Bogataš je samouvereno tvrdio da se s pravom naziva sinom Avramovim; ali on je od Avrama bio rastavljen nepremostivim ponorom pogrešno razvijenog karaktera. Avram je služio Bogu izvršavajući Njegovu Reč u veri i poslušnosti; dok bogataš nije mislio ni na Boga ni na potrebe napaćenog čovečanstva. Ta velika provalija između njega i Avrama nije ništa drugo nego provalija neposlušnosti. I danas mnogi idu istim putem kojim je išao ovaj bogataš. Iako su članovi crkve, oni nisu obraćen. Oni mogu da učestvuju u službi Božjoj, oni mogu i da pevaju psalam: “Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži tebe, Bože” (Ps. 42, 1). Ali oni daju lažno svedočanstvo. U očima Božjim oni nisu pravedniji ni od najgorih grešnika. Duša koja teži za uzbudljivim zadovoljstvima ovog sveta, i koja je obuzeta težnjom za razmetanjem i raskoši, ne može služiti Bogu. Poput bogataša u paraboli, takav nema nikakvih sklonosti da ratuje protiv telesnih želja. On čezne samo za tim da zadovolji apetit i svoje prohteve. Njemu u potpunosti odgovara atmosfera greha. Smrt takvome dolazi sasvim neočekivano; i on odlazi u grob sa karakterom koji je, u saučesništvu sa agentima sotoninim, formirao u toku života. U grobu ne može da bira ni dobro ni zlo. Jer kad čovek umre “u taj dan propadnu sve pomisli njegove” (Ps. 146, 4).PVU 187.2

I kad glas Božji probudi mrtve, on će i iz groba izaći sa svim strastima i sklonostima koje je imao za vreme života. Bog neće učiniti nikakvo čudo da bi nanovo stvorio čoveka koji se nije dao preporoditi za života kad su mu za to bile ukazane sve prilike i mogućnosti. Za sve vreme svog života on nije nalazio nikakve radosti u Bogu niti je želeo da Mu služi. Njegov karakter uopšte ne može da se uskladi sa Bogom, i on ne bi ni bio srećan u nebeskoj porodici.PVU 187.3

I danas postoje u svetu ljudi koji su pravednici u sopstvenim očima. Oni nisu proždrljivci ni pijanice, nisu ni bezvernici, ali žele da žive za sebe, a ne za Boga. On nije u njihovim mislima, i zato se oni svrstavaju u bezvernike. Kad bi im i bilo moguće da uđu na vrata u grad Božji, onda ne bi imali nikakvo pravo na drvo života; jer kad su zapovesti Božje sa svim obavezama i zahtevima koji iz njih proističu bile stavljene pred njih, oni su rekli: “Ne”! Oni nisu služili Bogu ovde na zemlji. Zato Mu neće moći služiti ni na drugome svetu. Oni ne bi mogli živeti u prisutnosti Božjoj, misleći da je na nekom drugom mestu bolje.PVU 188.1

Učiti od Hrista znači prihvatiti Njegovu milost, koja predstavlja Njegov karakter. Ali oni koji ne cene i ne iskoriste kako treba dragocene prilike i svete uticaje koji su im ponuđeni na zemlji, nisu podesni da učestvuju u besprekornoj odanosti neba. Njihov karakter nije uobličen prema božanskoj slici. Svojom nemarnošću oni su stvorili provaliju koju nije moguće premostiti. Između njih i pravednika postoji zaista velika provalija.PVU 188.2

21—Bogataš I Ubogi Lazar

22—Reči I Dela