ПОГЛАВЉЕ 31—MAJKA

Ono što su roditelji to će, u velikoj meri, postati i njihova deca. Telesno stanje roditelja, njihova raspoloženja i želje, njihove umne i moralne težnje, manjeviše, nastavljaju se u životu dece.PBZ 229.1

Ukoliko su težnje plemenitije, umni i duhovni darovi uzvišeniji i telesne snage roditelja bolje razvijene, utoliko će svoju decu bolje pripremiti za život. U negovanju onoga što je najbolje u njima, roditelji utiču na oblikovanje društva, na uzdizanje budućih naraštaja.PBZ 229.2

Očevi i majke treba da razumeju svoju odgovornost. Svet je pun zamki za noge mladih. Mnoštvo mladih privlači život sebičnog i čulnog zadovoljstva. Oni ne mogu da razlikuju skrivene opasnosti, ili strašan kraj staze koja im se čini stazom sreće. Popuštanjem že- lji i strasti, njihova snaga se rasipa i milioni mladih upropašćeni su za ovaj i budući svet. Roditelji moraju da misle da će njihova deca morati da se susretnu sa ovim teškoćama. Čak i pre rođenja deteta moraju da otpočnu pripreme da ga osposobe da se uspešno bori protiv zla.PBZ 229.3

Odgovornost počiva naročito na majci. Ona, čijom se krvlju hrani dete i izgrađuje svoje telo, takođe vrši umni i duhovni uticaj i teži oblikovanju uma i karaktera. Johaveda je bila majka Izrailjka koja se, jaka u veri, »nije uplašila careve zapovesti« (Jevrejima 11,23), i koja je rodila Mojsija, oslobodioca Izrailja. Ana je bila žena molitve, samopožrtvovnosti i nebeskog nadahnuća, koja je rodila Samuila, dete koga je Nebo poučavalo, neiskvarenog sudiju, osnivača svetih škola u Izrailju. Jelisaveta je bila rođaka Marije iz Nazareta, koja je postala majka Spasiteljevog Preteče.PBZ 230.1