U potrazi za sakrivenim blagom

Reč Božja treba da bude predmet našeg stalnog proučavanja. Dubokim istinama koje se u njoj nalaze moramo poučavati i svoju decu. Reč Božja predstavlja zaista neiscrpno blago, ali ljudi ne uspevaju da to blago pronađu, jer ga i ne traže iako im se nalazi na dohvatu ruke. Mnogi su daleko od istine, zadovoljavajući se pretpostavkama i površnim radom i smatrajući da su time postigli sve što je bitno i neophodno. Oni kazivanje drugih prihvataju kao istinu, jer su isuviše lenji da bi ozbiljno i marljivo tražili ono što se u paraboli prikazuje kao sakriveno blago. Ali ljudski pronalasci nisu samo nepouzdani nego i opasni, jer stavljaju čoveka tamo gde treba da se kaže: “Ovako veli Gospod”PVU 67.2

Hristos je istina. Njegove reči su istina i one uvek imaju daleko dublje značenje nego što se to površno uzeto može videti. Sve Hristove reči imaju vrednost koja daleko prevazilazi njihovu prividnu jednostavnost i skromnost.PVU 67.3

Um prosvetljen uticajem Svetog Duha shvatiće pravu vrednost ovih reči, i prepoznati dragocene bisere istine, čak i onda ako su skriveni kao zakopano blago.PVU 68.1

Ljudske teorije i špekulacije ne mogu nikada dovesti do razumevanja Reči Božje. Oni koji pretpostavljaju da znaju šta je filozofija, svoja objašnjenja i rasprave smatraju neophodnim da bi se “otključala” riznica znanja i sprečilo unošenje sujeverja u Zajednicu. Ali se često baš takvim raspravama i objašnjenjima unose lažne teorije i jeresi. Ljudi ulažu očajničke napore da bi objasnili ono što im se u Svetim spisima čini zapletenim i nejasnim, ali svojim naporima oni često još više pomrače ono što su pokušali objasniti.PVU 68.2

Sveštenici i fariseji su mislili da kao učitelji činje zaista mnogo kad Reči Božjoj dodaju svoja lična tumačenja. Ali Hristos je rekao o njima: “Zato li se vi varate, što ne znate Pisma ni sile Božje” (Marko 12,PVU 68.3

24) . Krivica koju im je On pripisao bila je u tome što su učili “naukama i zapovijestima ljudskim” (Mat. 7, 7). Mada su se smatrali učiteljima Božjih otkrivenja, pretpostavljajući da razumeju Božju Reč, nisu tu Reč praktično primenjivali u svom svakodnevnom životu. Sotona im je toliko zaslepio oči da nisu videli značenje Božje Reči.PVU 68.4

Mnogi i danas čine to isto. Mnoge verske zajednice snose krivicu za isti greh. Postoji opasnost, velika opasnost, da veroučitelji za koje se danas pretpostavlja da su veoma mudri ponove iskustvo jevrejskih učitelja. Oni pogrešno tumače božanska otkrivenja, i na taj način duše koje oni vode imajući pogrešnu predstavu o istini bivaju zbunjene i ostaju u duhovnom mraku.PVU 68.5

Svete spise Božje Reči ne treba da čitamo pri nejasnoj i jedva primetnoj svetlosti tradicija ili ljudskih špekulacija. Nastojanje da se Reč Božja objasni tradicijama ili nekim ljudskim maštanjem slično je pokušaju da se zapaljenom bakljom uveća svetlost i sjaj sunca. Svetoj Božjoj Reči nije potrebno jedva primetno treperenje zemaljske baklje da bi se na taj način mogla uočiti njena uzvišenost i slava. Ona sama predstavlja blistavu svetlost catdog otkrivenje slave Božje; i pored takve svetlosti paliti bilo kakvu svetiljku potpuno je izlišno i nerazumno.PVU 68.6

Ali zato ipak pri proučavanju i istraživanju Reči Božje treba ulagati najusrdnije napore. Jasno poznavanje istine nikada ne može biti nagrada za lenjost. Čak ni zemaljske blagodati ne mogu se postići bez ozbiljnog, strpljivog i ustrajnog napora. Da bi čovek imao uspeha u svojim poslovima, mora imati volju da radi i veru da čeka rezultate svoga truda. Isto tako i mi ne možemo očekivati da ćemo duhovno saznanje postići bez usrdnih i ozbiljnih napora. Oni koji žele da nađu blago istine moraju kopati sami za sebe kao što kopa rudar da bi našao blago sakriveno u zemlji. Posao koji se obavlja polovično i nezainteresovano neće biti ni od kakve koristi. Bitno je i za mlade i za starije ne samo da Reč Božju čitaju, već i da je proučavaju usrdno i iskreno, moleći se i tražeći istinu kao sakriveno blago. Oni koji ovako rade biće nagrađeni, jer će Hristos izoštriti i oživeti njihovu moć razumevanja.PVU 68.7

