»Hoćeš li da budeš zdrav?«

»U Jerusalimu pak kod Ovčijeh vrata ima banja, koja se zove Jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenih tremova, u kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suhih koji čekahu da se zaljulja voda.« (Jovan 5,2.3)PBZ 40.2

Voda iz ovog bazena u određeno vreme mutila se, pa je postojalo verova nje da je to bilo ishod delovanja natprirodne sile, i da će svako ko, posle zamućenja vode, prvi uđe u bazen, biti izlečen bez obzira od koje bolesti boluje. Stotine paćenika posećivalo je ovo mesto, ali gomila ljudi uvek je bila velika, pa kada bi se voda zamutila, oni bi nagrnuli gazeći ljude, žene, decu koji su bili slabiji od njih. Mnogi nisu mogli da se približe bazenu. Mnogi koji su uspeli da stignu do njega, umirali su na njegovim ivicama. Oko ovog mesta bili su podignuti zakloni da se bolesnici zaštite od dnevne jare i noćne hladnoće. Bilo je nekih koji su provodili noć pod ovim tremovima, puzeći do ivice bazena dan za danom u nestvarnoj nadi da će se izlečiti.PBZ 40.3

Isus je bio u Jerusalimu. Idući sam, zauzet razmišljanjem i molitvom, došao je do bazena. Video je nesrećne bolesnike kako posmatraju ono što su smatrali svojom jedinom prilikom za ozdravljenje. Čeznuo je da se posluži svojom moći isceljenja i izleči svakog paćenika. Međutim, bila je Subota. Mnoštvo je hitalo u Hram na bogosluženje, pa je znao da će čin isceljenja toliko razdražiti predrasude Jevreja da bi bili spremni da prekinu Njegovo delo.PBZ 40.4

Međutim, Isus je uočio jedan primer najveće nesreće. To je bio slučaj čoveka koji je bio bespomoćni bogalj trideset i osam godina. Njegova bolest, u velikoj meri, bila je ishod njegovih rđavih navika, a na to se gledalo kao na Božju osudu. Sam i bez prijatelja, osećajući se isključenim iz Božje milosti, ovaj paćenik je proživljavao duge godine bede. U vreme kada se očekivalo da će se voda zamutiti, oni koji su se smilovali zbog njegove bespomoćnosti, donosili su ga pod tremove. Ipak, u odsudnom trenutku nije imao nikoga da mu pomogne da uđe u vodu. On je video zatalasanost vode, ali nikada nije mogao da stigne dalje od ivice bazena.PBZ 40.5

Drugi, koji su bili jači od njega, zaronili su pre njega. Jadni bespomoćni paćenik nije bio u stanju da se uspešno bori sa sebičnim mnoštvom koje se otimalo. Njegovi uporni napori usmereni jednom cilju, njegovo nespokojstvo i stalno razočaranje brzo su iscrpljivali ostatak njegove snage.PBZ 40.6

Bolesni čovek ležao je na svojoj asu ri, podižući s vremena na vreme svoju glavu da posmatra bazen, kada se nad njim nagnulo jedno nežno i saosećaj no lice i reči: »Hoćeš li da budeš zdrav«, pokrenuli su njegovu pažnju. Nada je ušla u njegovo srce. osećao je na neki način da će dobiti pomoć. Međutim, plamen njegovog ohrabrenja uskoro je iščezao. Sećao se koliko je često pokušavao da stigne do bazena, a i sada ostalo je malo izgleda da živ dočeka da se voda ponovo zamuti. Okrenuo se umorno, govoreći: »Gospode, ali nemam čoveka da me spusti u banju kada se zamuti voda; a dok ja dođem drugi siđe pre mene.«PBZ 41.1

Isus mu je naredio: »Ustani, uzmi odar svoj i hodi.« (stih 68) Bolesni čovek pokrenut novom nadom pogledao je Isusa. Izraz Njegovog lica, boja Njegovog glasa nije bila slična nijednoj drugoj. Iz Njegove prisutnosti zračila je ljubav i sila. Vera hromoga čvrsto se uhvatila za Hristovu reč. On je bez pogovora hteo da posluša i kada je to učinio, celo njegovo telo spremno je odgovorilo.PBZ 41.2

Svaki živac i svaki mišić bio je prožet novim životom, a njegove hrome udove pokrenulo je zdravlje. Skočivši na noge, pošao je svojim putem čvrstim, slobodnim korakom, hvaleći Boga i radujući se dobijenoj snazi. Isus nije dao oduzetom čoveku nikakvo čvrsto obećanje o božanskoj pomoći. Čovek je mogao da kaže: »Gospode, ako želiš da me izlečiš, poslušaću Tvoju reč.« On je možda mogao da bude sprečen sumnjom i tako izgubi svoju jedinu priliku za izlečenje. Međutim, on to nije učinio, on je verovao Hristovoj reči, verovao je da je isceljen i odmah je učinio napor, a Bog mu je dao snagu: želeo je da hoda i zaista je hodao. Delujući u skladu sa Hristovom reči, on je ozdravio.PBZ 41.3

Greh nas je odvojio od života sa Bogom. Naše duše su paralisane. Sami više nismo u stanju da živimo svetim životom, kao što ni nemoćni čovek nije bio u stanju da hoda. Mnogi shvataju svoju bespomoćnost; žude za onim duhovnim životom koji će ih dovesti u sklad sa Bogom, i trude se da ga dobiju. Međutim, sve je uzaludno. U očajanju oni uzvikuju: »Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?« (Rimljanima 7,24) Neka ovi obeshrabreni ljudi, zauzeti borbom, dignu pogled gore. Spasitelj bdi nad onima koje je otkupio u svojoj krvi, obraćajući im se sa takvim nežnošću i milošću koje se ne mogu izraziti: »Hoćeš li da budeš zdrav?« On ti nalaže da ustaneš zdrav i u miru. Nemoj da čekaš da osetiš da si ozdravio. Veruj u Spasiteljevu reč. Svoju volju usmeri na Hristovu stranu. Pokaži da želiš da Mu služiš i čineći po Njegovoj reči, dobićeš snagu. Hristos može i čezne da otkloni svaku rđavu naviku, svako veliko stradanje koje, usled dugog popuštanja, vezuje dušu i telo. On će dati život duši koja je »mrtva u gresima«. (Efescima 2,1) On će osloboditi roba zarobljenog slabostima, nesrećama i lancima greha.PBZ 42.1

Svest o grehu zatrovala je izvore života. Međutim, Hristos kaže: »Uzeću tvoje grehe; daću ti mir. Otkupio sam te svojom krvlju. Ti si moj. Moja blagodat ojačaće tvoju oslabljenu volju; otkloniću tvoju grižu savesti zbog greha.« Kada kušanja navale na tebe, kada te okruže briga i nevolja, kada si očajan i obeshrabren, spreman da podlegneš beznađu, pogledaj na Isusa i jarka svetlost Njegovog prisustvarasteraće tamu koja te okružava. Kada u tvojoj duši greh vodi borbu za prevlast i kada to opterećuje tvoju savest, pogledaj na Spasitelja. Njegova blagodat je dovoljna da pobedi greh. Neka se tvoje zahvalno srce, koje drhti od neizvesnosti, okrene Njemu. Uhvati se za nadu koja je stavljena pred tebe. Hristos čeka da te primi u svoju porodicu. Njegova sila pomoći će ti u tvojim slabostima: On će te voditi korak po korak. Stavi svoju ruku u Njegovu i dopusti Mu da te vodi.PBZ 42.2