Поглавље XXXII - Свето Писмо Је Заштита

„Закон и сведочанство тражите. Ако ли ко не говори тако, њему нема зоре.” Исаија 8, 20. Божји народ је упућен на Свето писмо као заштиту против утицаја лажних учитеља и обмањивачких сила духова таме. Сотона примењује сва могућа средства да људе спречи да стекну знање из Библије, јер њене јасне изјаве откривају његове обмане. На свако оживљавање Божјег дела, кнез таме устаје са још већом активношћу. Он сада улаже своје последње напоре за завршну, очајничку борбу против Христа и његових следбеника. Последња велика превара ускоро ће се показати пред нама. Антихрист ће пред нашим очима чинити чудеса. Фалсификат ће толико личити на истину, да ће бити немогуће разликовати једно од другога, осим помоћу Светога писма. Сведочанством Светог писма морамо испитати свако тврђење и свако чудо.ВБИХС 422.1

Они који настоје да буду послушни свим Божјим заповестима, наићи ће на противљење и исмевање. Њихов пут ће постати врло тежак. Они могу опстати само у Богу. Да би издржали искушења која су пред њима, они морају разумети вољу Божју онако како је откривена у Његовој Речи. Они могу поштовати Бога, само онда, ако имају правилно схватање о Његовом карактеру, владавини и намерама, и ако поступају у складу са њима. Нико други, осим оних који су увежбали ум да разумеју библијске истине, неће моћи да издржи у последњем великом сукобу. Свака душа ће бити доведена пред пробу: хоћу ли слушати Бога више него људе? Одлучујући час је већ сада ту. Да ли су наше ноге утемељене на стени непроменљиве Божје речи? Јесмо ли спремни да чврсто станемо у одбрану Божјих заповести и вере Исусове?ВБИХС 422.2

Пре свога распећа Спаситељ је рекао својим ученицима да ће бити убијен и да ће васкрснути из гроба; анђели су били присутни да би Његове речи утиснули у умове и срца ученика. Али, ученици су очекивали ослобођење од римског јарма и нису могли поднети помисао да Онај у кога су полагали све своје наде мора да поднесе срамну смрт. Речи које је требало да запамте, изгубиле су се из њихових умова, и када је време искушења дошло, нашло их је неспремне. Исусова смрт је тако потпуно разорила њихове наде као да их Он уопште није унапред упозорио. Тако је и нама у пророчанствима откривена будућност исто тако јасно као што је била откривена ученицима Христовим речима. Догађаји повезани са завршетком пробе и са делом припреме за време невоље јасно су приказани. Али, хиљаде њих немају разумевање за ове важне истине као да им нису никада биле откривене. Сотона будно пази да им истргне сваки утисак који би их учинио мудрима за спасење, тако да ће их време невоље затећи неспремне.ВБИХС 423.1

Када Бог шаље људима тако важне опомене да су представљене анђелима који лете посред неба и објављују их, Он захтева од сваког разумног бића да будно пази на вест. Страшни судови најављени против оних који се клањају звери и њеној икони (Отк. 14, 9 -12) треба све да подстакну на марљиво проучавање пророчанстава да би дознали шта је жиг зверин и како га могу избећи да га приме. Али, маса људи одвраћа своје уши од слушања истине и обраћају их ка причама. Апостол Павле је рекао за последње дане: „Јер ће доћи време кад здраве науке неће слушати.” 2 Тимот. 4, 3. То време је у потпуности наступило. Мноштво не жели библијску истину, јер се она супротставља жељама грешног срца које љуби свет, а Сотона им пружа обмане које они воле.ВБИХС 423.2

Али, Бог ће имати народ на Земљи који ће бранити Библију и само Библију, као мерило свих учења и темељ свих реформи. Мишљења учених људи, научна тврђења, веровање или одлуке црквених сабора, толико бројна и супротна колико је и цркава које их заступају, глас већине — ниједно од овога, нити све заједно, не може се сматрати доказом за или против, ма које тачке вере. Пре прихватања било којег учења или прописа, треба да се уверимо да их подупире оно јасно: „Тако говори Господ”.ВБИХС 424.1

Сотона стално настоји да обрати пажњу на човека уместо на Бога. Он наводи људе да гледају на бискупе, пасторе и професоре теологије као на своје саветнике, уместо да сами истражују Свето писмо да би сазнали своју дужност. Тада, управљајући умовима ових вођа, он може по својој вољи да утиче на мноштво.ВБИХС 424.2

Када је Христос дошао да говори речи живота, обични људи су Га радо слушали, па, чак, и многи од свештеника и законика, поверовали су у Њега. Али, поглавар свештенички и вође народа одлучили су да осуде и одбаце Његова учења. Иако им је пропао сав труд да пронађу оптужбе против Њега, иако нису могли, а да не осете утицај божанске силе и мудрости којом су биле надахнуте Његове речи, ипак су се затворили у своје предрасуде: одбацили су најјасније доказе Његове месијанске службе, јер би иначе били приморани да постану Његови ученици. Ови Исусови противници су били људи које је народ од детињства био научен да поштује и да се безусловно клања њиховом ауторитету. „Како то”, питали су они, „да наши законици и учени књижевници не верују у Исуса? Не би ли Га ови побожни људи прихватили да је Он стварно Христос?” Управо је утицај таквих учитеља навео јеврејску нацију да одбаци свог Откупитеља.ВБИХС 425.1

