Поглавље XXXVII - Борба Је Завршена

На завршетку хиљаду година Христос се поново враћа на Земљу у пратњи мноштва откупљених и анђела. Док силази са страшном величанственошћу, Он позива мртве зле да устану и приме своју осуду. Они излазе у огромном мноштву, безбројни као песак морски. Каква разлика према онима који су устали у првом васкрсењу! Праведници су били одевени у бесмртну младост и лепоту. Зли носе трагове болести и смрти.ВБИХС 489.1

Свако око у том огромном мноштву обазире се да види славу Сина Божјега. Мноштво злих једногласно узвикује: „Благословен је онај који долази у име Господње!” Они то не узвикују из љубави према Исусу. Сила истине их нагони да изговоре ове речи преко своје воље. Какви су зли отишли у своје гробове, такви излазе из њих: са истим непријатељством према Христу и са духом противљења. Њима се неће више дати ново време пробе у којем би могли да исправе погрешке свог прошлог живота. Тиме се ништа не би постигло. Цео њихов живот, пун преступа није омекшао њихова срца, и кад би им се дало једно друго време пробе, они би га, исто као и прво, провели у избегавању Божјих захтева и изазивању побуне против Бога.ВБИХС 489.2

Христос се спушта на Маслинску гору и кад Његова стопала додирну гору, она се дели на двоје и постаје огромна равница. Тада Нови Јерусалим у свом бљештавом сјају силази с Неба. Када се постави на очишћеном и за то приправљеном месту, Христос са својим народом и анђелима улази у свети град.ВБИХС 489.3

Сада се Сотона припрема за последњу велику битку за превласт. Док је био лишен своје моћи и удаљен од свог дела преваре, кнез зла је био јадан и утучен. Али, када мртви грешници устану и он види огромно мноштво на својој страни, његове наде опет оживљују, и он одлучује да не напусти велику борбу. Он ће сакупити под своју заставу сву војску изгубљених и преко њих ће покушати да оствари своје планове. Зли су Сотонини заробљеници. Одбацивањем Христа они су прихватили власт бунтовничког вође. Они су спремни да прихвате његове предлоге и изврше његова наређења. Али, доследан свом ранијем лукавству, он не признаје да је Сотона. Он тврди да је кнез који је законити власник света, коме је одузето наследство на незаконит начин. Он се својим заведеним поданицима представља као Откупитељ, уверавајући их да их је његова моћ подигла из гробова и да се спрема да их избави од најокрутније тираније. Пошто се Христова присутност удаљила, Сотона чини чуда да би подупро своје тврдње. Он слабе чини јакима и све их испуњава својим сопственим духом и енергијом. Предлаже да их поведе преко табора светих и да заузму Божји град. Са ђаволским ликовањем указује на небројене милионе који су подигнути из мртвих и изјављује да је он као њихов вођа способан да поруши град, и поново задобије свој престо и царство.ВБИХС 490.1

У тој огромној множини налази се велики број из нараштаја људи пре потопа који су дуго живели; људи дивовског раста и силног разума, који су предавши се власти палих анђела посветили сву своју способност и знање уздизању себе самих; људи чија су дивна уметничка дела навела свет да обожава њихову генијалност, али чија су свирепост и зли проналасци покварили Земљу и изопачили Божју лик, и тако дали повода Господу да их уклони са подручја свога стварања. Ту су цареви и војсковође који су побеђивали народе; храбри људи који нису никада изгубили битку; поносити и частољубиви ратници, од чијег су приближавања дрхтала царства. Они се ни у смрти нису променили. Када изађу из гроба, ток њихових мисли наставља се управо тамо где је престао. Иста жеља за освајањем које је њима управљала када су пали, покренула их је и сада.ВБИХС 491.1

Сотона се саветује са својим анђелима, а затим и са оним царевима, освајачима и моћним људима. Они гледају на снагу и бројност на својој страни и изјављују да је војска унутар града мала у поређењу са њиховом и да може бити савладана. Стварају планове како да се дочепају богатства и славе Новог Јерусалима. Сви одмах почињу да се припремају за битку. Чувени мајстори израђују ратна оруђа. Војсковође, чувене због својих успеха, сврставају огромну масу ратоборних људи у батаљоне и чете.ВБИХС 491.2

