Покорност Божјој вољи

Када се молимо за болесне морамо да имамо на уму да “не знамо за шта ћемо се молити као што треба” (Римљанима 8,26). Ми не знамо да ли ће благослов који желимо бити или неће бити за њихово добро. Зато наше молитве треба да садрже и мисао: “Господе, Ти знаш сваку тајну душе. Ти познајеш и ове душе. Исус, њихов Заступник, дао је свој живот за њих. Његова љубав према њима је већа него што наша може да буде. Ако је, дакле, Теби на славу и на добро болесника, ми Те молимо у Исусово име, да им вратиш здравље. Ако није Твоја воља да они оздраве, молимо Те да их Твоја благодат утеши и да их Твоја присутност подржи у њиховим патњама.”EP 160.1

Бог од почетка зна крај. Он познаје срца свих људи. Он чита сваку тајну душе. Он зна да ли ће они за које се молимо бити или неће бити у стању да издрже невоље које ће доћи на њих ако и даље буду живели. Он зна да ли ће њихов живот бити на благослов или на проклетство њима самима или свету. И то је разлог што, када озбиљно износимо своје молбе, треба да кажемо: “Али не моја воља, него Твоја, нека буде!” (Лука 22,42) Сам Исус је додао те речи покоран Божјој мудрости и вољи када се молио у Гетсиманији: “Оче мој, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова!” (Матеј 26,39) Ако су ове речи биле прикладне за Њега, Божјег Сина, колико више одговарају уснама ограниченог, грешног смртника!EP 160.2

Зато нећемо погрешити када изнесемо своје жеље нашем премудром небеском Оцу и онда, у савршеном поверењу, све препустимо Њему. Ми знамо да нас Бог чује ако се молимо по Његовој вољи. Међутим, наметати своје молбе без духа покорности није исправно; наше молитве не треба да буду изречене у облику заповести, већ посредовања.EP 160.3

Има случајева када Бог делује одлучно својом божанском силом на обнављању здравља. Међутим, не оздрављују сви болесници. Многи одлазе да почивају у Исусу. Јован је на острву Патмосу добио налог да напише: “Благо мртвима који умиру у Господу од сада. Да, говори Дух, да почину од трудова својијех; јер дела њихова иду за њима!” (Откривење 14,13) Из овога можемо да видимо да особе које нису оздравиле не треба, на темељу тога, осуђивати да немају вере.EP 160.4

Ми сви желимо непосредан и брз одговор на своје молитве, па смо у искушењу да постанемо обесхрабрени када се одговор одлаже или долази у облику који нисмо очекивали. Међутим, Бог је сувише мудар и добар да увек одговори на наше молитве управо у време и управо онако како ми то желимо. Он ће учинити више и боље за нас него да само услиши све наше жеље. И пошто се можемо поуздати у Његову мудрост и љубав, не треба да тражимо од Њега да се потчини нашој вољи, већ да препознамо и испунимо Његове намере. Наше жеље и интереси треба да се изгубе у Његовој вољи.EP 161.1

Ова искуства, која искушавају нашу веру, су за наше добро. По њима ће се показати да ли је наша вера истинита и искрена, да ли почива само на Божјој Речи, или зависи од околности, па је несигурна и нестална. Вера се јача вежбањем. Ми морамо дозволити да стрпљење обави своје савршено дело, имајући на уму да у Писму постоје драгоцена обећања онима који чекају на Господа.EP 161.2

Не могу сви разумети ова начела. Многи, који траже Господњу исцелитељску милост мисле да морају да добију непосредан и брз одговор на своје молитве, или мисле да је њихова вера непотпуна. Управо зато они који су ослабљени болестима треба да добију мудар савет да поступају разумно. Они не смеју да занемаре своје дужности према пријатељима који ће их, можда, надживети или да пропусте да примене природна средства за обнављање здравља.EP 161.3

Овде често постоји опасност да се поступи погрешно. Верујући да ће бити излечени као одговор на своју молитву, неки се плаше да учине било шта што би се могло протумачити као недостатак вере. Међутим, они не смеју пропустити да доведу у ред своје послове као што би учинили у случају да очекују да ће их задесити смрт. Не смеју се плашити ни да изговоре речи охрабрења или савета које би желели да, у тренутку растанка, упуте својим вољеним.EP 161.4