РАЗВИТАК И СЛУЖБА

Хришћански живот је много више него што многи мисле. Он се не састоји само од нежности, стрпљивости, кротости и љубазности. Те врлине су битне; али је потребна и храброст, снага, енергија и истрајност. Пут који нам је Бог обележио је узан, то је пут самоодрицања. Поћи тим тај путем и наставити њиме кроз тешкоће и обесхрабрења, захтева људе који су много више него слабићи.EP 212.3

Траже се истрајни људи, људи који не чекају да се њихов пут утаба и да се уклоне све препреке; људи који ће свежом ревношћу надахнути млаке напоре обесхрабрених радника; људи чија су срца загрејана хришћанском љубављу, чије руке су снажне да обаве посао свога Учитеља.EP 212.4

Неки од оних који раде мисионарски посао су слаби и потиштени, лако се обесхрабрују. Немају продорности. Немају оних позитивних карактерних особина које дају снагу да се нешто учини — немају духа ни силе да надахну одушевљењем. Они који хоће да постигну успех морају да буду храбри и пуни наде. Треба да негују не само пасивне, него и активне врлине. Иако треба да дају одговор благ који утишава гнев, треба да имају и храброст хероја да се одупру злу. Осим љубави која може да издржи све, њима је неопходна и снага карактера која ће од њиховог утицаја начинити позитивну силу.EP 213.1

Некима недостаје чврстина карактера. Њихови планови и намере немају никаквог коначног облика ни доследности. Они су од мале практичне користи у свету. Ту слабост, неодлучност и неделотворност морају да победе. У правом хришћанском карактеру постоји нека несаломљивост која се не може савијати нити сузбијати под притиском неповољних околности. Ми морамо имати моралну кичму, поштење које се не може подмитити, заплашити или ласкањем придобити.EP 213.2

Бог жели од нас да користимо сваку прилику да осигурамо себи неопходну припрему за рад у Његовом делу. Он очекује од нас да уложимо све своје енергије у његово обављање, да у свом срцу одржимо свест о његовој светости и о нашим великим одговоностима.EP 213.3

Многи који су способни да обаве изванредно дело постижу мало зато што покушавају мало. Хиљаде пролазе кроз живот као да немају никакав високи циљ пред собом за који треба да живе, никаква висока мерила која треба да достигну. Један од разлога за то је ниска цена коју приписују себи. Христос је платио бескрајну цену за нас, и у складу с том ценом Он жели да и ми оцењујемо себе.EP 213.4

Немојте бити задовољни да достигнете ниска мерила. Ми нисмо оно што мислимо да треба да будемо, већ оно што Бог жели да будемо. Бог нам је дао способности размишљања, не зато да се њима не служимо, или да их употребимо у земаљске и прљаве сврхе, већ да их развијемо до највише мере, да их углачамо, оплеменимо, посветимо и употребимо за унапређивање интереса Његовог царства...EP 213.5

Имајте на уму да без обзира на ком месту служите, ви откривате побуде, развијате карактер. Шта год да радите, радите тачно, марљиво; савлађујући своју склоност да тражите неки лак задатак.EP 214.1

Исти дух и иста начела која неко уноси у свој свакодневни рад уносиће и у цеои свој живот. Они који траже тачну количину посла коју ће обављати и унапред одређену плату, који желе да докажу да су оспособљени за тај рад без прилагођавања и обуке, нису они које Бог позива да раде у Његовом делу. Они који израчунавају како да пруже што је мање могуће својих физичких, менталних и моралних снага, нису радници на које би Он могао да излије своје обилне благослове. Њихов пример је заразан. Властити интереси су њихово владајуће начело. Они које стално треба надзирати и који раде само када им се тачно одреди свака дужност, нису они који ће бити проглашени добрима и вернима. Потребни су радници који показују енергију, поштење, марљивост; они који су спремни да учине све што треба да буде учињено.EP 214.2

