Priznanje greha

Onima koji žele molitvu za obnavlja nje svog zdravlja treba objasniti da prestup Božjeg zakona, bilo prirodnog ili duhovnog, predstavlja greh, da se greh mora priznati i ostaviti ako žele da dobiju blagoslov.PBZ 131.5

Pismo nam zapoveda: »Ispovedajte dakle jedan drugome grehe, i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravlja te.« (Jakov 5,16) Onome koji zahteva da se molimo za njega, iznesimo ove misli: »Mi ne možemo da čitamo šta je u srcu ili da znamo tajne vašeg života. To znače samo Vi i Bog. Ako se po kajete od svojih grehova, Vaša je dužnost da ih ispovedite.« Tajni greh tre ba ispovediti Hristu, jedinom Posredniku između Boga i čoveka. Jer »ako ko sagreši, imamo zastupnika kod oca, Isusa Hrista pravednika«. (1. Jovanova 2,1) Svaki greh je uvreda Boga i treba ga preko Hrista, priznati Njemu. Svaki javni greh treba javno priznati. Zlo naneseno bližnjem treba priznati baš onome kome je naneseno. Ako je neko ko traži ozdravljenje kriv za ogovaranje, ako je posejao nesuglasice u domu, susedstvu ili crkvi i ako je izazvao otuđenost i nesporazum, ako je ma kakvim rđavim postupkom druge naveo nagreh, treba to da ispovedi Bogu i onima koji su uvređeni. »Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde.« (1. Jovanova 1,9)PBZ 131.6

Kada se isprave nepravde, onda u tihoj veri potrebe bolesnih možemo da iznesemo pored Gospoda, kao što nam Njegov Duh pokazuje. On zna svakog pojedinca po imenu i brine se za svakoga kao da na Zemlji ne postoji niko drugi za koga je dao svog ljubljenog Sina. Bolesnike treba ohrabriti da se pouzdaju u Njega i budu radosni zato što je Božja ljubav tako velika i pouzdana. Zabrinutost za sebe izaziva slabost i bolest. Kada bi poželeli da se uzdignu iznad potištenosti i sumornosti, njihovi izgledi za ozdravljenje bili bi veći, jer »oko je Gospodnje na onima koji čekaju milost Njegovu«. (Psalam 33,18)PBZ 132.1

U molitvi za bolesne treba da se setimo da mi »ne znamo zašto ćemo se moliti«. (Rimljanima 8,26) Mi ne znamo da li će blagoslov koji želimo biti najbolji ili ne. Zato naše molitve treba da sadrže i ovu misao: »Gospode, Ti znaš svaku tajnu duše. Ti poznaješ ove osobe. Isus, njihov Zastupnik, dao je svoj život za njih. Njegova ljubav pre ma njima veća je nego što naša može da bude. Ako je Tebi na slavu i za do bro nevoljnika, mi Te u ime Isusovo, molimo da se povrati zdravlje. Ako nije tvoja volja da ozdrave, molimo Te da ih Tvoja blagodat teši i da ih Tvoje prisustvo podupre u njihovim patnjama.«PBZ 132.2

Bog poznaje kraj pre početka. On poznaje srca svih ljudi. On čita svaku tajnu duše. On zna da li će oni za kojese molimo moći ili neće moći da izdrže iskušenja koja bi došla na njih kadabi duže živeli. On zna da li bi njihov život bio blagoslov ili zamka za njih i za svet. To je jedan od razloga zašto treba, kada iznosimo naše molitve, ozbilj— no da kažemo: »Ne moja volja, nego tvoja.« (Luka 22,42) Isus je dodao ove reči poniznosti Božjoj mudrosti i volji kada se molio u Getsimanskom vrtu: »Oče moj! ako je moguće da me mimoide čaša ova.« (Matej 26,39) Kada su ove reči odgovarale Njemu, Božjem Sinu, koliko su prikladnije za usne smrtnog, grešnog čoveka!PBZ 132.3

Najbolje ćemo postupiti, kada svoje želje poverimo mudrom nebeskom Ocu i kada sve predamo Njemu u savršenom poverenju. Mi znamo da ćenas Bog uslišiti, ako tražimo po Njegovoj volji. Ali naturati svoje molitve bez poniznog duha nije dobro; naše molitve moraju da dobiju oblik molbe,a ne zapovesti.PBZ 132.4

Ima slučajeva kada Bog svojom božanskom silom odlučno obnavlja zdravlje. Međutim, ne isceljuju se svi bolesnici. Mnogi su sklonjeni da spavaju u Isusu. Jovan na ostrvu Patmosu dobio je nalog da napiše: »Blago mrtvima koji umiru u Gospodu otsad. Da, govori Duh, da počinu od trudova svojih: jer dela njihova idu za njima.« (Otkrivenje 14,13) Iz ovog vidimo da ako osobe ne ozdrave, ne smemo ih oceniti kao one koji nemaju veru.PBZ 132.5