На крају је дата наредба за покрет и небројено мноштво полази — војска, какву земаљски освајачи нису никада сакупили, каквој не би биле равне сједињене силе свих векова откако је на Земљи почео рат. Сотона, моћнији од свих ратника, предводи, а његови анђели удружују своје снаге за ову последњу битку. Цареви и ратници су у његовој пратњи, а следи их мноштво у огромним формацијама, свака војска под својим одређеним вођом. Са војничком тачношћу крећу се постројени редови преко разрушене и неравне земљине површине према Божјем граду. По Исусовој заповести, врата Новог Јерусалима су затворена, а Сотонине војске опкољавају град и припремају се за напад.ВБИХС 491.3

Сада се Христос поново показује својим непријатељима. Високо изнад града, на темељу од блиставог злата, налази се престо, висок и узвишен. На том престолу седи Божји Син, а око Њега су поданици Његовог царства. Силу и величанственост Христа не може да опише ни један језик, ниједно перо. Слава вечнога Оца окружује Његовог Сина. Сјај Његове присутности испуњава Божји град и разлива се изван капија преплављујући целу Земљу својим блиставим зрацима.ВБИХС 492.1

Најближи престолу су они који су некада били ревни за Сотонину ствар, али који су као главње истргнуте из огња, пошли за Спаситељем у дубокој и искреној оданости. Поред њих налазе се они који су, усред превара и неверства изградили савршени хришћански карактер, они који су поштовали Божји закон када га је хришћански свет прогласио неважећим, и милиони из свих векова који су претрпели мученичку смрт због своје вере. А иза њих је: „Велико мноштво које нико не може избројати од свакога језика и колена и народа и племена... Пред престолом и пред Јагњетом, обучени у беле хаљине и с палмама у рукама њиховим”. Њихова борба је завршена и победа извојевана. Они су завршили трку и досегли награду. Палмова грана у њиховим рукама симбол је њихове победе, а бела хаљина је знак неокаљане Христове праведности, која је сада њихова.ВБИХС 492.2

Откупљени подижу своје гласове у песми хвале која одјекује и одзвања небеским сводовима: „Спасење Богу нашему, који седи на престолу и Јагњету”. Анђели и серафими сједињују своје гласове у обожавању. Пошто су се откупљени осведочили у Сотонину моћ и злобу, увидели су, као никада раније, да их ниједна сила, осим Христове не би могла учинити победницима. У свом том светлом мноштву нема ниједнога који спасење приписује себи, као да је победио својом снагом и добротом. Ништа се не говори о томе шта су они учинили, или пропатили, већ главна мисао сваке песме и садржина сваке химне јесте: „Спасење Богу нашему и Јагњету!”ВБИХС 493.1

У присуству сакупљених становника неба и Земље отпочиње коначно крунисање Божјег Сина. И сада, одевен узвишеним величанством и силом, Цар над царевима изриче пресуду над бунтовницима против његове владавине и извршује правду над онима који су преступали Његов закон и тлачили Његов народ. Божји пророк каже: „И видех велики бели престо и Онога што сеђаше на њему, од чијег лица бежаше небо и Земља и места им се не нађе. И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом и књиге се отворише, и друга се књига отвори, која је књига живота, и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својим.” Откривење 20, 11. 12.ВБИХС 493.2

Чим се отворе књиге извештаја и Исусово око погледа зле, они ће бити свесни сваког греха који су икада учинили. Они сада јасно виде где су скренули са стазе чистоте и светости и како их је далеко одвела охолост и побуна у преступању Божјег закона. Заводљива искушења која су сами подстицали и попуштали им, злоупотребљени благослови, презирање Божјих весника, одбачене опомене, таласи милосрђа одбијени од стране тврдоглавих и непокајаних срца — све се то појављује пред њима као да је написано пламеним словима.ВБИХС 494.1

Изнад престола откривен је крст, и као у панорами се приказују догађаји Адамовог искушења и пада, а затим наредни кораци у великом плану искупљења. Спаситељево скромно рођење, Његов рани живот једноставности и послушности, Његово крштење на Јордану, пост и кушање у пустињи; Његова јавна служба која открива људима скупоцене благослове неба, дани испуњени делима љубави и милосрђа, ноћи молитве и бдења у самоћи брда; завере из зависти, мржње и пакости као узврат за Његова доброчинства, страшна и тајанствена душевна борба у Гетсиманији под притиском терета греха целог света; издајство и предаја у руке зликовачкој руљи; страшни догађаји оне ноћи ужаса — Затвореник који не пружа отпор, напуштен од својих ученика које је највише волео, сурово гоњен улицама Јерусалима; извођен са повицима пред Ану и на суд у палати поглавара свештеничког, у Пилатову судницу и пред кукавичког и свирепог Ирода; исмејаван, вређан, злостављан и осуђен на смрт — све је то живо приказано.ВБИХС 494.2

И сада се пред поколебаним мноштвом откривају последњи догађаји — стрпљиви Мученик корача стазом ка Голготи; Кнез неба виси на крсту; охоли свештеници и руља која се руга Његовој самртној муци; натприродна тама; земљотрес, одваљене стене и отворени гробови означавају тренутак када је Искупитељ света издахнуо.ВБИХС 495.1

Страшан призор појављује се управо онако како се одиграо. Сотона, његови анђели и његови поданици немају снаге да се окрену од призора сопствених дела. Сваки саучесник се присећа дела које је извршио. Ирод који је побио невину децу Витлејема да би тако уклонио израиљског Цара; подла Иродијада, на чијој грешној души почива крв Јована Крститеља; колебљиви слуга околности, Пилат; војници који се ругају; свештеници, законици и подивљала маса која виче: „Крв његова на нас и на децу нашу!” — сви сада посматрају страхоту своје кривице. Узалуд траже да се сакрију од божанског величанства Његовог лица које сија славом сунца, док искупљени стављају своје круне пред Спаситељеве ноге и кличу: „Он је умро за мене!”ВБИХС 495.2

Међу искупљеним мноштвом налазе се и Христови апостоли: храбри Павле, ревни Петар, омиљени и љубазни Јован и њихова верна браћа, и с њима огромно мноштво мученика; док се изван зидова заједно са сваком злом и гнусном твари налазе они који су их прогонили, затварали и убијали. Ту је Нерон, чудовиште свирепости и развратности, који сада посматра радост и узвишење оних које је некада мучио и у чијим је најтежим мукама налазио Сотонско задовољство. Ту је његова мајка, да буде сведок последица њеног сопственог дела; да види како се зао отисак карактера пренео на њеног сина и страсти које је својим утицајем и примером подстрекивала и развијала у њему, уродили су злочинима од којих се свет згрозио.ВБИХС 496.1

Тамо су папски свештеници и великодостојници који су тврдили да су Христови посланици, а ипак, су употребљавали справе за мучење, тамнице и ломаче да владају савешћу Божјег народа. Тамо су охоле папе који су се уздизали изнад Бога и усудили се да измене закон Свевишњега. Ови лицемерни црквени оци морају да положе рачун Богу што би они радо хтели да избегну. Сувише касно они увиђају да је Свемогући љубоморан на свој закон и да ни на који начин неће избрисати кривицу. Сада увиђају да Христос изједначује своје интересе са интересима свога напаћеног народа; осећају силу Његових речи: „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте”.ВБИХС 496.2

Читав покварени свет стоји пред Божјим судом оптужен за највишу издају против владавине Неба. Они немају никога да заступа њихов случај; они су без оправдања, и над њима се изриче осуда вечне смрти.ВБИХС 496.3

Сада је свима јасно да плата за грех није узвишена самосталност и вечни живот, већ ропство, пропадање и смрт. Зли увиђају шта су изгубили својим животом побуне. Они су вечну и од свега претеженију славу презрели када им је била понуђена; а како би је сада желели! „Све ово”, запомаже изгубљена душа „могао сам да имам, али сам сопственим избором све то одбацио далеко од себе. О чудне ли заслепљености! Дао сам мир, срећу и славу у замену за несрећу, срамоту и очај”. Сви увиђају да је њихово искључење из Неба праведно. Својим животом они су изјавили: „Нећемо да над нама влада овај Исус!”ВБИХС 497.1

Као изван себе, зли посматрају крунисање Божјег Сина. Они виде у Његовим рукама плоче божанског закона, заповести које су презирали и преступали. Они су сведоци излива дивљења, одушевљења и радости спашених; и док звуци мелодије допиру до мноштва које је изван града, сви једногласно узвикују: „Велика су и дивна дела твоја, Господе Боже Сведржитељу; праведни су и истинити путеви твоји, Царе светих!” и падајући ничице, клањају се Кнезу живота.ВБИХС 497.2

Сотона изгледа парализован док посматра славу и величанство Христа. Он који је некада био херувим заклањач, сећа се одакле је пао. Сјајни серафим „син зоре”, како се променио, како се покварио! Заувек је искључен из небеског савета где је некада био поштован. Сада види другога где стоји близу Оца заклањајући Његову славу. Видео је круну коју је анђео узвишене појаве и величанственог изгледа положио на Христову главу и зна да је та служба могла бити његова.ВБИХС 497.3

Он се подсећа на домовину своје невиности и чистоте, мира и задовољства, што је све имао док није почео да гунђа против Бога и завиди Христу. Његове оптужбе, његова побуна и преваре да би задобио саосећање и подршку анђела, његово упорно одбијање да учини било какав напор да се поново врати када му је Бог нудио опроштај — све то живо излази пред њим. Он гледа унатраг свој рад међу људима и његове последице: непријатељство човека према своме ближњему, страшно уништавање живота, уздизање и пропадање царстава, обарање престола, дуги низ устанака, борби и револуција. Присећа се својих сталних напора да се супротстави Христовом делу и да човека ували у грех све дубље и дубље. Увиђа да су његови паклени напади били немоћни да униште оне који су се поуздали у Христа. Док посматра своје царство и плод свога рада, види само неуспех и пропаст. Он је навео мноштво да верује да ће Божји град бити лаган плен, али он зна да је то лаж. Увек изнова током напредовања велике борбе био је побеђиван и присиљен на повлачење. Он исувише добро познаје моћ и величанство Вечнога.ВБИХС 498.1

Циљ великог бунтовника је одувек био да оправда себе и докаже да је божанска владавина одговорна за побуну. Том циљу он је потчинио сву снагу свог дивовског ума. Радио је промишљено, систематски и са зачуђујућим успехом заводећи велике масе да прихвате његову верзију велике борбе која се тако дуго одвија. Хиљадама година је овај вођа завере подметао лаж на место истине. Али је сада дошло време да се побуна коначно угуши, а историја и карактер Сотонин открије. У свом последњем великом напору да Христа свргне са престола, уништи Његов народ и заузме Божји град, велики варалица је потпуно раскринкан. Они који су се с њим удружили увиђају потпуни неуспех његовог подухвата. Христови следбеници и одани анђели сагледавају пуну меру њихових махинација усмерених против Божје владавине. Он је предмет општег гнушања.ВБИХС 498.2

Сотона увиђа да га је његова својевољна побуна онеспособила за Небо. Он је вежбао своје снаге да ратује против Бога. Чистота, мир и хармонија Неба, сада би му били највеће мучење. Његове оптужбе против Божје милости и праведности сада су умукле. Прекор који је хтео да баци на Јехову пао је у целости на њега. И сада се Сотона клања, и признаје да је његова пресуда праведна.ВБИХС 499.1

Свако питање о истини и заблуди које се појавило у дуготрајној борби је разјашњено. Божја праведност је потпуно одбрањена. Пред целим светом је јасно представљена велика жртва коју су Отац и Син принели ради човека. Дошао је час када Христос заузима положај који му с пуним правом припада и прослављен је над свим царствима, силама и сваким именом.ВБИХС 499.2

Он је претрпео крст и поднео срамоту само због радости која је постављена пред њим — — да ће многе синове довести к слави. Иако су бол и срамота били несхватљиво велики, ипак су радост и слава још већи. Он посматра откупљене који су обновљени према Његовом обличју, свако лице одсјајује обличје њиховог Цара. У њиховој савршеној чистоти и ненадмашној радости Он види успех труда своје душе и задовољан је. Тада гласом који допире до сакупљеног мноштва; и праведних и злих, проговара: „Ево откуп моје крви! За њих сам патио, за њих сам умро да би они могли да пребивају у мојој присутности кроз вечна времена”. А од ових који се налазе око престола одевени у беле хаљине уздиже се песма: „Достојно је Јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов.”ВБИХС 500.1

Мада је Сотона био приморан да призна Божју праведност и да падне на колена пред Христовом врховном влашћу, његов карактер остаје непромењен. Дух побуне, попут силне бујице, поново избија. Испуњен гневом он одлучује да не преда велику борбу. Дошло је време за последњу очајну битку против Цара неба. Он жури међу своје поданике и покушава да их надахне својим сопственим гневом и да их одушеви да одмах крену у битку. Али, од свих безбројних милиона које је ујединио у побуну, сада нема ни једнога да призна његову врховну власт. Његова моћ је на крају. Зли су испуњени истом оном мржњом против Бога која надахњује и Сотону. Али, они увиђају да је њихов случај безнадежан и да се не могу борити против Јехове. Њихов гнев се распаљује против Сотоне и оних који су били његови заступници у преварама. Са демонском разјареношћу окрећу се против њих, и тада следи призор свеопштег сукоба.ВБИХС 500.2

Тада се испуњавају речи пророка: „Јер разгневи се Господ на све народе, разљути се на сву војску њихову. Изручи их уништењу, покољу их предаде.” Исаија 34, 2. „Пустиће на безбожнике дажд од живога угљевља, огња и сумпора и огњени ветар биће им део из чаше.” Псалам 11, 6. Од Бога с неба силази огањ. Земља се отвара. Оружје сакривено у њеној дубини избачено је напоље. Пламени који прождиру избијају из сваке отворене провалије. И саме стене су у пламену. Дошао је дан „који гори као пећ.” Малахија 4, 1. Елементи се топе од жестоке врућине, а тако исто и земља, и дела на њој сагорела су. 2 Петрова 3, 10. Ватра је од Тофета „Приправљена за цара”, вођу побуне, та ломача је „дубока и широка, а дах Господњи као поток сумпорни спалиће га.” Исаија 30, 33. Површина Земље изгледа као растопљена маса — огромно кључало огњено језеро. То је време суда и пропасти безбожних људи — „дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион.” Исаија 34, 8.ВБИХС 501.1

Зли примају своју плату на Земљи. Они ће бити „стрњика, и упалиће их дан који иде, вели Господ над војскама”. Неки су уништени као у тренутку, док се други муче више дана. Сви су кажњени према својим делима. Греси праведника пренесени су на Сотону, зачетника зла, који мора поднети њихову казну. Тако је он приморан да се мучи, не само због своје сопствене побуне, него и за све грехе на које је навео Божји народ. Његова казна ће бити далеко већа од казне оних које је преварио. После умирања оних који су подлегли његовим преварама, он је још увек жив и мучи се. У ватри која чисти зли су последњи уништени, и корен и грана — Сотона је корен, а његови следбеници гране. Божја правда је задовољена, а свети и сва анђеоска војска, гласно кажу: Амин.ВБИХС 501.2

Док је Земља обавијена ватром Божје освете, праведници бораве сигурно у светом граду. Над онима који су имали удела у првом васкрсењу; друга смрт нема власти. Отк. 20, 6. Док је Бог злима огањ који прождире, своме народу је Он „сунце и штит” Псалам 84, 11.ВБИХС 502.1

„И видех небо ново и Земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше.” Откр. 21, 1. Ватра која прождире зле чисти земљу. Уклоњен је сваки траг проклетства. Никакав горући вечни пакао неће чувати пред откупљенима страшне последице греха. Остаје само један подсетник: наш Откупитељ ће заувек носити ожиљке свога распећа; на Његовој рањаваној глави, Његовим рукама и ногама, налазе се једини трагови свирепог дела које је грех починио.ВБИХС 502.2

„И ти, куло стаду, стено кћери Сионској, теби ће доћи, доћи ће прва власт”. Михеј 4, 8. Царство изгубљено грехом, Христос је повратио, и поседоваће га откупљени заједно са њим. „Земљу ће поседовати праведници и жиВеће на њој довека.” Псалам 37, 29. Страх да ће учинити да наследство светих изгледа сувише материјално, навео је многе да дају духовно значење управо оним истинама које нас наводе да гледамо на нову земљу као на наш дом. Христос је уверавао своје ученика да Он иде да припреми станове за њих. Они који прихватају учења Божје речи, неће бити у погледу небеских станова сасвим у незнању. Па ипак, апостол Павле најављује: „Оно што око није видело, што ухо није чуло, на шта људско срце није помислило: то је Бог припремио онима који га љубе.” 1 Коринћанима 2, 9. Људском језику је немогуће да опише награду праведних. Она ће бити позната само онима који је буду видели. Ни један ограничени ум не може схватити славу Божјег раја.ВБИХС 502.3

