Nada i hrabrost

Bez hrabrosti i izdržljivosti ništa ne možemo učiniti. Uputite siromašnima i obeshrabrenima reči nade i ohrabrenja. Ako se ukaže potreba, dajte im opipljiv dokaz svoga zanimanja, pomažući im kada dospeju u teškoće. Oni koji su imali mnoge prednosti, treba da se sete da i oni još uvek umnogome greše i da ih boli isticanje njihovih grešaka i kada se pred njih postavlja uzor koji oni treba da dostignu. Mislite na to da će ljubaznost učiniti više nego prekor. Kada se trudite da poučavate druge, pokažite im da želite da dostignu najviše merilo i da ste spremni da im pomogne te. Ako u nečemu greše, nemojte biti brzi da ih osudite.PBZ 108.4

Jednostavnost, samoodricanje, štedljivost, osnovne pouke koje siromašni treba da nauče, često izgledaju veoma teške i neprihvatljive. Primer i duh sveta stalno podstiču i gaje ponos, ljubav prema razmetanju, popuštanje samom sebi, rasipnost, lenjost. Ova zla vode mnoge u nemaštinu i sprečavaju hiljade njih da se podignu iz poniženja i propasti. Hrišćani treba da ohrabre siromašne da se odupru ovim uticajima.PBZ 108.5

Isus je u poniznosti došao na ovaj svet. Po svom rođenju bio je skromnog porekla. Veličanstvo Neba, Car slave, Vojskovođa svih anđeoskih četa, ponizio se primivši ljudsku prirodu i izabravši život u siromaštvu i poniznosti. On je bio u istim prilikama u kojima se nalaze siromašni. Mukotrpan rad, teškoće i nemaština bili su deo Njegovog svakodnevnog iskustva. »Lisice imaju jame«, rekao je On, »i ptice nebeske gnezda: a sin čovečiji nema gde zakloniti glave.« (Luka 9,58)PBZ 108.6

Isus nije očekivao obožavanje ili pohvalu od ljudi. On nije bio zapovednik nikakve vojske. On nije vladao nikakvim zemaljskim carstvom. On nije tražio naklonost bogatih i uglednih u svetu. On nije zahtevao mesto među narodnim vođama. On je prebivao među skromnima. On nije pridavao važnosti veštački napravljenim razlikama u društvu. On se nije obazirao na plemstvo po rođenju, na bogatstvo, obdarenost, obrazovanje, društveni položaj.PBZ 109.1

On je bio Knez Neba, pa ipak nije izabrao svoje učenike između učenih zakonika, vladara, književnika ili fariseja. On ih je mimoišao, zato što su se ponosili svojim učenjem i položajem. Oni su bili utvrđeni na svom predanju i praznoverju. On koji je mogao da čita svako srce, izabrao je skromne ribare koji su bili voljni da prime pouke. On je jeo sa carinicima i grešnicima i mešao se sa svakodnevnim ljudima, ne da se sa njima ponizi i postane zemaljski, već da bi im rečima i primerom pokazao pra va načela i da ih uzdigne iz njihovog zemaljskog stanja i poniženja.PBZ 109.2

Isus je želeo da ispravi lažno merilo ocenjivanja vrednosti čoveka koje vlada u svetu. On je zauzeo svoj položaj sa siromašnima da bi sa siromaštva skinuo žig koji je svet stavio na njega. On je zauvek skinuo sa njega prezir zato što je blagoslovio siromašne, naslednike Božjeg carstva. On nam ovim rečima ukazuje na stazu koju je utabao: »Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.« (stih 23)PBZ 109.3

Hrišćanski radnici treba da se upoznaju sa ljudima tamo gde se nalaze i da ih vaspitavaju ne u gordosti, već u izgradnji karaktera. Poučavajte ih kako je Hristos radio i odricao se samoga sebe.Pomozite im da uče od Njega pouke o samodricanju i žrtvovanju. Poučavajte ih da se čuvaju popuštanja samome sebi, prilagođavajući se modi. Zivot je veoma dragocen, ispunjen svečanim i svetim odgovornostima da bi bio tro šen u zadovoljavanju svoga ja.PBZ 109.4