Када су се апостоли вратили са свог првог мисионарског путовања, Спаситељева заповест, упућена њима, овако је гласила: “Дођите ви сами насамо и почините мало!” (Марко 6,31) Они су унели целу своју душу у свој рад с другима и то је исцрпљивало њихове физичке и менталне снаге. Сада је била њихова дужност да се одморе.EP 178.3

Христове речи пуне саосећања упућене су Његовим сарадницима данас исто онако сигурно као и Његовим ученицима: “Дођите ви сами насамо и почините мало”, каже Он онима који су истрошени и уморни. Није мудро увек бити напет због рада и узбуђења, чак и када служимо духовним потребама људи; јер се на тај начин занемарује лична побожност и преоптерећују снаге ума, душе и тела. Самоодрицање се захтева од Христових слугу и жртве се морају приносити; међутим, Христос жели да сви проучавају законе здравља и да се служе разумом када раде за Њега, тако да живот који им је дао може да буде сачуван.EP 178.4

Исус је послао своје уморне ученике да се повуку у осаму и одморе. Када је рекао да је жетва велика и да је посленика мало, није наметао својим ученицима дужност непрекидног рада, већ је рекао: “Молите се, дакле, господару од жетве да изведе посленике на жетву своју!” (Матеј 9,38) Бог је сваком човеку одредио његов посао, у складу с његовом способношћу; и Он не жели да неколицина буде оптерећена одговорностима, док остали немају никаквог терета, никакве муке душе.EP 178.5

Христове слуге не смеју равнодушно да се односе према своме здрављу. Нека нико не ради до исцрпљености, тиме онеспособљавајући себе за будуће напоре. Немојте ни покушавати да у једном дану нагомилате посао од два дана. На крају, они који раде пажљиво и мудро, постићиће исто онолико колико и они који су толико оптеретили своје менталне и физичке снаге да немају никакве резерве из које би могли да црпе снагу у време потребе.EP 179.1

Божје дело је глобалне природе; оно захтева сваку јоту и титлу способности и снаге коју имамо. Постоји опасност да Његове слуге злоупотребе своје снаге када виде да су поља већ зрела за жетву; али Господ то не захтева. Пошто Његове слуге учине најбоље што могу, нека кажу: Жетва је заиста велика, а радника је мало; али Бог “зна нашу грађу, опомиње се да смо прах!” (Псалам 103,14)EP 179.2

Неумереност у јелу и пићу, неумереност у раду, неумереност у било чему другом, запажа се на све стране. Они који улажу толике напоре да постигну тако много у одређеном времену, и настављају да раде када им њихово расуђивање говори да треба да се одморе, никада не спадају међу добитнике. Они троше снаге које ће им бити потребне у будућности. Када снаге које су тако неумерено трошили буду потребне, они ће доживети неуспех јер их неће бити. Физичке снаге је нестало, менталних снага нема на располагању. Њихово време потребе је дошло, а њихови извори су исцрпљени.EP 179.3

Сваки нови дан доноси и своје одговорности и дужности, али посао за сутра не треба да се утискује у сате данашњег дана. Бог је милостив, пун саучешћа, разуман у својим захтевима. Он не тражи од нас да се бавимо делатностима које ће довести до губитка физичке снаге или до слабљења менталних способности. Он не жели да радимо под притиском и напетошћу све док се потпуно не исцрпимо.EP 179.4

Постоји потреба да Божји изабрани радници послушају заповест да се издвоје и мало одморе. Многи вредни животи били су жртвовани због непоштовања ове заповести. Има оних који су могли да буду с нама данас, да помогну да се унапреди дело код куће и у страним земљама, само да су, пре него што је било касно, схватили да им је одмор потребан. Ти радници су видели да је поље пространо и да је потреба за радницима велика, и сматрали су да по сваку цену морају да наставе. Када је природа протествовала, нису обраћали пажњу, већ обављали посао двоструко већи од онога који су морали да обаве. Бог их је тада положио у гроб да се одморе све док последња труба не одјекне и позове праведнике у бесмртност.EP 180.1

Када се радник нађе под тешким притиском брига и страховања, када је претоварен, и телесно и умно, мора да се окрене и да отпочине неко време, не због себичног задовољавања својих жеља, већ да би се боље припремио за будуће дужности. Ми имамо будног непријатеља, који нам је стално за петама, спреман да искористи сваку нашу слабост да би своја искушења учинио што делотворнијим. Када је ум преоптерећен, а тело ослабљено, он излаже душу својим најсуровијим искушењима. Нека радник зато пажљиво троши своје снаге, и када се умори од напора, нека се окрене и поразговара са Исусом.EP 180.2

Ја ово не говорим онима који су по својој природи уморни, који мисле да носе теже терете од свих осталих. Они који не раде немју ни потребе да се одмарају! Увек има оних који штеде себе, и који носе далеко мање одговорности него што би требало. Они могу да говоре о великим и страшним оптерећењима, али знају шта значи носити терете. Њихово дело даје слабе резултате.EP 180.3

Онима који су исцрпљени својом службом, а не онима који увек поштеђују себе, Христос је упутио ове своје нежне речи. И данас је онима који заборављају на себе, онима који раде до саме границе својих способности, који су очајни што не могу да учине више и који у својој ревности иду и даље него што им снаге дозвољавају, Спаситељ рекао: “Дођите ви сами насамо и почините мало!”EP 180.4

*****

У свима, који се налазе под Божјом обуком, треба да се покаже живот који није у складу са светом, с његовим обичајима и навикама; и сви треба да имају лично искуство у стицању знања о Божјој вољи... Он нас позива: “Утолите и познајте да сам ја Бог!” (Псалам 46,10) И само ту се може наћи истински одмор. Само то је успешна припрема за сваки рад за Господа. Усред ужурбаног мноштва, под притиском животних интензивних делатности, душа која се тако освежила биће окружена атмосфером светлости и мира. Живот ће одисати мирисом и откриваће божанску силу која ће досегнути до људског срца. (DA 363)EP 181.1

Недовољна исхрана

ЗА ДАЉЕ ПРОУЧАВАЊЕ