Pripremanje hrane

Pogrešno je jesri samo zbog udovoljavanja apetitu, ali zato prema kvalitetu hrane ili načinu pripremanja, ne sme se ispoljiti nikakva ravnodušnost. Ako hrana ne prija, telo se neće dobro hraniti. Hranu treba brižljivo birati i pripremati je umešno i mudro.PBZ 182.5

Za pravljenje hleba nije najbolje belo, naročito fino brašno. Njegova upotre ba nije ni zdrava ni ekonomična. Hleb od finog belog brašna nema hranljive sastojke koji postoje u hlebu od crnog, neprosejanog brašna. To je čest uzrok zatvora i drugog nezdravog stanja.PBZ 182.6

Upotreba sode ili praška za pecivo u pravljenju hleba je štetna i nepotreb na. Soda izaziva zapaljenje želuca i čestotrujecelotelo. Mnoge domaćice misle da ne mogu napraviti dobar hleb bez sode, ali to je zabluda. Ako bi se potrudile da nauče bolje metode, njihov hleb bio bi zdraviji i za neiskvareni ukus mnogo bolji.PBZ 182.7

»I još reče Bog: evo, dao sam vam
sve bilje što nosi seme po svoj ze-
mlji,i sva drveta rodna koja nose seme:
to će vam biti za hranu.« 1. Mojsijeva 1,29.PBZ 183.1

U pravljenju hleba sa kvascem, mle ko ne sme da bude upotrebljeno umesto vode. Upotreba mleka je dodatni trošak i ono čini hleb mnogo manje zdravim. Hleb sa mlekom ne ostaje ukusan tako dugo posle pečenja, kao onaj koji je načinjen sa vodom, i mno go brže izaziva vrenje u stomaku.PBZ 183.2

Hleb treba da je lak i sladak. Ni najmanja kiselost ne sme da bude dozvoljena. Vekne treba da budu male i tako dobro ispečene da gljivice kvasca budu uništene. Kada je topao ili svež, hleb sa kvascem bilo koje vrste težak je za varenje. On ne treba nikada da se pojavi na stolu. Ovo pravilo, međutim, ne odnosi se na beskvasni hleb. Sveže kifle načinjene od pšeničnog brašna bez kvasca ili maje i pečene u dobro zagrejanoj pećnici zdrave su i ukusne.PBZ 183.3

Žitarice koje se upotrebljavaju za kašu ili »kačamak« treba kuvati po nekoliko sati. Međutim, meka i tečna jela nisu tako zdrava kao tvrda hrana koja zahteva temeljito žvakanje. Dvopek ili dva puta pečeni hleb, jedno je od najlakše svarljivih i najukusnijih namirnica. Obično spravljeni hleb iseče se na kriške i suši u toploj pećnici, dok ne nestane i poslednji trag vlage. Neka kriške neznatno porumene sa svih strana. Ovaj hleb na suvom mestu može se održati mnogo duže nego običan hleb, i ako se pre upotrebe ponovo zagreje, biće isto tako svež kao i ranije.PBZ 183.4

U hrani se obično upotrebljava vrlo mnogo šećera. Kolači, slatki pudinzi, torte, žele, džemovi, aktivni su uzroci rđavog varenja. Naročito su štetni prelivi i pudinzi čijisu glavni sastojci mleko, jaja i šećer. Neumerenu upotrebu mleka i šećera zajedno treba potpuno izbeći.PBZ 183.5

Mleko koje upotrebljavamo mora da bude potpuno sterilizovano. Ova predostrožnost umanjuje opasnost od bolesti. Maslac je manje štetan kada se upotrebi na hladnom hlebu, nego kada je upotrebljen u kuvanju, međutim, bolje je da bude potpuno izostavljen. Sirje još štetniji; on je potpuno nepodesan za ishranu.^{*Održavanje čistoće svih namirnica mlečnog porekla veoma je važan predmet. Zbog toga treba često vršiti ispitivanje stada, pasterizaciju i zamrzavanje. Medutim, ako mleko potiče iz nepouzdanih izvora, ili ako se nepažljivo rukuje njim, ono predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje. Isti hemijski sastojci i fizička svojstva koje preporučuju mleko kao ljudsku hranu, čine ga savršenom podlogom za razvoj bakterija. Izraz sir ne obuhvata mladi sir, švapski sir ili namirnice sličnog karaktera, koje je pisac uvek smatrao zdravim.}PBZ 183.6

