Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents

Велика Борба Између Христа И Сотоне

 - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Поглавље XIX - Отворена И Затворена Врата

    Предмет светиње био је кључ који је отворио тајну разочарења, показујући да је Бог водио свој народ у великом Адвентном покрету. Овај предмет је отворио поглед на потпуни низ истина, повезаних и складних, и открио им садашњу дужност јер је расветлио положај и дело Божјег народа.ВБИХС 276.1

    Кад је очекивано време прошло, 1844. године Адвентисти су још веровали да је Спаситељев долазак веома близу, да су дошли до неког важног критичног тренутка и да је Христово дело посредовања за човека пред Богом завршено. Пошто су упутили опомену о суду који се приближавао, сматрали су да је њихов рад за свет завршен, и више нису осећали терет на души за спасење грешника, а дрско и богохулно ругање безбожника било је за њих још један доказ да се Божји Дух повукао од оних који су одбацили Његову милост. Све ово учврстило их је у њиховом веровању да је време пробе завршено, или, како су се они тада изразили, да су „врата милости затворена”. 8Види додатак, белешка 6.ВБИХС 276.2

    Али, са истраживањем предмета светиње појавило се и веће видело. Сада се видела примена Христових речи из Откривења које су упућене цркви баш за ово време: „Тако говори Свети, Истинити, који има кључ Давидов, који отвори и нико не затвори, који затвори и нико не отвори. Знам твоја дела; гле, дадох пред тобом врата отворена, и нико их не може затворити...” Откривење 3, 7. 8. Овде су изнета на видело отворена и затворена врата. На свршетку 2300 пророчких дана, 1844. године, Христос је пренео своју службу из Светиње у Светињу над светињама. Када је у служби у земаљској светињи, првосвештеник на дан помирења ушао у светињу над светињама, врата светиње су се затворила, док су врата светиње над светињама била отворена. Тако, када је Христос прешао из Светиње у Светињу над светињама у небеској Светињи, врата или служба у првом делу су била затворена, а врата или служба другог дела отворена. Христос је завршио један део своје службе као наш посредник да би почео други део; и Он још увек показује своју крв пред Оцем у корист грешника. „Гле”, каже Он, „дадох пред тобом врата отворена и нико их не може затворити”.ВБИХС 276.3

    Они који вером следе Исуса у великом делу помирења, примају Његово посредовање у своју корист; али они који одбаце светлост која представља Његову службу, губе корист од те службе. Јевреји који су одбацили светлост која им је дата приликом првог Христовог доласка, и одбили да верују у Њега као Спаситеља света, нису могли ни да приме опроштај кроз Њега. Када је Исус, после свог узнесења, ушао путем своје крви у небеску Светињу да би излио на своје ученике благослове свог посредништва, Јевреји су остали у потпуној тами, и наставили су њихове бескорисне жртве и дарове. Служба симбола и сенки је престала. Та врата кроз која су људи раније налазили прилаз Богу, више нису била отворена. Јевреји су одбили да Га траже на једини начин како су Га тада могли наћи, кроз службу у небеској Светињи. Ради тога нису нашли заједницу с Богом. За њих су врата била затворена. Они нису имали спознају о Христу као правој жртви и једином посреднику пред Богом, те зато нису могли да приме предност Његовог посредовања.ВБИХС 277.1

    Стање неверних Јевреја показује стање безбрижних и неверних међу такозваним хришћанима који су својевољно одбацили дело нашег милостивог Првосвештеника. У симболичкој служби, када би првосвештеник улазио у светињу над светињама, од свих Израиљаца тражило се да се скупе око светиње и да на најсвечанији начин понизе своје душе пред Богом, како би могли примити опроштење за своје грехе, и како не би били искључени из заједнице. Колико је важније да у овом стварном дану помирења схватимо дело нашег Првосвештеника и знамо дужности које се траже од нас.ВБИХС 278.1

    Људи не могу некажњено да одбаце опомене које им Бог шаље у својој милости. У Нојеве дане Небо је послало вест свету и спасење људи је зависило од тога како ће примити ту вест. Зато што су одбили опомену Божји Дух се повукао од тог грешног народа и они су изгинули у водама потопа. У Аврамово време милост је престала да заступа грешне становнике Содома, и сви, осим Лота, његове жене и две кћери, били су уништени ватром, послатом са Неба. Тако је било и у Христово време. Божји Син је рекао неверним Јеврејима онога покољења: „Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста.” Матеј 23, 38. Гледајући на последње дане, иста неизмерна Сила објављује о онима који „љубави истине не примише да би се спасли”, „зато ће им Бог послати силу преваре да верују лажи, да приме суд сви који не верују истини него воле неправду.” 2 Солуњанима 2, 10 - 12. Пошто одбацују учења Његове речи, Бог повлачи свој Дух, и препушта их обманама које воле.ВБИХС 278.2

    Али, Христос још увек посредује у корист човека и светлост ће бити дата онима који је траже. Иако Адвентисти ово у почетку нису разумели, то им је, ипак, касније постало јасно када су почели да разумевају стихове у Писму који су одређивали њихов прави положај.ВБИХС 279.1

    После истицања времена — 1844. године, уследио је период великог искушења за оне који су се још увек држали Адвентне вере. Њихова једина утеха која је разјаснила њихов прави положај, била је светлост која је управила њихове умове горе према Светињи. Као што је споменуто, Адвентисти су једно кратко време били сједињени у веровању да су врата милости затворена. Тај став је убрзо био напуштен. Неки су се одрекли свога веровања у своје раније рачунање пророчког периода, и приписали су онај моћни утицај Светога Духа који је пратио Адвентни покрет, људском или сотонском деловању. Друга група је чврсто веровала да их је Господ водио у њиховом прошлом искуству, и док су чекали, стражили и молили се да познају вољу Божју, видели су да је њихов велики Првосвештеник отпочео други део своје службе. Следећи Га вером, вођени су тако да разумеју завршни рад цркве, и били су спремни да приме и објаве свету опомену Трећег анђела из Откривења 14. главе.ВБИХС 279.2

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents