“Posijano u trnju”

“A posijano u trnju, to je koji slušaju riječ, no briga ovoga svijeta i prevara bogatstva zaguše riječ, i bez roda ostane”PVU 24.3

Seme Jevanđelja često padne u trnje i ubitačan korov; i ako ne dođe do moralnog preobražaja u srcu, ako se ne napuste sve navike i praksa pređašnjeg grešnog života, i ako se duša ne oslobodi sotonskih osobina, posejano seme mora da se uguši. Trnje raste i buja do same žetve i uništava pšenicu.PVU 24.4

Darovi Božje milosti mogu se razvijati samo u onom srcu koje je uvek spremno za dragoceno seme istine. Trnje greha može da raste na bilo kakvoj zemlji, nije ga uopšte potrebno obrađivati. Ali darovi Božje milosti se moraju brižljivo negovati i čuvati. Trnje i kupina stalno i neprekidno rastu, zato se mora uporno raditi na njihovom uništenju. Ako srce nije stalno pod Božjom kontrolom i ako Sveti Duh ne radi neprekidno na čišćenju i oplemenjivanju karaktera, u životu se pojavljuju stare navike.PVU 24.5

Ljudi mogu tvrditi da veruju u Jevanđelje, ali ako ih Jevanđelje nije stvarno preporodilo i posvetilo, samo ispovedanje nije ni od kakve koristi. Ukoliko oni ne pobede greh, greh će pobediti njih. Trnje greha koje je samo posečeno, a nije iščupano iz korena, naglo raste sve dok potpuno ne prekrili dušu.PVU 24.6

Hristos je naznačio opasnosti koje prete i mogu da ugroze dušu. Prema onome što je zabeležio Marko, to su brige ovoga sveta, obmane bogatstvom, i ostale strasti. Luka isto tako pominje: brige, bogatstvo, obilje i slasti i zadovoljstva ovoga sveta. Sve su ovo opasnosti koje prete da “uguše reč” i ometaju rast duhovnog semena. Duša obuzeta ovim prestaje da prima hranu od Hrista, te duhovni život u srcu odumire.PVU 25.1

“Brige ovoga svijeta” Nijeda društvena klasa nije oslobođena iskušenja ovozemaljskih briga.PVU 25.2

Siromašne tišti naporan i teški rad, oskudica i strahovanje od nemaštine, tereta i poteškoća; a bogatima mnoge i teške brige zadaje njihova stalna bojazan da im bogatstvo ne propadne. Mnogi od Hristovih sledbenika zaboravljaju pouku koju im, prema Hristovim rečima, pruža cveće u polju. Oni očigledno nemaju dovoljno poverenja u Hrista koji se stalno brine za njih. Hristos ne može da ponese teret njihovih briga pošto oni to i ne prebacuju na Njega. Stoga njihove životne brige, umesto da ih približe Spasitelju nagoneći ih da od Njega traže pomoć i utehu, često postaju sredstvo koje ih od Njega odvaja.PVU 25.3

Mnogima koji bi mogli biti plodni u službi Božjoj sticanje bogatstva postaje životni cilj. Sve svoje snage oni ulažu u poslovne poduhvate, i tako se osećaju primoranim da zanemare duhovnu stanu života. Na taj način sami sebe udaljuju od Boga. Biblija nama nalaže: “Ne budite u poslu lijeni” (Rimlj. 12, 1). Mi treba da radimo da bismo mogli pružiti pomoć onima kojima je ona potrebna.PVU 25.4

Hrišćani su dužni da rade, da savesno vrše svoj životni poziv; sve to oni mogu postići a da pri tom ne učine nikakav greh. Ali mnogi su toliko zauzeti svojim poslovima da im ne ostaje vremena za molitvu, ili proučavanje Biblije, nemaju vremena da traže Boga i da Mu služe. Ponekad njihova duša čezne za nebom i svetošću, ali nemaju vremena da se odvrate od svetovne buke i da slušaju veličanstveni i autoritativni glas Duha Božjeg. Večne interese smatraju sporednim, a ovozemaljske i prolazne stavljaju na prvo mesto. Pod takvim okolnostima seme Reči Božje ne može doneti nikakav rod, jer se život duše upotrebljava samo zato da hrani trnje svetovnosti.PVU 25.5

Mnogi opet, koji pred očima imaju drugi cilj, padaju u iste zablude. Oni rade za dobro drugih, njihove dužnosti su teške i odgovornosti velike, pa im velike obaveze ne ostavljaju vremena za istraživanje Božje Reči. Oni zanemaruju stalno održavanje veze sa Bogom kroz molitvu i proučavanje Njegove Reči. Zaboravljaju isto tako da je Hristos naročito naglasio: “Bez mene ne možete činiti ništa” (Jovan 15, 5). Oni lutaju bez Hrista, život im nije prožet Njegovom milošću, te se karakterne crte sopstvenog “ja” sve više ispoljavaju u njihovom životu. Njihov rad za druge uprljan je željom za prvenstvom, grubim i neprivlačnim osobinama njihovog nepotčinjenog srca. Tu i leži glavni uzrok neuspeha i skučenosti u radu hrišćana.PVU 26.1

“Prevara bogatstva” Ljubav prema bogatstvu ima opojnu i varljivu moć. Oni koji poseduju ovozemaljsko bogatstvo isuviše često zaboravljaju da im je Bog dao snagu i tela i uma kojom su stekli to bogatstvo. Oni govore u srcu svom: “Moja snaga i sile moje ruke, dobavila mi je ovo blago” (V Mojs. 8, 17). Njihovo bogatstvo, umesto da u njima probudi zahvalnost prema Bogu, navodi ih da uzdižu samo sebe. Tako oni gube osećanje stalne zavisnosti od Boga i svoje dužnosti prema bližnjemu.PVU 26.2

Umesto da bogatstvo smatraju dobijenim talantima koje bi morali upotrebiti na slavu Bogu i uzdizanje čovečanstva, oni ga upotrebljavaju kao sredstvo za sopstvena zadovoljstva. Tako se, umesto božanskih svojstava, putem bogatstva u ljudima razvijaju sotonske osobine. I na taj način seme Reči Božje biva ugušeno trnjem.PVU 26.3

“Slasti ovoga života” U svakoj zabavi, ako ona služi samo zato da čovek zadovolji samog sebe, leži opasnost. Sve navike zadovoljavanja koje slabe telesnu snagu, mute razum, ili pak umrtvljuju duhovnu moć opažanja i shvatanja, jesu “tjelesne želje, koje vojuju na dušu” (I Pet. 2, 11).PVU 26.4

“I ostale slasti” To su životna zadovoljstva koja sama po sebi nisu grešna, osim kada se, umesto Božjem carstvu, ustupa njima prvo mesto.PVU 26.5