У Библији се наследство спасених назива отаџбином. Јеврејима 11, 14 — 16. Тамо велики Пастир води своје стадо на изворе живе воде. Дрво живота рађа свој род сваког месеца, а лишће дрвета на корист је народима. Тамо су потоци који вечно жуборе, бистри као кристал, а поред њих лелујава стабла која бацају своје сенке на стазе које је Господ припремио откупљенима. Тамо се простране равнице уздижу у прекрасне брежуљке, а Божје горе уздижу своје узвишене врхове. Божји народ, тако дуго путници и луталице, наћи ће свој дом.ВБИХС 503.1

Ту је Нови Јерусалим и „имаше славу Божју”. Његова је светлост „као драги камен, као камен јаспис светли.” Отк. 21, 11 Господ каже: „И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа својега.” Исаија 65, 19. „Ево шатора Божјег међу људима, и живеће с њима, и они ће бити народ његов и сам Бог биће с њима Бог њихов. И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више ни плача ни вике ни болести неће бити више, јер прво прође.” Отк. 21, 3. 4.ВБИХС 503.2

У Божјем граду „ноћи неће бити”. Нико неће требати, или желети одмор. Нико се неће умарати у извршавању Божје воље и прослављању Његовог имена. Ми ћемо стално осећати свежину јутра и она неће никада престати. „И неће требати видела од жишка, ни видела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог.” Отк. 22, 5. Светлост сунца ће бити замењена сјајем који није болно заслепљујући, а, ипак, неизмерно надмашује светлост нашег поднева. Слава Божја и Јагњетова испуњава свети град светлошћу која никада неће утрнути.ВБИХС 504.1

„И цркве не видех у њему: јер је њему црква Господ Бог Сведржитељ, и Јагње. Отк. 21, 22. Божји народ има преимућство непосредне заједнице са Оцем и Сином. Ми сада видимо „као кроз стакло, нејасно.” 1 Кор. 13, 12. Ми сада видимо Божју слику као у неком огледалу: у делима природе и у његовом поступању са људима; али онда ћемо Га видети лицем к лицу без тамне копрене међу нама. Стајаћемо у Његовој присутности и гледати славу Његовог лица.ВБИХС 504.2

Тамо ће бесмртни умови проучавати са непресушним уживањем чуда стваралачке моћи и тајне откупљујуће љубави. Нема више окрутног, заводљивог непријатеља да куша да забораве Бога. Свака способност ће се развијати, сваки дар повећавати. Стицање знања неће умарати ум нити исцрпљивати животну снагу. Тамо највећи подухвати могу бити извршени, највиша стремљења достигнута, најузвишеније тежње остварене, и још увек ће постојати нови циљеви да се постигну, нова чуда која ће бити предмет дивљења, нове истине да се схвате, нови предмети да покрену снагу ума душе и тела.ВБИХС 504.3

И године вечности, како буду одмицале, доносиће богатија и славнија откривења о Богу и Христу. Са увећавањем знања рашће њихова љубав, страхопоштовање и срећа. Уколико ће људи више знати о Богу, утолико ће бити веће њихово дивљење Његовом карактеру. А кад Исус отвори пред њима богатство искупљења и запањујуће резултате у великој борби са Сотоном, срца искупљених прожима све већа побожност, и они узимају своје златне харфе, и десет хиљада пута десет хиљада и хиљаде хиљада гласова уједињују се и ори се у силан хор славе.ВБИХС 505.1

„И свако створење, што је на небу, и на земљи и под земљом и што је на мору, и што је у њима, све чух где говоре: Ономе што седи на престолу, и Јагњету благослов и част и слава и власт ва век века!”ВБИХС 505.2

Греха и грешника више нема; читав Божји свемир је чист; и велика борба је заувек завршена.ВБИХС 505.3