14—”A Kamo Li Bog Neće Odbraniti Svoje Izabrane?”

Ovo poglavlje se zasniva na Jevanđelju po Luki 18, 1 catdog 8.

Hristos ovde govori o vremenu koje će prethoditi Njegovom drugom dolasku i opasnostima kroz koje će Njegovi sledbenici morati da prođu. Imajući u vidu naročito to vreme ispričao mi je parabolu: “kako se treba svagda moliti Bogu, i ne dati da dotuži”PVU 109.1

“U jednome gradu”, reče On, “bijaše jedan sudija, koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše. A u onome gradu bijaše jedna udovica i dolazaše k njemu govoreći: ne daj me mojemu suparniku, i ne htjede zadugo. A najposlije reče u sebi: ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim, no budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i ne dosađuje. Tada reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija. A kamo li Bog neće odbraniti izabranijeh svojijeh, koji ga mole dan i noć. Kažem vam da će ih odbraniti brzo.PVU 109.2

Sudija ovde opisan nije se uopšte obazirao na pravdu niti je imao milosti ni sažaljenja prema nevoljnima. Udovicu koja je navaljivala sa svojim molbama on je uporno odbijao. Ponovo i ponovo ona je dolazila iako je svaki put bila dočekana sa prezirom i oterana iz sudnice. Sudija je znao da je ona u pravu i moga je da je uzme u zaštitu odmah ali to ipak nije učinio. Želeo je da pokaže svoju tiransku moć i nalazio je prosto nekakvo zadovoljstvo u tome da ga ona uzalud moli i preklinje. Ali ona se nije dala ni oterati ni obeshrabriti.PVU 109.3

Uprkos sve njegove ravnodušnosti i bezosećajnosti, ona je uporno iznosila svoju molbu sve dok sudija konačno nije pristao da razmotri njen slučaj. “Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne sramim”, rekao je on “odbraniću je da mi jednako ne dolazi i ne dosađuje” Samo zato da bi sačuvao svoj ugled i da u javnosti ne bi bio poznat kao pristrasan i jednostran u suđenju, uzeo je u odbranu nesrećnu ženu koja je bila tako uporna u svojim zahtevima.PVU 110.1

“Tada reče Gospod: čujte šta govori nepravedni sudija. A kamo il Bog neće odbraniti izabranijeh svojijeh, koji Ga mole dan i noć? Kažem vam da će ih odbraniti brzo” Hristos ovde ističe oštru suprotnost između nepravednog sudije i Boga. Sudija popušta zahtevima udovice samo iz sebičnih pobuda, da mu ne bi i dalje dosađivala. On nema prema njoj ni milosti ni sažaljenja; njena nevolja i potreba za njega nisu predstavljale baš ništa. Ali Bog sasvim drugačije postupa sa onima koji Ga mole. Svaku molbu i svaki vapaj nevoljnih i potlačenih On prima sa bezgraničnom ljubavlju i saosećanjem.PVU 110.2

Ženi koja je ovog sudiju preklinjala za pravdu smrt je otela muža. Siromašna i bez prijatelja ona nije imala sredstava da popravi svoj ozbiljno ugroženi položaj u životu. Tako je i čovek padom u greh izgubio svoju prvobitnu povezanost s Bogom, i sam nema mogućnosti ni sredstava da se spase. Ali Hristos nam pruža mogućnost da se ponovo približimo Ocu. Izabranici Božji dragi su Njegovom srcu. To su oni koje je On iz tame pozvao u svoju čudesnu svetlost da bi objavljivali Njegovu slavu i da bi svetlili kao zapaljene svetiljke u tami ovoga sveta. Nepravedni sudija nije imao nekakvog naročitog interesa za ženu koja ga je saletala svojim molbama; pa ipak je prihvatio njenu molbu i odbranio je od njenog suparnika samo zato da mu ne bi više dosađivala. Ali Bog svoju decu, koja Mu se obraćaju u molitvi, ljudi beskrajnom ljubavlju. Od svega na ovom svetu najdraža Mu je Njegova zajednica.PVU 110.3