Многи постају неуспешни зато што избегавају одговорности из страха да ће доживети пораз. На тај начин пропуштају да стекну васпитање које се стиче искуством и које им не могу дати ни читање и проучавање, ни све друге предности стечене на други начин.EP 214.3

Човек може да обликује околности, али околностима се не сме дозволити да обликују човека. Ми треба да их користимо као средства с којима радимо, да владамо њима, али не смемо дозволити њима да владају нама.EP 214.4

Моћни људи су често управо они који су наилазили на противљење, осујећивање и изигравање. Позивајући све своје енергије на дело, препреке с којима су се суочавали показале су им се као благослов. Стекли су самопоуздање. Сукоби и недоумице позивају нас да покажемо поверење у Бога, развијају чврстину из које долази снага.EP 214.5

Христос није обавио никакву ограничену службу. Он није мерио свој посао временом. Његово време, Његово срце, Његова душа и Његова снага, све то било је употребљено у раду на благослов људског рода. Радио је тешко у току заморних дана, а у току дугих ноћи сагињао се у молитви да добије снагу и издржљивост да обави више посла. С великом виком и сузама слао је своје молбе према Небу, да Његова људска природа добије снагу, да би се могао опасати да сусретне лукавог непријатеља у свим његовим преварљивим настојањима, ојачати да испуни своју мисију и да уздигне човечанство. Својим радницима каже: “Ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних!” (Јован 13,15)EP 214.6

Павле каже: “Јер љубав Божја нагони нас!” (2. Коринћанима 5,14) Ово је било покретачко начело његовог понашања; његова побуда и сила. Ако би се икада његова верност на путу дужности за тренутак поколебала, један поглед на крст чинио је да се поново опаше и крене напред путем самоодрицања. У свом раду за своју браћу ослањао се на показивање бескрајне љубави у Христовој жртви, с њеном силом да све потчини и све сузбије.EP 215.1

Како је озбиљан и како дирљив његов позив: “Јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши да се ви Његовим сиромаштвом обогатите!” (2. Коринћанима 8,9) Ви знате висину са које се спустио, дубину понижења на коју је пристао. Његове ноге су кренуле путем жртвовања и нису скретале све док није дао свој живот. Није било одмора за Њега између престола на Небу и крста. Његова љубав према човеку навела га је да поздрави сваку увреду и да претрпи свако злостављање.EP 215.2

Павле нам саветује: “Не гледајте сваки за своје, него и за других.” Он нас позива да се мисли међу вама “што је у Христу Исусу, који ако је и био у обличју Божјему није се отимао да се испореди са Богом, него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек, понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.” (Филибљанима 2,4-8)EP 215.3

Свако ко прихвати Христа као свог личног Спаситеља чезнуће за предношћу да служи Богу. Размишљајући о томе шта је Небо учинило за њега, његово срце ће бити дирнуто бескрајном љубављу, обожавањем и захвалношћу. Жељан је да покаже своју захвалност тиме што ће своје способности посветити Божјој служби. Чезне да покаже своју љубав према Христу и према онима које је Он откупио. Прижељкује напоре, тешкоће и жртве.EP 215.4

Прави радник за Бога ће радити најбоље што може, јер тако чинећи прославља свог Учитеља. Он ће чинити оно што је право да би испунио Божје захтеве. Трудиће се да усаврши све своје способности. Сваку дужност ће обављати као да ради за Бога. Његова једина жеља биће да Христос буде прослављен и да служба Њему буде савршена.EP 216.1

Постоји слика која представља бика који стоји између плуга и олтара, а натпис на слици гласи: “Спреман и за једно и за друго!” — спреман да вуче плуг или да буде принесен на олтару као жртва. То је и држање правог Божјег детета — спремног да иде куда га дужност шаље, да се одрекне себе, да се жртвује за Откупитељево дело. (MH 497-502)EP 216.2