Izbor hrane
Treba odabrati one namirnice koje sadrže najviše sastojaka potrebnih za izgradnju tela. U ovom izboru apetit nije pouzdan vodič. Apetit je iskvaren rđavim navikama u ishrani. On često traži takvu hranu koja narušava zdravlje i stvara slabost umesto snage. Društveni običaji ne mogu nas sigurno voditi. Bolesti i patnje koje svuda vlada ju, uveliko su nastale iz omiljenih grešaka u ishrani.PBZ 179.2
Da bismo znali koja je hrana najbolja, moramo da proučavamo prvobitni Božji plan čovekove ishrane. Onaj koji je stvorio čoveka i koji razume njego ve potrebe, odredio je Adamu hranu. »Evo«, rekao je On, »dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme: to će vam biti za hranu.« (1. Mojsijeva 1,29) Kada je napustio Edem, da bi stekao nasušni hleb, čovek je, teško obrađu jući zemlju pritisnutu prokletstvom greha, dobio dozvolu da jede »zelje poljsko«. (1. Mojsijeva 3,18)PBZ 180.1
Žitarice, voće, orasi i povrće predstavljaju hranu koju je za nas izabrao naš Tvorac. Ova hrana pripremljena najjednostavnije i najprirodnije, najzdravija je i ima veliku hranljivu vrednost. Ona daje snagu, izdržljivost i jačinu uma koja se ne može dobiti od mnogo složenije i nadražujuće hrane.PBZ 180.2
Svaka hrana, iako sama po sebi zdrava,ne odgovara našim potrebama u svim okolnostima. Izbor hrane trebapažljivo izvršiti. Naša hrana treba da odgovara godišnjem dobu, podneblju u kome živimo i zanimanju kojim se bavimo. Neka hrana pogodna za upotrebu u toku jednog godišnjeg doba u jednom podneblju nije pogodna za drugo. Isto tako postoje razne vrste hrane koje najbolje odgovaraju osobama različitog zanimanja. Često je hrana koja blago- tvorno deluje na one koji rade težak fizički posao, nepodesna za osobe koje sede ili koje umno rade. Bog nam je dao raznovrsno obilje zdrave hrane i svako treba da izabere ono što, na osnovu svog iskustva i zdravog rasuđivanja, najbolje odgovara njegovim potrebama.PBZ 180.3
Priroda nas snabdeva obiljem voća, oraha i žitarica, i iz godine u godinu poboljšanim transportnim mogućnostima, proizvodi svih zemalja postaju dostupni svima. Zbog toga su mnoge namirnice, koje su pre nekoliko godina smatrane skupim luksuzom, sada kao svakodnevna hrana dostupne svima. To je naročito slučaj sa suvim i konzerviranim voćem.PBZ 181.1
Orasi i hrana od oraha ušli su u široku potrošnju i sve više zauzimaju mesto mesu. U spravljanju zdrave i kvalitetne hrane sa orasima mogu da se kombinuju žitarice, voće i neko korenje. Međutim, treba obratiti pažnju i ne upotrebiti veliku količinu oraha. Oni koji doživljavaju posledice od upotrebe hrane sa orasima, otkloniće ovu teškoću ako se drže ove opomene. Takođe treba imati na umu da neki orasi nisu tako zdravi kao drugi. Badem je poželjniji od kikirikija, ali kikiriki u ograničenim količinama, korišćen zajedno sa žitaricama, hranljiv je i svarljiv.PBZ 181.2
Masline, pravilno spremljene, kao i orasi, zamenjuju maslac i meso. Maslinovo ulje mnogo je poželjnije od životinjskih masnoća. Ono služi kao sredstvo za čišćenje. Njegova upotreba biće blagotvorna onima koji pate od tuberkuloze, a lekovito deluje na zapaljen i nadražen želudac.PBZ 181.3
Osobe koje su navikle na bogatu i nadražujuću hranu, imaju neprirodan ukus i ne mogu odjednom zavoleti jednostavnu hranu. Biće potrebno dosta vremena da ukus postane prirodan i da se stomak oporavi od zlostavljanja koja je pretrpeo. Međutim, oni koji budu istrajali u upotrebi zdrave hrane, posle izvesnog vremena, smatraće tu hranu ukusnom. Ceniće njen blag i prijatan ukus i uzimaće je sa većim uživanjem, negoli nezdrave poslastice. Stomak u zdravom stanju, ni uznemiren ni pretovaren, moći će brzo da izvrši svoj zadatak.PBZ 181.4
»Ne znate li da oni što trče na trku,
svi trče, a jedan dobije dar?
Tako trčite da dobijete.« 1. Korinćanima 9,24.PBZ 181.5
Za održanje zdravlja potrebno jedovoljno snabdevanje dobrom hranom velike hranljive vrednosti.PBZ 181.6
Mudrim planiranjem, može se u gotovo svakoj zemlji obezbediti sve što je potrebno zdravlju. Širom sveta šalju se razni proizvodi pripremljeni od pirinča, pšenice, kukuruza i zobi, a takođe pasulj, grašak i sočivo. Ovo, zajedno sa domaćim ili uvoznim voćem i raznim povrćem koje se gaji u svakoj oblasti, pruža priliku za izbor hrane koja je potpuna, i bez upotrebe mesa.PBZ 181.7
Svuda gde se voće može u izobilju gajiti, trebalo bi ga konzerviranjem ili sušenjem pripremiti za zimu. Sitni plodovi kao što su ribizle, ogrozd, jagoda, malina i kupina mogu se unosno gaji ti u mnogim mestima tamo gde ih malo upotrebljavaju i gde je njihovo gajenje zanemareno.PBZ 181.8
Za domaće konzerviranje trebalo bi upotrebiti, kad god je to moguće, staklo pre nego limenke. Naročito je va žno da voće zakonzerviranje bude u dobrom stanju. Upotrebite malo šećera i kuvajte voće samo toliko da osigurate održavanje. Voće pripremljeno na taj način predstavlja odličnu zamenu svežem voću.PBZ 181.9
Gde god se po umerenim cenama, može dobiti suvo voće kao što su grožđice, šljive, jabuke, kruške, breskve, kajsije, treba ga obilnije od uobičajenog, upotrebiti kao glavnu namirnicu u ishrani, a to će dati najbolje rezultate po zdravlje i snagu svih vrsta radnika.PBZ 182.1
Ni za jedan obrok ne treba da bude mnogo raznolike hrane, jer to podstiče želju za preteranim jelom i stvara rđavo varenje.PBZ 182.2
Nije dobro jesti voće i povrće u istom obroku. Ako je varenje slabo, upotreba jednog i drugog često će prouzrokovati veliku nelagodnost i nesposobnost za obavljanje umnih napora. Bo lje je uzeti voće u jednom, a povrće u drugom obroku.PBZ 182.3
Obroci treba da budu raznoliki. Ista jela, pripremljena na isti način ne smeju se pojavljivati na stolu od obroka do obroka i iz dana u dan. Jela će stvori ti veće zadovoljstvo, a telo se bolje hraniti kada je hrana raznovrsna.PBZ 182.4