Svi želimo hitan i neposredan odgovor na svoje molitve i padamo u iskušenje da se obeshrabrimo ako odgovor kasni ili dolazi u neočekivanom obliku. Međutim, Bog je suviše mudar da bi odgovorio na naše molitve uvek u isto vreme i na isti način, onako kao što želimo. On će učiniti više i ono što je bolje za nas, a ne samo da ispuni sve naše želje. Pošto možemo da se pouzdamo u Njegovu mudrost i ljubav, ne treba da Ga molimo da pristane uznašu volju, već treba da tražimo da počne i dovrši svoju nameru. Naše že lje i interesi treba da se izgube u Njegovoj volji. Ova iskustva koja kušaju veru za naše su dobro. Pomoću njih pokazuje se da li je naša vera prava i iskrena, da li počiva na Reči samoga Boga, ili je, zavisno od okolnosti, nesigurna i promenljiva. Vera jača vežbanjem. Mi moramo dopustiti da strpljenje radi svoj savršeni posao, sećajući se da u Pismu ima dragocenih obećanja za one koji čekaju na Gospoda.PBZ 133.1

Svi ne razumeju ova načela. Mnogi koji traže Gospodnju isceljujuću milost misle da moraju dobiti neposredan i brz odgovor na svoje molitve ili je njihova vera nesavršena. Zbog ovoga one koji su oslabljeni bolešću treba mudro posavetovati, da razborito rade. Onine treba da potcene svoju dužnost prema prijateljima koji će ih možda nadživeti, ili da zanemare upotrebu prirodnih sredstava za obnavljanje zdravlja.PBZ 133.2

Ovde se često nalazi opasnost da se učini greška. Verujući da će izlečenje stići kao odgovor na molitvu, mnogi se boje da učine bilo šta što bi izgledalo da ukazuje na nedostatak vere. Međutim, oni ne treba da zanemare sređivanje svojih poslova onako kako bi želeli ako očekuju da će ih smrt odneti. Ne treba da se boje da izuste reči ohrabrenja ili saveta, koje žele da upute u času rastanka svojim dragima. Oni koji traže isceljenje molitvom ne smeju da zanemare korišćenje lekovitih sredstava koje ima ju nadohvat ruke. Upotreba takvih lekova, koje je Bog obezbedio da otklone bol i pomognu prirodi u njenom poslu obnove, nije odricanje vere. Kada sarađujemo sa Bogom i kada sami stvaramo stanje pogodno za izlečenje, to ne predstavlja nikakvo odricanje vere. Bog je prepustio našoj moći sticanje znanja o zakonima života. Ovo znanje stavljeno nam je nadomak ruke da ga koristimo. Mi treba da koristimo svako sredstvo za obnovu zdravlja, koristeći svaku moguću prednost, radeći u skladu sa prirodnim zakonima. Kada smo se molili za oporavak bolesnika, mi možemo da radimo s još većom snagom, zahvaljujući Bogu što imamo prednost da sarađujemo sa Njim, tražeći Njegov blagoslov za sredstva koja je On obezbedio.PBZ 133.3

Mi imamo Božje odobrenje za korišćenje lekovitih sredstava. Jezekija, judejski car, bio je bolestan i Božji prorok doneo mu je vest da će umreti. Onje povikao ka Gospodu i Gospod je čuo svoga slugu i poslao mu vest da će 15 godina biti dodato njegovom životu. Jedna Gospodnja reč mogla je odmah da izleči Jezekiju, ali stigla su naročita uputstva: »Da uzmu grudu suhih smokava i priviju na otok, te će ozdraviti.« (Isaija 38,21)PBZ 133.4

»Jer bi me sakrio u kolibi svojoj
u zlo doba; sklonio bi me pod
krovom šatora svojega;
na kamenu goru popeo bi me. Tada
bih podigao glavu svoju
pred neprijateljima koji bi me
opkolili; prineo bih u njegovu
šatoru žrtvu hvale;
zapevao bih i hvalio Gospoda.« Psalam 27,5.6.PBZ 134.1

Jednom prjlikom Hristos je namazao oči slepom čoveku kalom i naredio mu: »Idi umij se u banji Silomskoj... Otide dakle i umi se, i dođe gledajući.« (Jovan 9,7) Veliki Iscelitelj mogao je da izvrši isceljenje samo svojom silom, ali Hristos je ipak upotrebio jednostavna prirodna sredstva. Iako nije podsticao lečenje lekovima, On je odobravao upotrebu jednostavnih prirodnih lekova.PBZ 134.2

Kada smo se molili za ozdravljenje bolesnika, bez obzira na ishod slučaja, nemojmo izgubiti veru u Boga. Ako smo pozvani da podnesemo gubitak, prihvatimo gorku čašu, imajući na umu da je Očeva ruka podržava na našim usnama. Međutim, ako se zdravlje povrati ne sme se zaboraviti da primalac isceljujuće milosti treba da se potčini novim, obnovljenim obavezama prema Stvoritelju. Posle izlečenja deset gubavaca, samo jedan se vratio da prona đe Isusa i oda Mu slavu. Neka niko od nas ne bude kao ona nezahvalna devetorica čija su srca ostala nedirnuta Božjom milošću. »Svaki dobri dar i sva ki poklon savršeni odozgo je, dolazi od oca svetlosti, u kojega nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka.« (Ja kov 1,17)PBZ 134.3

* * * * *