15—”Ovaj Prima Griješnike”

Ovo poglavlje se zasniva na Jevanđelju po Luci 15, 1 catdog 10.

Kad su se oko Hrista počeli sakupljati “carinici i grešnici”, rabini su javno izrazili svoje nezadovoljstvo. “Ovaj prima griješnike”, rekoše oni “i jede s njima”PVU 123.1

Ovom optužbom oni su lukavo nagoveštavali da je Hristos, družeći se s tim grešnicima i moralno prljavim ljudima, isto takav kao i oni i da Mu zato njihova grešnost ništa ne smeta. Rabini su bili razočarani Hristovim stavom. Kako je to moguće, mislili su oni, da čovek tako uzvišenog karaktera ne druži se s njima i ne sledi njihove metode učenja? Zašto On ide okolo tako smerno i nenameljivo i deluje među svim slojevima? Kad bi On bio pravi prorok, mislili su oni, On bi se u svemu uskladio s njima, a prema carinicima i grešnicima bio bi ravnodušan, kako oni to i zaslužuju. Ove čuvare društva dražilo je to što On koji im je svojim životom catdog iako su bili s Njim u neprekidnim sukobima catdog ulivao strahopoštovanje i osuđivao ih, pristaje da se sa tako očiglednim simpatijama druži sa onima koje je društvo odbacilo. Oni nisu odobravali Njegove metode. O sebi su imali veoma visoko mišljenje, smatrajući da su obrazovaniji, plemenitiji i religiozniji od ostalih; međutim, Hristov primer je demaskirao njihovu sebičnost.PVU 123.2

Njih je takođe ljutilo i to što se oko Isusa gomilaju i tako pažljivo slušaju Njegove reči i oni koji su za njih kao rabine imali samo prezir i nikad se nisu viđali u njihovim zbornicama. Književnici i fariseji su u prisustvu ovog čistog i plemenitog karaktera osećali samo osudu; kako je onda moguće catdog mislili su oni catdog da carinici i grešnici osećaju da ih On privlači?PVU 124.1

Rabini nisu znali da objašnjenje ovoga leži baš u onim rečima koje su oni sami izgovorili kao podrugljivu optužbu: “Ovaj prima griješnike” Duše koje su prilazile Isusu, osećahu u Njegovoj prisutnosti da i za njih još postoji mogućnost izlaza iz ponora greha. Fariseji su za njih imali samo prezir i osudu, ali Hristos ih je pozdravio kao decu Božju koja su se, istina, otuđila od Očevog doma, ali ih očinsko srce nije nikada zaboravilo. A upravo njihova beda i nesreća u koju ih je uvalio greh činila ih je još više predmetom Njegovog sažaljenja. I ukoliko su dalje bili odlutali od Njega, utoliko je bila usrdnija Njegova čežnja za njima i veće Njegovo požrtvovanje u nastojanju da ih spase.PVU 124.2

Sve su ovo ti učitelji Izrailja mogli da nauče iz Svetih spisa za čije su se čuvare i tumače tako hvalisavo izdavali. Nije li David, i to upravo onda kad je pao u smrtni greh, napisao: “Zađoh kao ovca izgubljena: traži slugu svojega” (Ps. 119, 176). Zar nije Mihej otkrio veličinu ljubavi Božje prema grešniku, kada je rekao: “Ko je Bog kao Ti, koji prašta bezakonje i prolazi prijestupe ostatku od našljedstva svojega, ne drži dovijeka gnjeva svojega, jer mu je mila milost” (Mihej 7, 18).PVU 124.3