Jasnija Božja otkivenja
Naša je prednost da sve više i više dospevamo do jasnih otkrivenja Božjeg karaktera. Kada se Mojsije molio: »Molim te, pokaži mi slavu svoju«, Gospod ga nije pokarao, već mu je uslišio molitvu. Bog je izjavio svom sluzi: »Učiniću da prođe sve dobro moje ispred tebe, i povikaću po imenu: Gospod pred tobom.«(2. Mojsijeva 33,18.19)PBZ 291.1
Greh zamračuje naš um i našu moć opažanja. Kada greh bude očišćen iz našeg srca, svetlost saznanja Božje slave u licu Isusa Hrista, rasvetljavajući Njegovu reč i odsjajući sa lica prirode, objaviće Ga potpunije kao »milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i istinom«. (2. Mojsijeva 34,6)PBZ 291.2
U Njegovoj svetlosti videćemo svetlost, dok se um, srce i duša ne preobraze u lik Njegove svetosti.PBZ 291.3
Za one koji se ovako uhvate za čvrsta Božja obećanja iz Njegove reči, postoje izuzetne mogućnosti. Pred njima se pružaju nepregledna polja istine, prostrana izvorišta sile. Biće im otkrivene veličanstvene i slavne istine. Objaviće im se prednosti i dužnosti za koje nisu čak ni posumnjali da postoje u Bibliji. Svi koji idu stazom krotke poslušnosti, ispunjavajući Njegov cilj upoznavaće, sve više i više, Božja proročanstva.PBZ 291.4
Neka onaj koji proučava, uzme Bibliju za svog vodiča i neka čvrsto stane u odbranu načela, pa će moći da teži svakoj visini znanja. Sve filozofije ljudske prirode stvarale su zbrku i sramotu, kada Bog nije priznat sve u svemu. Međutim, dragocena vera nadahnuta Bogom, čini karakter čvrstim i plemenitim. Ukoliko Njegova dobrota, milost i ljubav prebiva u srcu, utoliko će sve jasnije postati shvatanje istine; uzvišenija i svetija želja za čistotom srca i misli. Duša, prebivajući u čistoj sredini svete misli, preobražava se u dodiru sa Bogom tokom proučavanja Njegove reči. Istina je tako sveobuhvatna, tako dalekosežna, tako duboka, tako prostrana da ličnost nestaje iz vida. Srce postaje mekše, savladano poniznošću, ljubaznošću i ljubavlju.PBZ 291.5
»Zapovest tvoja čini me mudrijega
od neprijatelja mojih; jer je sa
mnom uvek. Razumniji postah od
svih učitelja svojih; jer razmišljam o
tvojim otkrivenjima. Mudriji sam od
staraca; jer zapovesti tvoje čuvam.« Psalam 119,98-100.PBZ 291.6
Svetom poslušnošću prirodne snage se uvećavaju. Proučavanjem Reči života, oni koji to čine mogu postati ljudi razvijenog, uzvišenog i oplemenjenog uma. Ako su, kao Danilo, slušači i tvorci Božje reči, mogu napredovati kao što je i on napredovao u svim granama nauke. Njihovo razmišljanje postaće snažno, jer su neokaljanih misli. Svaka njihova umna sposobnost će oživeti. Oni sebe mogu tako da vaspitavaju i uče poslušnosti da svi, koji se nalaze nadomak njihovog uticaja, mogu videti šta čovek može da postane i šta može da učini, kada se poveže sa Bogom mudrosti i sile.PBZ 291.7