Њега и да се развесели. Забринутост за самог себе може да изазове слабост и болест. Ако се буду уздигли изнад депресије и безнадежности, њихови изгледи за опоравак биће бољи; јер “око је Господње на онима који га се боје и на онима који чекају милост његову”. (Псалам 33,18)EP 159.4