“Jer je deo Gospodnji narod njegov, Jakov je uže našljedstva njegova. Nađe ga u zemlji pustoj, na mjestu strašnu, gdje buči pustoš. Vodi ga unaokolo, uči ga i čuva kao zjenicu oka svojega” (V Mojs. 32, 9. 10). “Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Za slavom posla me k narodima, koji vas oplijeniše; jer ko tiče u vas, tiče u zjenicu oka njegova” (Zah. 2, 8).PVU 111.1

Molba udovice: “Ne daj me mojemu suparniku”, predstavlja molitvu dece Božje. Sotona je njihov veliki suparnik. “On je opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našijem dan i noć” (Otkr. 12, 10). On neprestano radi na tome da decu Božju krivo prikaže, da ih optuži, prevari i uništi. Zato Hristos u ovoj paraboli svojim učenicima pruža pouku da se mole za spas od sotone i njegovih agenata.PVU 111.2

U Zaharijinom proročanstvu prikazano je kako sotona optužuje i kako se Hristos opire suparniku i neprijatelju svoga naroda. Prorok kaže: “Poslije mi pokaza Isusa poglavara svešteničkoga, koji stajaše pred anđelom Gosodnjim i sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga pre. A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori, sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus bijaše obučen u haljine prljave i stajaše pred anđelom” (Zah. 3, 1 catdog 3).PVU 111.3

Ovde je narod Božji prikazan kao jedan krivac koji se nalazi pred sudom. Isus, kao prvosveštenik, traži blagoslov za svoje sunarodnike koji se nalaze u velikoj nevolji. Dok se on najusrdnije pred Bogom zalaže za njih, sotona mu stoji s desne strane kao njihov suparnik. On optužuje decu Božju, prikazujući slučaj svakog od njih što je moguće težim i gotovo beznadežnim. On iznosi pred Gospoda njihove prestupe, nedostatke, propuste i mane, nadajući se da će ih u Hristovim očima prikazati tako odvratnim da im ni sam On neće moći pružiti pomoć u njihovoj teškoj nevolji.PVU 111.4

Isus, kao predstavnik Božjeg naroda, stoji obučen u prljave haljine, i sam pod osudom. Svestan greha svoga naroda, obeshrabren je i potišten. Sotona tereti njegovu dušu osećanjem krivice oduzimajući mu skoro svaku nadu. Ipak on stoji tu kao onaj koji moli za milost dok mu sotona kao suparnik stoji nasuprot.PVU 111.5

Delo sotonino, u svojstvu opadača i tužitelja, počelo je još na nebu. A na ovoj zemlji to je njegovo delo još od pada prvih ljudi u greh, i što se više približujemo kraju istorije ovog sveta to će biti njegovo delo u posebnom i naročitom smislu. Svestan koliko mu je vreme kratko, on će raditi još revnosnije na obmanjivanju i uništavanju. Gnjevan je kada vidi da na zemlji ima ljudi koji, i pored slabosti i grešnosti svoje prirode, poštuju zakon Jehove. On najodlučnije radi na tome da ljudi ne slušaju Boga, naprotiv, naslađuje se njihovim gresima; za svaku dušu on ima lukavo pripremljenu zamku kojom želi da je ulovi i odvoji od Boga. On nastoji da optuži i osudi i Boga i sve one koji se trude da na ovom svetu ostvaruju Njegovu nameru u milosrđu, ljubavi, opraštanju i samilosti.PVU 112.1

Svako ispoljavanje Božje sile u korist Njegovog naroda pobuđuje neprijateljstvo sotonino.PVU 112.2

Svaki put kad Bog deluje u korist svoje dece, i sotona sa svojim zlim anđelima obnavlja svoju delatnost usmerenu uvek samo na to da decu Božju uništi. Sotona je ljubomoran na sve kojima Hristos snagu daje i koji se u Njega uzdaju. On podstiče i navodi na zlo, a kada u tome uspe onda nastoji da svu krivicu prebaci na one koje je na taj način iskušao, i najoštrije ih osuđuje. On ukazuje na njihove prljave haljine catdog na slabosti i nedostatke njihovog karaktera. Ističe njihove propuste i ludosti, njihov greh nezahvalnosti i njihovu nesličnost Hristu, naglašavajući kako svim tim oni obeščašćuju svog Iskupitelja. Sve to on ističe kao argumente koji pokazuju da je on u pravu kad radi na njihovom uništenju. On se svim silama upinje da duše takvih zastraši mišlju da je njihovo stanje beznadežno i da se mrlje njihove krivice nikada ne mogu oprati. On se nada da će u njima na taj način sasvim uništiti veru, da potpuno popuste iskušenju i zauvek napuste svoju odanost Bogu.PVU 112.3

Deca Božja zaista nisu u stanju da se sama odupru optužbama sotoninim, niti uopšte mogu da ih poreknu. Čim pogledaju na sebe oni su gotovi da padnu u očajanje. Zato se obraćaju svom božanskom Zastupniku pozivaju se samo na Njegove zasluge.PVU 112.4

Bog može da u isto vreme ostane “pravedan i da opravda onoga koji je od vjere Isusove” (Rimlj. 3, 26). Zato se oni s punim pouzdanjem u svojim molitvama obraćaju Bogu da ućutka sotonine optužbe i osujeti njegova lukavstva. “Ne daj me mojemu supraniku”, zapomažu oni u svojim molitvama; a Hristos jakim argumentom sa krsta ućutkuje drskog tužitelja.PVU 112.5

“A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim!PVU 113.1

Nije li on ugarak istrgnut iz ognja?” (Zah. 3, 2). Kad sotona pokušava da decu Božju ocrni i da ih uništi. Hristos se pojavljuje kao posrednik. Iako su ona sagrešila, Hristos uzima krivicu njihovog greha na svoju dušu. On je ljudski rod istrgnuo iz ognja, kao ugarak. Svojom ljudskom prirodom On je povezan s ljudima, dok je svojim Božanstvom jedno sa večnim Bogom. Na taj način se dušama kojima preti opasnost da propadnu obezbeđuju sigurna pomoć. Suparnik je ukoren i odbijen.PVU 113.2

“A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori, sotono, pred anđelom. A on progovori i reče onima, koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: Vidi uzeh s tebe bezakonje tvoje i obukoh ti nove haljine. I rekoh: Neka mu metnu čistu kapu na glavu. I metnuše čistu kapu na glavu i obukoše mu haljine” A onda je anđeo autoritetom Gospoda nad vojskama Isusu, kao predstavniku Božjeg naroda, svečano potvrdio zavet: “Ako uzideš mojim putevima, i ako uzdržiš što sam naredio, da se drži, tada ćeš ti suditi domu mojemu i čuvaćeš trijemove moje i daću ti da hodiš među onima što stoje” catdog naime, među anđelima koji stoje oko prestola Božjeg” (Zah. 3, 3 catdog 7).PVU 113.3

I pored nedostataka koje narod Božji svakako ima, Hristos nikad ne prestaje da o njima vodi naročitu brigu. On ima vlast da promeni njihovu odeću. Sa svake verne i pokajničke duše. On skida prljave haljine, zaodeva je haljinom svoje pravde i u nebeskim knjigama uz imena takvih zapisuje oproštaj. On ih priznaje kao svoje pred čitavim svemirom; a sotona, njihov suparnik, izobličuje se kao tužitelj i obmanjivač. Bog će opravdati svoje izabrane.PVU 113.4

Molitva: “Ne daj me mojemu suparniku”, ne odnosi se samo na sotonu, nego i na sve one koje on može da upotrebi kao svoja oruđa da dovodi u iskušenje, prikazuje u lažnom svetu i uništava veran narod BOžji. Oni koji su odlučili da se pokoravaju Božjim zapovestima znaće iz ličnog iskustva da imaju protivnike koje kontroliše sila odozdo. Takvi protivnici saletali su i Hrista na svakom koraku i to sa takvom upornošću i odlučnošću da to ljudska bića nikad neće u potpunosti saznati. Hristovi učenici, isto tako kao i njihov Učitelj, moraju stalno da se bore sa iskušenjima.PVU 113.5

Sveti spisi opisuju stanje sveta neposredno pred drugi dolazak Hristov. Apostol Jakov daje vernu sliku pohlepe i ugnjetavanja koje će preovlađivati u to vreme. “Hodite vi sad, bogati” kaže on, “plačite i ridajte za svoje ljute nevolje, koje idu na vas. Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci. Stekoste bogatstvo u poslednje dane. Gle, viče plata vašijeh poslenika, koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dođe do ušiju Gospoda Savaota. Veseliste se na zemlji, i nasladiste se, uhraniste srca svoja, kao na dan zaklanja. Osudiste, ubiste pravednika i ne brani vam se” (Jakov 5, 1 catdog 6). To je prava slika naših dana. Ljudi vrše iznuđivanja i tlačenja svake vrste, gomilaju ogromna bogatstva, dok se vapaji velikog dela čovečanstva koje umire od gladi uzdižu do Boga.PVU 114.1

“Zato sud otstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda ne može da prođe. I istine je nestalo, i ko se uklanja od zla, postaje plijen” (Is. 59, 14. 15). Ovo poslednje se ispunilo i u Hristovom životu kad je bio na ovoj zemlji. Da bi ostao odan samo Bogu i Njegovim zapovestima, On je odbacio tradicije i ljudske zahteve koji su uzdizani iznad zapovesti Božjih. Zbog toga su Ga Mrzeli i progonili. Ova istorija se ponavlja. Propisi i tradicije ljudi i danas se uzdižu iznad zakona Božjeg i ko drži zapovesti Božje, izložen je sramoti i progonstvu. Hristos je, upravo zbog svoje odanosti Bogu, bio optužen da ne drži subotu i da huli na Boga. Govorili su da je đavo u Njemu, i čak su Ga nazivali Velzevulom, knezom đavolskim. Na isti način optužuju i u lažnoj svetlosti prikazuju i Njegove sledbenike. Sotona se nada da će na taj način uspeti da ih navede na greh, i da obeščasti Boga.PVU 114.2

Karakter sudije u paraboli, koji se nije bojao Boga ni ljudi stideo. Hristos je istakao da bi razotkrio način suđenja koji je u to vreme bio u praksi, a što se uskoro najočiglednije pokazalo na Njegovom saslušanju i suđenju. On je želeo da Njegov narod u svim vremenima shvati kako se malo u trenutku nevolje može osloniti na vlastodršce i sudije ovog sveta. Izabranici Božji često moraju da stoje pred ljudima koji se nalaze na odgovornim položajima i koji Reč Božje ne uzimaju za svog vođu i savetnika, nego se rukovode sopstvenim neposvećenim i nekontrolisanim pobudama.PVU 114.3

U paraboli o nepravednom sudiji, Hristos je pokazao šta mi treba da učinimo. “A kamo li Bog neće odbraniti izabranijeh svojijeh koji Ga mole dan i noć?” Hristos, naš uzor, nije učinio ništa da se opravda ili oslobodi optužbi. Svoj slučaj On je prepustio Bogu. Tako ni Njegovi sledbenici ne treba da optužuju ni sude, niti pak da pribegavaju sili da bi se oslobodili.PVU 115.1

Kada nastupe iskušenja koja vam najčešće izgledaju neobjašnjiva, ne smemo dozvoliti da naš unutrašnji mir bude poremećen. Ma kako se nepravedno postupalo s nama, ne dozvolimo da nas obuzme žestina. Ako popuštamo duhu osvete, škodimo sami sebi. Time uništavamo sopstveno pouzdanje u Boga i zadajemo bol Duhu Svetome. Postoji jedan verni svedok, jedan nebeski glasnik koji je na našoj strani i koji će nas obasjati svetlim zracima sunca pravde kroz koje sotona nije u stanju da prodre. Taj odbranbeni štit svete svetlosti on ne može da probije.PVU 115.2

Dok svet napreduje u nevaljalstvu i poroku, niko od nas ne treba da laska sebi da nećemo imati nikakvih poteškoća. Ali baš te poteškoće nas dovode u prijemno predvorje Svevišnjega. Tako nam se pruža mogućnost da savet zatražimo od Onoga čija je mudrost beskonačna.PVU 115.3

Gospod kaže: “Zazovi me u nevolji” (Ps. 50, 15). On nas poziva da sve ono što nas na neki način zbunjuje, kao i svoju stalnu potrebu i zavisnost od Njegove božanske pomoći iznesemo pred Njega. Poziva nas da u molitvi budemo istrajni. Čim naiđemo na poteškoće upućujmo iskreno i usrdno svoje molitve Bogu. Uporeno saletanje u molitvi predstavlja dokaz o dubini i snazi našeg pouzdanja u Boga. Osećanje neodložne potrebe navodi nas da se molimo ozbiljno i usrdno, i naš nebeski Otac biće ganut našim vapajima i preklinjanjem.PVU 115.4

