ПОГЛАВЉЕ 10—POMOĆ KUŠANIMA

Hristos nas nije ljubio zato što smo Ga mi prvi zavoleli, već zato što »kad bejasmo još grešnici« On je umro za nas. On nije postupio s nama prema našoj zasluzi. Iako su naši gresi zaslužili osudu, nije nas osudio. Iz godine u godi nu, nosio je naše slabosti i neznanje, našu nezahvalnost i neposlušnost. Upr kos našim lutanjima, tvrdoći srca, zanemarivanju Njegove svete Reči, Njegova ruka još uvek je ispružena.PBZ 87.1

Blagodat je Božje svojstvo prema ljudskim bićima koja to ne zaslužuju. Mi je nismo tražili, ona je poslana da nas traži. Bog se raduje kada nam daruje svoju blagodat, ne zato što smo je dostojni, već zato što smo je potpuno nedostojni. Naša velika potreba je naše jedino pravo na Njegovu milost.PBZ 87.2

Gospod Bog preko Isusa Hrista ceo dan drži ispružene ruke i poziva grešne i pale. On želi da sve primi. On sve pozdravlja dobrodošlicom. Njegova slava je opraštanje grehova najokorelijim grešnicima. On će plen oteti nasilniku, On će osloboditi zarobljenoga. On će glavnju izvaditi iz ognja. On će spusti ti zlatan lanac svoje milosti do najvećih dubina ljudskog pada i podići će dušu zatrovanu grehom.PBZ 88.1

Svako ljudsko biće predstavlja predmet ljubaznog zanimanja Onoga koji je svoj život dao da bi ljude mogao da vrati Bogu. Bespomoćne duše koje nose osećanje krivice, koje su suočene sa uništenjem sotonskom veštinom i zamkama, zaštićene su kao što pastir čuva ovce iz svog stada.PBZ 88.2

Spasiteljev primer treba da bude merilo naše službe za one koji se nalaze u iskušenju i koji greše. Prema drugima treba da pokažemo istu brigu i nežnost, isto strpljenje koje je On poka zao prema nama. »Kao što vas ja ljubih«, kaže On, »da ljubite jedan drugoga.« (Jovan 13,34) Ako Hristos prebi va u nama, mi ćemo otkrivati Njego vu nesebičnu ljubav svima sa kojima dolazimo u dodir. Kada sretnemo lju de i žene kojima je potrebno saoseća nje i pomoć, ne treba da pitamo: »Da li ste dostojni«, već »Kako mogu da im budem od koristi?«PBZ 88.3

Bogati i siromašni, uzvišeni i poniženi, slobodni i robovi, Božje su nasledstvo. On koji je dao svoj život da otku pi čoveka, u svakom ljudskom biću vidi vrednost koja prevazilazi sve konačne vrednosti. Tajnom i slavom krsta treba da shvatimo koliko je On cenio vrednost jedne duše. Kada to postignemo, razumećemo da ljudska bića, bez obzira na uniženost, premnogo vrede da bi se sa njima hladno i sa potcenjivanjem postupalo. Da bi se naši bližnji mogli uzdići do Božjeg prestola, treba da shvatimo značaj rada za njih.PBZ 88.4

Izgubljeni novčić, u Spasiteljevoj kratkoj priči, iako je ležao u prljavštini i smeću, bio je, ipak, srebrni novčić. Njegov sopstvenik ga je tražio zato što je imao vrednost. Isto tako, svaka duša, bez obzira koliko ponižena grehom, dragocena je u Božjim očima. Kao što novčić nosi vladarev lik i natpis, tako je i čovek, još prilikom stvaranja poneo lik i natpis samoga Boga. Iako sada, pod uticajem greha, oštećen i potamneo, u svakoj duši postoje tragovi ovog natpisa. Bog želi da izleči dušu i ponovo, u pravdi i svetosti, utisne u nju svoj lik.PBZ 88.5

Kako malo saosećamo sa Hristom u onome što treba da bude najjača veza jedinstva između nas i Njega u saosećanju za duše koje su poročne, koje nose krivicu u sebi, koje pate i koje su mrtve u svojim prestupima i gresima! Okrutnost čoveka prema čoveku je naš najveći greh. Mnogi misle da predstavljaju Božju pravdu, dok potpuno zanemaruju da predstave Njegovu nežnost i Njegovu veliku ljubav. Često se osobe, koje oni strogo i okrutno dočekuju, nalaze pritešnjene žestinom iskušenja. Sotona se sa ovim dušama uhvatio u koštac, pa ih grube i nesaosećajne reči obeshrabruju i čine da postanu plen kušačeve sile.PBZ 88.6

Raditi sa dušama je veoma osetljiv posao. Jedino On koji čita srca zna kako da dovede ljude do pokajanja. Jedino Njegova mudrost može da nas učini uspešnim u traženju izgubljenih. Vi možete ostati kruto se postavljajući »ja sam svetiji od tebe«, i bez obzira koliko je vaše mišljenje ispravno ili koli ko su istinite vaše reči; one nikada neće dirnuti srce. Hristova ljubav izražena u rečima i delima, prokrčiće svoj put ka duši, onda kada ponavljanje pravila ili rasprava ne mogu ništa postići.PBZ 88.7

Nama je potrebno više Hristovog saosećanja; ne samo saosećanja za one koji nam se čine bezgrešnim, već saosećanja prema jadnim dušama koje pate i koje se bore, koje su često savladane grehom, koje greše i kaju se, koje su u iskušenju i obeshrabrenju. Svojim bližnjima treba da pođemo sa saosećanjem, doživljavajući, kao i naš Prvosveštenik, njihove slabosti.PBZ 89.1

Hristos je zvao odbačenog carinika i grešnika prezrenog od naroda i on je bio taj koga je Hristos zvao i koji je Njegovom ljubaznošću bio pozvan da dođe k Njemu. Jedina grupa koju On nikada nije štitio bili su oni koji su u svom samopoštovanju stajali po strani i sa prezrenjem gledali na druge.PBZ 89.2

»Idite na putove i ograde i naterajte ih da dođu«, zapoveda nam Hristos, »da mi se napuni kuća.« Iz poslušnosti prema ovim rečima, moramo poći neznabošcima, koji se nalaze oko nas i oni ma koji su daleko od nas. »Carinici i bludnice« moraju da čuju Spasiteljev poziv. Ljubaznošcu Njegovih vesnika, i njihovim dugim trpljenjem poziv postaje neodoljiva sila koja uzdiže sve one koji su potonuli do najvećih dubina greha.PBZ 89.3

Hrišćanske pobude zahtevaju da uporno, sa neprekidnim zanimanjem, sa sve većom istrajnošću radimo za duše koje sotona želi da uništi. Ništa ne treba da ohladi ozbiljan napor učinjen za spasenje izgubljenih.PBZ 89.4

Obratite pažnju na činjenicu da je kroz celu Božju reč izražen duh hitnosti, preklinjanja ljudi i žena da dođu Hristu. Mi moramo da iskoristimo svaku priliku, privatno i javno, da iznoseći svaki dokaz, ističući svaku pobudu koja ima beskrajnu vrednost, privučemo ljude Spasitelju. Svim svojim silama moramo ih dovesti da gledaju na Isusa i prihvate Njegov život samoodricanja i žrtve. Mi im moramo pokazati da očekujemo da obraduju Hristovo srce upotrebom svakog svog dara na proslavu Njegovog imena.PBZ 89.5