Генерална конференција
Господ ми је често указивао да просуђивање једног човека не сме да буде подређено просуђивању другог појединца. Никада се ум једног човека или умови неколико људи не смеју сматрати довољно мудрим и способним да надзиру дело и да кажу који планови треба да се остварују. Међутим, када на Генералној конференцији, расуђивање браће окупљене из свих делова света буде изражено, приватна мишљења и појединачна независност не смеју се твдоглаво заступати, већ се морају покорити. Радник никада не сме да сматра врлином тврдоглаво истрајавање на свом независном мишљењу, које је супротно одлуци општег тела.EP 359.1
Понекад сам, када мала група људи којима је поверено опште управљање делом покуша, у име Генералне конференције, да оствари немудре планове и да ограничи Божје дело, говорила сам да глас Генералне конференције, представљен том малом групом људи, више не могу сматрати Божјим гласом. Међутим, то не значи да одлуке Генералне конференције, донесене на скупу правилно изабраних људи, представника Цркве из свих делова света, не треба да буду поштоване. Бог је одредио да представници Његове Цркве из свих делова света, када се окупе на заседању Генералне конференције, треба да уживају ауторитет. Заблуда, у коју су многи у опасности да упадну, састоји се у томе да се уму и расуђивању једног човека или мале групе људи повери пуна мера ауторитета и утицаја који је Бог поверио својој Цркви да на општем заседању Генералне конференције планира благостање и напредовање Његовог дела.EP 359.2
Када се власт, коју је Бог доделио Цркви, припише у потпуности једном човеку, и када он добије право да суди уместо других умова, онда се мења истински библијски ред. Сотонини напори да завлада умом таквог једног човека могу да буду најлукавији, понекад неодољиви; јер ће се тај непријатељ надати да ће преко његовог ума утицати на многе друге. Дајмо зато највишем организованом ауторитету у Цркви то што смо понекад склони да дамо једном човеку или малој групи људи. (9Т 257-261)EP 360.1