Oni koji su izloženi sramoti i progonstvu zbog svoje vere često padaju u iskušenje da pomisle kako ih je Bog zaboraviio. U očima ljudima oni su u manjini i po svemu izgleda da njihovi neprijatelji likuju nad njima. Ali to ipak ne znači da oni treba da rade protiv svoje savesti. Onaj koji je toliko podneo njih radi i koga pogađa svaki njihov bol i nevolja, neće ih nikada zaboraviti.PVU 116.1

Deca Božja ne ostaju nikada napuštena ni nezaštićena. Molitva može da pokrene ruku Svemoćnoga. Molitvom vernici u svoje vreme “pobjediše carstva, učiniše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima, ugasiše silu ognjenu” Šta u stvari molitva za nas može da znači shvatićemo kad ovome dodamo još i izveštaj o mučenicima koji, umirući zbog svoje vere, “rastjeraše vojske tuđe” (Jevr. 11, 33. 34).PVU 116.2

Ako svoj život u potpunosti posvetimo službi Bogu nikad se nećemo naći u položaju za koji On u svom proviđenju nije predvideo izlaz. Ma kakva bila naša situacija, uvek ćemo imati pouzdanog Vođu uvek spremnog da nam pokaže put; ma kakve bile naše teškoće i neizvesnosti, uvek ćemo imati sigurnog Savetnika; ma kakve bile naše brige i nevolje, ma koliko da smo usamljeni, uvek ćemo imati saosećajnog Prijatelja. Ako u svom neznanju učinimo i neki pogrešan korak, Hristos nas ne napušta. Naprotiv, uvek možemo čuti Njegov glas koji nam jasno i razgovetno govori: “Ja sam put, istina i život” (Jovan 14, 6). “Jer će izbaviti ubogoga koji cvili i nevoljnoga koji nema pomoćnika” (Ps. 72, 12).PVU 116.3

Gospod kaže da Mu čast ukazuju oni koji Mu se približe i koji Mu verno služe. “Ko se tebe drži, čuvaš ga jednako u miru, jer se u tebe uzda” (Is. 26, 3). Ruka Svemogućeg je ispružena da nas povede napred i samo napred. Pođite u veri napred, veli Gospod, i ja ću vam poslati pomoć. Kad u molitvi nešto tražite, vi na taj način slavite Moje ime, i bićete uslišeni. Ja ću biti proslavljen pred onima koji budno paze da ulove neki naš nedostatak ili neuspeh. Oni će videti da Moja Reč veličanstveno trijumfuje. “I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete” (Mat. 21, 22).PVU 116.4

Svi oni koji su ucveljeni i sa kojima se nepravedno postupa treba da se u molitvi obrate Bogu. Okrenite se od onih čija su srca kao čelik tvrda i svoje molbe i nevolje iznesite Tvorcu. On nikada nije odbio nijednu dušu koja Mu se obraća pokajnički i iskrena srca. Nijedna iskrena molitva nije izgubljena. I za vreme najgromoglasnije pesme nebeskog hora Bog čuje uzdahe i najslabijeg ljudskog bića. Mi izlivamo težnju svog srce usamljeni u kleti ili šapućemo molitvu dok idemo svojim putem, a te naše reči uzdižu se do samog prestola Onoga koji vlada beskrajnim svemirom. Iako te reči ne čuje nijedno ljudsko uho one neće isčeznuti u tišini, niti će biti izgubljene usled poslovne aktivnosti i svega što se zbiva oko nas. Ništa ne može da uguši unutrašnju težnju naše duše. Ona se iznad vreve uzburkanog mnoštva i ulične buke uzdiže do nebeskih dvorova. Bog je onaj kome se obraćamo i naša molitva biće uslišena.PVU 116.5

Ti, koji se osećaš najnedostojnijim, ne plaši se da izneseš svoj slučaj pred Boga. Onaj koji je i svoj život dao za grehe ovoga sveta preuzeo je brigu za slučaj svake duše. “Koji dakle svoga sina ne poštedje, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje?” (Rimlj. 8, 32). Neće li On ispuniti ovo milostivo obećanje koje je dato da ohrabri i ojača naše duše?PVU 117.1