Naše spasenje zavisi od spoznavanja istine sadržane u Svetim spisima. Bog želi da mi tu istinu posedujemo. Istražujte, o istražujte dragocenu Bibliju svim srcem osećajući pri tom pravu glad duše. Ispitujte Reč Božju kao što rudar ispituje i pretražuje zemlju da bi našao zlatnu žilu. Ne odustajte od istraživanja sve dok ne utvrdite kakav je u stvari vaš odnos prema Bogu i šta je Njegova volja za vas. Hristos je rekao: “I što god zaištete u oca i u ime moje, ono ću vam učiniti, da se proslavi otac u sinu, i ako što zaištete u ime moje, ja ću učiniti” (Jov. 14, 13. 14).PVU 69.1

Pobožni i talentovani ljudi uspevaju da svoj pogled ponekad bace na večne vrednosti, ali ih često ne shvataju jer vidljive stvari zamračuju slavu nevidljivih. Ko želi da u traženju sakrivenog blaga ima uspeha, mora imati više ciljeve nego što su stvari ovoga sveta. Svu svoju ljubav i nastojanje i sve svoje sposobnosti on mora skoncentrisati na istraživanje.PVU 69.2

Neposlušnost je zatvorila vrata ogromnom znanju koje su ljudi mogli da dobiju iz Božje Reči.PVU 69.3

Razumevanje znači poslušnost prema Božjim zapovestima. Svete spise ne treba prilagođavati predrasudama i nepoverljivosti ljudi. Sveto pismo mogu razumeti samo oni koji u poniznosti traže istinu da bi joj se mogli pokoravati.PVU 69.4

Postavljaš li pitanje: “Šta mi treba činiti da se spasem?” Moraš, pre no što počneš sa istraživanjem, odbaciti sve svoje predrasude kao i sve urođene ili stečene ideje. Ako Svete spise pretražuješ samo zato da bi opravdao svoje već usvojene nazore i mišljenja, onda nećeš nikada spoznati istinu. Istražuj da bi doznao šta kaže Gospod. Ako se, u toku istraživanja, osvedočiš da tvoji dosadašnji nazori nisu u skladu, nemoj istinu pogrešnim tumačenjem prilagođavati svom ličnom verovanju, nego primi pruženu svetlost. Otvori svoje srce i dušu da bi mogao spoznati čudesnu lepotu Reči Božje.PVU 69.5

Veru u Hrista, kao Iskupitelja sveta, može da prihvati samo srce koje se nalazi pod kontrolom prosvećenog uma koji je u stanju da raspozna nebesko blago i zna da ga ceni. Pokajanje i preobražaj karaktera čine sastavni deo takve vere. Imati veru, znači pronaći i prihvatiti blago Jevanđelja zajedno sa svim obavezama koje iz toga proističu.PVU 70.1

“Zaista, zaista ti kažem,” naglašava Hristos, “ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carsta Božijega” (Jovan 3, 3). On ga može sebi predstaviti i zamišljati, ali bez oka vere to blago se zaista ne može videti. Hristos je dao svoj život da bi nama osigurao to neprocenjivo blago; ali bez potpunog preporoda verom u Njegovu krv nijedna izgubljena i na propast osuđena duša ne može dobiti oproštaj greha ni pravo na pomenuto blago.PVU 70.2

Nama je, da bismo shvatili istine sadržane u Reči Božjoj, neophodno prosvetljenje Svetim Duhom. Mi ne možemo ni u prirodnom svetu videti svu lepotu i privlačnost stvari koje su nam inače prijatne, sve dok sunce ne razagna tamu i ne pokaže nam te stvari u njihovoj pravoj svetlosti. Tako se ni blago sadržano u Reči Božjoj ne može ceniti dok ga ne obasjaju zraci Sunca pravde.PVU 70.3

Duh Sveti koji je po dobroti i milosti Beskrajne ljubavi poslan s neba, otkriva božansku istinu svakoj pojedinoj duši koja se u veri potpuno predaje Hristu. Njegovom silom bitne istine od kojih zavisi spasenje duše, usađuju se u srce i misli, i životni put čine tako jasnim da niko ne mora da luta. Dok proučavamo Svete spise, moramo se moliti da nam sveti Božji Duh rasvetli Njegovu Reč, da bismo mogli videti i ceniti njena blaga.PVU 70.4