Дух који је покренуо ове свештенике и законике још увек показују многи који исказују велику побожност. Они одбијају да испитају сведочанство Светога писма о нарочитим истинама за ово време. Они указују на своју властиту бројност, благостање и популарност, а са омаловажавањем гледају на бранитеље истине као на малобројне, сиромашне и неомиљене који имају веру која их одваја од света.ВБИХС 425.2

Христос је унапред видео да недопуштено присвајање ауторитета које су показали књижевници и фарисеји неће престати са расејавањем Јевреја. Својим пророчким погледом гледао је уздизање људског ауторитета који ће хтети да влада над савешћу, што је за цркву у свим временима било страшно проклетство. Његова страшна оптуживања књижевника и фарисеја, и Његова упозорења народу да не следе ове слепе вође, забележена су као опомена будућим генерацијама.ВБИХС 425.3

Зашто су људи, поред толико опомена против лажних учитеља, ипак, тако спремни да спасење своје душе повере свештенству? Данас има хиљаде професора религије који не могу да наведу никакав други разлог у прилог тачкама своје вере којих се придржавају, осим да су тако научени од својих верских вођа. Они пролазе поред Спаситељевих учења готово их не запажајући, а имају безусловно поверење у речи својих проповедника. Али, да ли су проповедници непогрешиви? Како можемо своје душе да поверимо њиховом вођству, ако не знамо из Божје речи да су они носиоци видела? Недостатак моралне храбрости да се одступи са угажене стазе света, наводи многе да иду стопама учених људи. Пошто нису вољни да сами истражују за себе, они постају безнадежно везани ланцима заблуде. Они виде да је истина за ово време јасно изнета у Библији и осећају силу Светога Духа која прати њено објављивање, али, ипак, допуштају да их противљење свештенства одвоји од светлости. Иако су разум и савест осведочени, ове заведене душе се не усуђују да размишљају друкчије од проповедника, и своје лично мишљење, своје вечне интересе жртвују неверовању, охолости и предрасудама других.ВБИХС 426.1

Постоје многи облици људског утицаја кроз које Сотона делује да свеже своје робове. Он за себе осигурава хиљаде њих, тако што их веже финим везама љубави према онима који су непријатељи Христовог крста. Какве год те везе биле: родитељске, синовске, брачне или друштвене, резултат је исти: противници истине владају деспотском силом, и душе држане под њиховом влашћу немају довољно храбрости, или самосталности да послушају своја сопствена уверења о дужности.ВБИХС 427.1

Божја истина и слава су неодвојиве. Немогуће је, кад нам је Библија на дохват руке, поштовати Бога с погрешним уверењима. Прва и највећа дужност сваког разумног бића је да сазна из Светог писма шта је истина и онда да хода у светлости и храбри друге да следе његов пример. Непознавање Божје Речи је грех, када нам је дата свака прилика да постанемо мудри. Ми треба из дана у дан да Библију пажљиво проучавамо, одмеравајући сваку њену мисао и упоређујући стих са стихом. Божјом помоћу ми морамо сами да формирамо своје мишљење, јер ћемо пред Богом одговарати сами за себе.ВБИХС 427.2

Најјасније откривене истине у Библији завили су учени људи у сумњу и таму. Они са лажном великом мудрошћу уче да Свето писмо има мистично, тајанствено и духовно значење које није јасно изражено нашим језиком. Ови људи су лажни учитељи. Оваквим људима је Исус рекао: „Не знате Писма ни силе Божје.” Марко 12, 24. Језик Библије треба да се тумачи према његовом очигледном значењу, осим ако су употребљени симболи или слике. Христос је дао обећање: „Ко хоће његову вољу да твори, разумеће је ли ова наука од Бога.” Јован 7, 17. Када би људи хтели да прихвате Библију само онако како је она написана, када не би било лажних учитеља да заводе и збуњују њихове умове, извршило би се дело које би обрадовало анђеле, а хиљаде и хиљаде оних који сада лутају у заблудама дошли би у Христово стадо.ВБИХС 427.3

У проучавању Светог писма треба напрегнути све снаге ума и употребити све своје духовне снаге да бисмо схватили, колико је могуће смртним људима, дубоке ствари о Богу. Али, не смемо заборавити да су послушност и дечја покорност прави дух ученика. Тешка места у Писму се никада не могу савладати истим методама које се користе при испитивању филозофских проблема. Ми се не смемо упустити у проучавање Библије са оним самопоуздањем са којим многи прилазе проучавању у области науке, него са молитвом и поверењем у Бога, и са искреном жељом да упознамо Његову вољу. Морамо доћи са понизним духом спремним за учење, да бисмо постигли познање од великог „Ја сам”. У противном случају, зли анђели ће тако заслепити наш разум и отврднути наше срце да истина неће моћи да утиче на нас.ВБИХС 428.1