Hristos više od bilo čega želi da one koji predstavljaju Njegovo nasledstvo izbavi od vlasi sotonine. Ali pre nego što spolja budemo izbavljeni od vlasti sotonine, moramo biti oslobođeni njegove sile iznutra. Gospod dozvoljava da naiđu iskušenja da bi nas očistio od ovozemaljskih misli, od sebičnosti, od grubih crta karaktera, od svega što nas čini tako nesličnim Hristu, On dopušta da nam dušu preplavljuju duboke vode nevolje, patnji i bola da bismo upoznali Njega i Hrista Isusa kojega je On poslao; da bi to u našem srcu izazvalo još dublju čežnju da se očistimo od svake poganštine, i da iz svakog iskušenja izađemo čistiji, svetiji i srećniji nego što smo bili. U vatru iskušenja mi često ulazimo opterećeni i zamračeni sebičnošću, međutim catdog ako žestinu probe izdržimo strpljivo, izaći ćemo ozareni božanskom svetlošću odražavajući Njegov karakter. Kad se cilj sa kojim nas izlaže iskušenju ostvari, On će izvesti “kao vidjelo pravdu tvoju, i pravicu tvoju kao podne” (P. 37, 6).PVU 117.2

Nema mesta bojazni da će Bog zanemariti molitvu svoje dece; međutim, postoji opasnost da mi u iskušenju i nevolji izgubimo hrabrost i da u molitvi ne ostanemo istrajni.PVU 118.1

Svoje božansko saosećanje i milosrđe Spasitelj je ispoljio i prema ženi Sirofeničanki. Videvši njen bol On, je bio ganut do srca. U duši je čeznuo da joj odmah pruži sigurnost da će joj molba biti uslišena; ali je želeo, takođe, da i svojim učenicima pruži jednu pouku. Stoga je u prvi mah izgledalo kao da ne čuje vapaj njenog bolom izmučenog srca. Ali, kada je ona dokazala svoju veru uputio joj je reči utehe i otpustio je sa plemenitom ljubaznošću i dobrotom kakvu je i očekivala. Ovu pouku učenici nikad nisu zaboravili; i ona je zabeležena u Jevanđelju da bi pokazala rezultate postignute istrajnom molitvom.PVU 118.2

Ovakvu upornost u molitvi, upornost koja se ničim nije dala odbiti, sam Hristos je stavio u srce ove majke, Hristos je bio taj koji je i ovoj nezaštićenoj udovici dao hrabrost i odlučnost da pred nepravednim sudijom tako uporno iznosi svoju molbu. Hristos je bio taj koji je vekovima ranije, u onom tajanstvenom sukobu na Jakovu, i patrijarha Jakova nadahnuo istom istrajnošću u molitvi i veri. On nikada nije propustio da nagradi poverenje koje je sam usadio u dušu molbenika.PVU 118.3

On koji boravi u nebeskoj svetinji sudi pravo. U svom narodu, koji se u ovom grešnom svetu bori s različitim iskušenjima. On nalazi zadovoljstvo veće nego u svim vojskama anđela koje okružuju Njegov presto.PVU 118.4

U beskrajnom nebeskom svemiru se za ovu zemlju, koja predstavlja samo jednu njegovu tačkicu, ispoljava najveće interesovanje, jer je Hristos platio neizmernu cenu za duše njenih stanovnika. Izbavitelj sveta je ovu zemlju posredstvom nevidljivih posetilaca povezao s nebom jer na njoj borave oni koje je iskupio Gospod. Nebeski anđeli još uvek posećuju ovu zemlju kao u onim danima kada su hodali po zemlji i razgovarali sa Avramom i sa Mojsijem. Usred poslovne aktivnosti naših velikih gradova, usred mnoštva koje preplavljuje prometne puteve i središta novčano catdog robne razmene na kojima ljudi trguju od jutra do mraka, kao i u svim poslovnim i sportskim zadovoljstvima gde se može naći sve što ovaj život pruža i gde ima tako malo razmišljanja o nevidljivim stvarnostima budućeg života catdog čak i na takvim mestima nebo još uvek ima svoje stražare i svece. Nevidljivi svedoci paze na svaku reč i svako delo ljudskih bića. Na svakom sastanku poslovnog ili pak pak zabavnog karaktera, na svakom skupu posvećenom bogosluženju, ima slušalaca više nego što ih ljudske oči mogu videti. Ponekad nebeska bića povlače zavesu koja zaklanja nevidljivi svet, da bi naše misli odvratili od užurbanosti ovozemaljskih poslova i usmerili ih na prisutnost nevidljivih svedoka koji vide sve što mi činimo i govorimo.PVU 118.5

