РАСПРАВЕ КОЈЕ ТРЕБА ИЗБЕГАВАТИ

Млади проповедници треба да избегавају расправе, јер оне не подижу духовност или понизност ума. У неким случајевима, можда ће бити неопходно да се суочимо с охолим хвалисавцима, противницима Божје истине у отвореној расправи; али уопштено говорећи, такве распаве, било усмене било писмене, доносе више штете него користи. После расправе, велика одговорност почива на проповеднику да задржи интересовање. Он треба да се чува реакција које ће се сигурно појавити после религијског узбуђења и да се не препушта обесхрабрењу...EP 276.4

Углавном, дискусије утичу на наше проповеднике тако да се осећају самодовољни, да расту у свом самооцењивању. И то није све. Они који уживају да расправљају чине себе неспособнима да буду пастири стада. Они су увежбали свој ум да се супротстави противнику, да изговара саркастичне примедбе, и зато више не могу да се спусте и задовоље потребе ожалошћених срца којима је потребна утеха...EP 276.5

У објављивању непопуларних истина, што укључује и тежак крст, проповедници морају да буду пажљиви да свака њихова реч буде онаква каква Бог жели да буде. Њихове речи никада не смеју да буду оштре. Они треба да представљају истину у понизности, да буду испуњени најдубљом љубављу према душама, искреном жељом за њиховим спасењем и да препусте истини да сече. (3Т 213-218)EP 277.1

*****

Расправе се не могу увек избећи... Људи који воле да гледају како се противници боре, могу позивати на расправу. Други, који имају жељу да саслушају доказе обе стране, могу да траже расправу из поштених побуда; али, када год се расправа може избећи, то треба и учинити. Оне углавном јачају дух борбености и слабе ону чисту љубав и свето саосећање који увек треба да постоје у срцима хришћана, иако се могу разликовати у мишљењима.EP 277.2

У ово наше доба захтев за расправом није стваран доказ искрене жеље људи да се упознају са истином, већ њихове љубави према свему што је ново и према узбуђењу које прати расправу. Бог се ретко слави, а истина се не унапређује тим сукобима. Истина је сувише свечана, толико значајна по својим последицама да би се изложила потцењивању, било да на крају буде прихваћена или одбачена. Расправљати о истини само зато да би се противницима показала вештина бораца, увек је лоше, јер веома мало доприноси напредовању истине.EP 277.3

Противници истине показаће вештину у погрешном приказивању гледишта њених бранитеља... Они ће се углавном ругати светим истинама, и представљати их у тако лошој светлости пред народом да умови који су потамнели и затровани грехом неће препознати побуде и циљеве тих подмуклих људи који прикривају и лажно приказују важне истине. Због оних који учествују у њима, расправе се само ретко могу одржати у оквирима правих начела. Оштри напади се сувише често упућују, личности се понижавају, и често се обе стране спуштају до сарказма и досетки. Љубав према душама се губи у још већој жељи за победом. Последица тога су дубоке предрасуде...EP 277.4

Многи радије бирају таму него светлост, зато што су њихова дела зла. Међутим, има и оних који би, да им је истина била представљена на другачији начин, под другим околностима, пружајући им поштену прилику да сами за себе одмере доказе и да упореде стих са стихом, били задивљени њеном јасноћом и који би је прихватили.EP 278.1

Било је врло неразумно што су наши проповедници објавили свету лукаво мудровање заблуде, које су им подметнули подмукли сплеткари да би прикрили и онемогућили свечане, свете истине Господње. Ти лукави људи који чекају у заседи да преваре неопрезне користе се јачином свог интелекта да изопаче Божју Реч. Неискусни и неспремни бивају преварени на своју пропаст. Била је велика грешка објавити све аргументе којима противници покушавају да оборе Божју истину; јер чинећи тако умовима свих класа стављамо на располагање аргументе о којима многи од њих никада нису ни размишљали. Неко ће морати да буде позван на одговорност због тако немудре одлуке.EP 278.2

Аргументи против свете истине, подмукли по свом утицају, делују на умове који нису добро обавештени о снази истине. Морална осетљивост друштва уопште је замагљена блискошћу са грехом. Себичност, непоштење, и разни греси који преовладавају у ово покварено доба, потамнили су осетљивост према ономе што је небеско, тако да се Божја истина више и не препознаје. Пуштањем у јавност погрешних аргумената наших противника, истина и заблуда су стављене на исти ниво у мислима људи, који би, да су имали пред собом истину у свој њеној јасноћи довољно дуго да увиде и схвате њену светост и важност, били осведочени снажним доказима у њену корист, и били припремљени да се суоче с аргументима које износе њени противници.EP 278.3

Они који траже да упознају истину и да разумеју Божју вољу, који су одани светлости, ревносни да обаве све своје свакодневне дужности, свакако ће упознати доктрину; јер ће бити навођени на сваку истину. (3Т 424-427)EP 278.4

Када је неопходно за напредовање дела истине и на славу Богу да се сретну с неким противником, како пажљиво и с каквом понизношћу се бранитељи истине морају упуштати у такав сукоб! Испитивањем срца, признањем греха, искреном молитвом и често постом за неко време, треба да се моле Богу да им укаже посебну помоћ, и да својој спасоносној, драгоценој истини поклони славну победу, тако да се заблуда покаже у својој правој изопачености, а њени заступници буду поражени...EP 278.5

Никада се не смете упустити у расправу, у којој је толико тога стављено на коцку, ослањајући се на своју способност да рукујете снажним доказима. Ако се расправа не може избећи, пристаните да учествујете, али уђите у њу с чврстим ослањањем на Бога и у духу понизности, у духу Исуса Христа, који вас је позвао да се научите од Њега који је кротак и смеран у срцу. (1Т 624-626)EP 279.1