Многи делови Светог писма које учени људи проглашавају тајном, или прелазе преко њих као преко нечег безначајног, пуни су утехе и поука за онога који се поучава у Христовој школи. Разлог зашто многи теолози немају јасније разумевање Божје Речи јесте што затва- рају очи пред истинама које не желе да практично спроведу у живот. Разумевање библијских истина не зависи толико од интелектуалне моћи онога који проучава, колико од усмерености на циљ и озбиљне жеље за праведношћу.ВБИХС 428.2

Библија се никада не сме проучавати без молитве. Једино Свети Дух може да нас наведе да осетимо важност оних предмета који се лако могу разумети и да нас сачува од извртања тешко разумљивих истина. Служба је небеских анђела да припреме наша срца да бисмо разумели Божју Реч, тако да будемо одушевљени њеном лепотом, опоменути њеним саветима, надахнути и ојачани обећањима која се у њој налазе. Молба псалмисте: „Отвори очи моје да бих видео чудеса закона твојега.” (Псалам 119, 18), треба да буде и наша молба. Искушења често изгледају неодољива јер због занемаривања молитве и проучавања Библије, онај који је подвргнут кушању не може се одмах сетити Божјих обећања и сусрести Сотону са оружјем Светога писма. Али, анђели су стално око оних који су вољни да буду поучени у божанским стварима, и у време велике потребе они ће их подсетити управо на оне истине које су им потребне. Тако, када непријатељ навали као река, Дух ће Господњи подигнути заставу насупрот њему.ВБИХС 429.1

Сви они који цене своје вечно добро треба да се чувају од продирања скептицизма. Сами стубови истине биће нападнути. Немогуће их је задржати ван домашаја сарказма и софизма (привидно логичних, нетачних закључака), подмуклих и погубних учења модерног неверства. Сотона прилагођава своја искушења свим сталежима. Необразоване напада ругањем и исмевањем, док против образованих иступа са научним примедбама и филозофским умовањем, једнако прорачунатим да изазове неповерење или потцењивање Светога писма. Чак, се и омладина која има мало искуства, усуђује да сумња у основна начела хришћанства. И ово неверовање младих, ма колико било површно, има свој утицај. Многи су тако заведени да се ругају вери својих родитеља и пркосе Духу милости. Животи многих који су обећавали да ће бити Богу на част и свету на благослов уништени су затрованим дахом неверства. Сви који верују хвалисавим закључцима људског разума и уображавају да могу објаснити божанске тајне и без помоћи Божје мудрости доћи до истине, ухваћени су у Сотонину замку.ВБИХС 429.2

Ми живимо у најсвечанијем раздобљу историје овога света. Судбина светине која је преплавила земљу ускоро ће бити одлучена. Наше лично будуће добро, а такође и спасење других душа зависи од смера којим сада идемо. Ми треба да будемо вођени Духом истине. Сваки Христов следбеник треба озбиљно да се пита: „Господе, шта хоћеш да чиним?” Ми треба да се понизимо пред Богом у посту и молитви, и да много размишљамо о Његовој речи, а нарочито о призорима на суду. Сада треба да тражимо дубока и жива искуства са Богом. Немамо ни тренутка за губљење. Око нас се збивају догађаји од животне важности; ми смо на Сотонином зачараном тлу. Не спавајте, Божји стражари! Непријатељ је близу и вреба, спреман сваког тренутка да скочи на вас и учини вас својим пленом, само ако клонете и задремате.ВБИХС 430.1

Многи су обманути у погледу свог стварног стања пред Богом. Они себи честитају што нису учинили зла дела, а заборављају на добра и племенита дела која Бог тражи од њих, а која су занемарили да учине. Није довољно да су они стабла у Божјем врту. Бог очекује од њих да донесу род. Он их држи одговорнима за њихов пропуст да изврше свако добро које су могли да учине кроз Његову милост која их је снажила. У небеским књигама они су забележени као они који Земљи сметају.ВБИХС 431.1

Кад дође време пробе, показаће се они који су прихватили Божју Реч као своје правило живота. У лето се не види разлика између зимзеленог и другог дрвећа; али кад дођу зимске олује, зимзелено дрвеће остаје непромењено, док друго дрвеће губи своје лишће. Тако се и сада тобожњи хришћани не могу да разликују од правих хришћана, али над нама је управо време када ће разлика постати јасна. Нека се подигне противљење, нека се зачује глас аждаје, нека се распали прогонство, млаки и лицемерни ће се поколебати и одрећи своје вере, али прави хришћани ће стајати чврсто као стена, њихова вера ће бити јача, њихова нада светлија него икада у данима благостања.ВБИХС 431.2

„Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји и у друштву неваљалих људи не седи. Него му је омилио закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ. Он је као дрво усађено крај потока које род доноси у своје време и којем лист не вене; што год ради у свему напредује.” Псалам 1, 1 — 3.ВБИХС 432.1