Trebalo bi da bolje nego što smo to do sada činili shvatimo misiju ovih anđeoskih posetilaca.PVU 119.1

Bilo bi dobro da mislimo na to da u svakom našem poslu imamo saradnju i pomoć nebeskih bića. Nevidljive vojske svetlosti i sile prate smerne i ponizne koji u veri polažu pravo na Božja obećanja. Heruvimi, seragimi i anđeli koji su nenadmašni u snazi catdog milioni i stotine miliona na broju stoje Mu na raspolaganju i “svi oni službeni duhovi, koji su poslani na službu onima, koji će nasljediti spasenje” (Jev. 1, 14).PVU 119.2

Ovi anđeoski vesnici verno beleže svaku reč i svaki postupak sinova ljudskih. Svaki postupak svireposti ili nepravde učinjene protiv Božjeg naroda, sve što on mora da podnese od strane onih koji čine bezakonje, zapisano je na nebu.PVU 119.3

“A kamo li Bog neće odbraniti izabranijeh svojijeh koji ga mole dan i noć? Kažem vam da će ih odbraniti brzo.”PVU 119.4

“Ne odbacujte dakle slobode svoje, koja ima veliku platu, jer vam je trpljenje od potrebe, da volju Božju savršivši primite obećanje. Jer još malo, vrlo malo pak će doći onaj koji treba da dođe i neće odocniti” (Jov. 11, 35 catdog 37). “Gle, ratar čeka plemenitog roda iz zemlje. I rado trpi, dok ne primi dažd rani i pozni. Trpite dakle i vi, i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji približi” (Jakov 5, 7. 8).PVU 119.5

Božje strpljenje i dugo podnošenje je zaista neshvatljivo. Pravda dugo čeka, dok milost opominje i zalaže se za grešnika. “Blagost je i pravda podnožje prijestolu njegovu” (Ps. 97, 2). “Gospod je spor na gnjev” ali “i velike je moći, i nikako ne pravda krivca. Put je Gospodnji u vihoru i buri, i oblaci su prah od nogu njegovijeh” (Naum 1, 3).PVU 119.6

Svet je postao drzak u kršenju zakona Božjeg. Zbog toga što Bog tako dugo ima strpljenja s njima, ljudi su bacili pod noge Njegov autoritet. Oni hrabre jedan drugoga u tlačenju i najsvirepijem postupanju sa onima koji predstavljaju Njegovo nasleđe, govoreći: “Kako će razabrati Bog, zar Višnji zna”? (Ps. 73, 11). Ali postoji granica preko koje oni ne mogu preći. Blizu je vreme kad će oni stići do određene tačke. Već sada su skoro prekoračene granice Božje strpljivosti, granice Njegove milosti i milosrđa. Gospod će se konačno umešati da odbrani svoju čast, da oslabi svoj narod i da učini kraj bezakonju koje sve više uzima maha.PVU 120.1

U danima Nojevim, ljudi su prezirali zakon Božji do te mere da je sećanje na Tvorca skoro sasvim iščezlo sa zemlje. Njihovo bezakonje postalo je tako veliko da je Bog morao potopom oprati zemlju od njenih bezbožnih stanovnika.PVU 120.2

S vremena na vreme Bog je ljudima stavljao do znanja da postoji način na koji On može da interveniše. Kad bi nastupila neka kriza, On se otkrivao i posredovao nastojeći da spreči stvaranje sotonskih planova. Često je dozvoljavao da nastupi kriza u istoriji pojednih naroda, porodica ili pojedinaca, da bi se Njegovo posredovanje zapazilo i zabeležilo. Onda bi pokazao da postoji Bog u Izrailju koji je u stanju da sačuva svoj zakon i uzme u zaštitu svoj narod.PVU 120.3

U ovom vremenu kad bezakonje sve više uzima maha možemo znati da je poslednja velika kriza pred vraima. Kad prkosno protivljenje Božjem zakonu postane gotovo sveopšte, i kad Njegov narod bude izložen mučenju i tlačenju od strane svojih bližnjih, tada će Gospod ustati da posreduje.PVU 120.4