Oskudna, rđavo pripremljena hrana kvari krv slabljenjem organa koji stvaraju krv. To slabi telo i donosi bolestisa onim što ih prati: nadraženim živcima i rđavom naravi. Žrtve lošeg kuvanja broje se na hiljade i desetine hilja da. Na mnogim grobovima moglo bi da piše: »Umro zbog rđavog kuvanja!« »Umro zbog zlostavljanja želuca!«PBZ 184.1

Sveta je dužnost onih koji kuvaju da nauče da pripremaju zdravu hranu. Mnoge duše izgubljene su zbog lošeg kuvanja. Potrebno je mnogo briga i staranja dok se načini dobar hleb; ali u vekni dobrog hleba ima više religije nego što to mnogi misle. Ima vrlo malo stvarno dobrih kuvarica. Mlade žene misle da su kuvanje i druga vrsta domaćih poslova ropski poslovi, i zato mnoge devojke koje su udaju i preuzimaju brigu o porodici imaju malo znanja o dužnostima koje počivaju na supruzi i majci.PBZ 184.2

Kuvanje nije niža nauka, već jedna od najosnovnijih u praktičnom životu. To je nauka koju treba da savladaju sve žene, i koju treba tako iznositi da donese koristi siromašnijim slojevima. pravljenje ukusne, a istovremeno i jed nostavne hrane velike hranljive vrednosti, zahteva veštinu. Međutim, to se može ostvariti. Kuvarice treba da zna ju da pripreme jednostavnu hranu na jednostavan i zdrav način, tako da bude mnogo ukusnija, i mnogo zdravija.PBZ 184.3

Svaka žena koja stoji na čelu porodice, a još ne poznaje veštinu zdravog kuvanja, treba da se odluči da uči ono što je tako bitno za dobro njenogdoma. U mnogim mestima škole zdravog kuvanja pružaju priliku za učenje u ovom pravcu. Žena koja ne može da koristi ove olakšice, treba da uči od neke dobre kuvarice i istraje u svojim naporima za poboljšanje, sve dok ne postane majstor kuvarske veštine.PBZ 184.4

Redovnost u uzimanju hrane ima životni značaj. Za svaki obed treba utvrditi određeno vreme. U to vreme neka svako jede ono što njegovo telo traži, ali posle toga više ništa ne treba da uzme do sledećeg obroka. Ima mnogo onih koji jedu onda kada telo nema potrebe za hranom, u neredovnim vremenskim razmacima i između obroka, zato što nemaju dovoljno volje da se odupru ovoj sklonosti. Za vreme putovanja, neki neprekidno grickaju, ako im je pri ruci nešto za jelo. To je vrlo štetno. Ako bi putnici redovno uzi mali jednostavnu i zdravu hranu, tada ne bi osećali tako veliki umor, niti patili od bolesti.PBZ 184.5

Uzimanje hrane neposredno pred počinak je druga štetna navika. Redovni obedi su možda prošli, ali osećaj slabosti zahteva više hrane. Popuštanjem, ovaj rđavi običaj postaje navika, često tako ukorenjena da je nemoguće zaspati bez jela. Varenje se nastavlja i za vreme sna kao posledica kasnih večera. Međutim, iako želudac neprekidno radi, njegov posao nije pravilno obavljen. San je poremećen neprijatnim snovima, a ujutro se takav čovek probudi neosvežen i sa malo želje da doručkuje. Kada pođemo na počinak, posao koji treba da obavi želudac, mora da bude završen, pa kao i drugi orga ni u telu, i on može da se odmara. Za osobe koje rade sedeći, kasne večere veoma su štetne. Poremećaji koje doživljavaju, često su početak oboljenja koje se završava smrću.PBZ 185.1

U mnogim slučajevima slabost, koja stvara želju za hranom, nastaje zato što su organi za varenje preko dana bili preopterećeni. Organima za varenje je poteban odmor posle varenja jednog obroka. Između obroka treba da protekne najmanje pet do šest časova i većina onih koji to pokušaju, uveriće se da su dva obroka na dan bolja od tri.PBZ 185.2