Blizu je vreme kad će On reći: “Hajde, narode moj, uđi u klijeti svoje, i zaključaj vrata svoja za sobom, prikrij se začas, dokle prođe gnjev. Jer, gle, Gospod izlazi iz mjesta svojega da pohodi stanovnike zemaljske za bezakonje njihovo, i zemlja će otkriti krvi svoje niti će više pokrivati pobijenijeh svojih” (Is. 26, 21). Oni koji tvrde da su hrišćani mogu sada da varaju i tlače siromašne, da pljačkaju udovice i siročad, oni mogu da razuzdavaju svoju sotonsku mržnju zbog toga što nisu u stanju da vladaju savešću Božje dece; ali Bog će ih zbog svega toga, izvesti pred sud. “Jer će onome biti sud bez milosti koji ne čini milosti” (Jakov 2, 13). Neće proteći još mnogo vremena kad će oni morati da stanu pred Sudiju celoga sveta i da polože račun za sve patnje i boli tela i duše koje su zadali onima koji predstavljaju Njegovo nasleđe. Oni mogu sada da se razmeću lažnim optužbama, da ismevaju i sramote one koje je Bog pozvao da vrše Njegovo delo, mogu Njegove verne baciti i u tamnicu, okivati ih po nekoliko zajedničkim lancima, osuđivati ih na izgnanstvo pa čak i na smrt, catdog ali za svaki bol koji su naneli i za svaku suzu koju su prouzrokovali, oni će morati jednog dana da odgovaraju. Bog će im dvostruko platiti za sve njihove grehe. U pogledu Vavilona, simbola otpadničke crkve, On izvršiteljima svoga suda nalaže: “Jer grijesi njezini dopriješe tja do neba i Bog se opomenu nepravde njezine. Platite joj kao što i ona plati vama i podajte joj dvojinom onoliko po djelima njezinima: kojom čašom zahvati vama, zahvatite joj po dva puta onoliko” (Otkr. 18, 5. 6).PVU 120.5

Od Indije, Afrike i Kine, sa ostrva morskih i od miliona potlačenih i ugnjetavanih po takozvanim hrišćanskim zemljama vapaj ljudskog bola uzdiže se do Boga. Ovaj vapaj i ovo zapomaganje neće još dugo ostati neuslišeni. Bog će očistiti zemlju od njene moralne izopačenosti, i to ne poplavom vode kao u danima Nojevim, nego ognjenim morem koje se neće moći ugasiti nikakvim ljudskim pronalaskom.PVU 121.1

“I biće žalosno vreme, kakvoga nije bilo otkako je naroda do tada; i u to će se vrijeme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi” (Dan. 12, 1).PVU 121.2

Iz bednih potkrovlja i siromašnih kućeraka, iz tamnica i iz gubilišta, iz planina i pustinja, iz zemunica i morskih pećina, sakupiće Hristos svoje izabrane. Na ovom svetu oni su bili u nemaštini i oskudici, cveljeni, zlostavljani i mučeni. Milioni su u grob otišli pod bremenom ozloglašenosti i sramote, jer nisu hteli da udovolje varljivim zahtevima sotone. Zemaljski sudovi proglašavali su decu Božju za najveće zločince. Ali blizu je dan kada će sam Bog ustati kao pravedni sudija. “Jer je taj sudija Bog” (Ps. 50, 6). Tada će biti oborene sve predrasude izrečene na zemlji. Bog će se konačno podići “i sramotu naroda svojega ukinuće sa sve zemlje” (Is. 25, 8). Svakome od njih pojedinačno biće date bele haljine (Otkr. 6, 11). “I oni će es prozvati narod sveti, iskupljenici Gospodnji” (Is. 62, 12).PVU 121.3

Ma kakvo bilo životno breme koje su kao svoj krst bili pozvani da nose, ma kakvi bili gubici koje su morali da pretrpe i progonstva kroz koja su prošli, pa čak i gubitak ovozemaljskog života catdog sve će to deci Božjoj biti bogato nadoknađeno. “I gledaće lice Njegovo i ime Njegovo biće na čelima njihovima” (Otkr. 22, 4).PVU 122.1