Jedan talenat

Čovek koji je primio samo jedan talant “otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svojega.”PVU 255.1

Tako je onaj koji je primio najmanje dopustio da njegov talenat ostane neiskorišćen. Ovo je opomena svima onima koji smatraju da su zbog toga sto nemaju neke naročite prirodne darove oslobođeni obaveze da učestvuju u Hristovom delu. Kada bi mogli da učine nešto veilko, oni bi se toga rado prihvatili; ali pošto im se pruža prilika da služe samo u malome, oni to uzimaju kao opravdanje da ne čine nista. To je velika zabluda. Delenjem darova Gospod proverava nas karakter. Čovek koji je propustio da upotrebi svoj talenat pokazao se kao neverni sluga. Da je dobio i pet talenata on bi ih sahranio isto tako kao sto je sahranio onaj jedan. Zloupotrebom jednog talenta pokazao je da prezire nebeske darove.PVU 255.2

“Koji je vjeran u malom i u mnogom je vjeran” (Luka 16, 10). Važnost takozvanih “malih stvari” u životu se potcenjuje samo zato sto se to smatra neznatnim. Ali upravo te sitnice umnogome dopunjavaju stvarnu disciplinu životnu. U hrišćanskom životu zaista nema nista nevažno i beznačajno. U izgrađivanju karaktera nailazimo na mnoge opasnosti bas zato sto potcenjujemo važnost malih stvari.PVU 255.3

“Ko je nevjeran u malome i u mnogom je nevjeran.” Izneveravanjem čak i u najmanjim dužnostima, čovek zakida Tvorcu službu koju Mu duguje; a to se sveti i njemu samome. Kao takav, on propušta da stekne milost, snagu i čvrstinu karaktera, kao što se postiže samo bezuslovnim potčinjavanjem Bogu. Udaljen na taj način od Hrista, on se izlaže napastima sotone i u svom radu za Učitelja pravi ozbiljne greske. Posto se u malome ne rukovodi pravim načelima, on će propustiti da se pokori Bogu i u onome sto kao veliko smatra svojim naročitim zadatkom. Pogreške koje on sebi dopušta u sitnim pojedinostima života postaće njegova navika i u važnijim poduhvatima. On se prirodno rukovodi načelima na koja je navikao, jer ponavljani postupci stvaraju navike, navike formiraju karakter, a karakter određuje nasu sudbinu za ovaj život i za večnost.PVU 255.4

Samo vernošću u sitnim pojedinostima duša se priprema za odanu službu i u većim odgovornostima. Bog je Danila i njegove drugove doveo u vezu sa najvećim ljudima vavilonskog carstva, da bi ovi neznabošci mogli upoznati načela istinske religije. U samom središću te idolopokloničke nacije, Danilo je imao da predstavlja karakter pravog i živog Boga. Kako se on osposobio za položaj tako velikog poverenja i časti? Vernost u malome dala je opšti izgled celom njegovom životu. On je poštovao Boga u najsitnijim dužnostima i Bog je sarađivao s njime. “I dade Bog svoj četvorici mladića znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilu dade da razumije svaku utvaru i sne” (Dan. 1, 17).PVU 256.1

Kao što je Danila u svoje vreme pozvao da za Njega svedoči u Vavilonu, tako Gospod danas i nas poziva da u ovome svetu budemo Njegovi svedoci. On želi da mi i u najsitnijim, isto kao u najvećim životnim poduhvatima otkrivamo ljudima načela Njegovog carstva.PVU 256.2

Svojim životom na zemlji Hristos nam je pružio pouku o brižljivom poklanjanju pažnje najsitnijim stvarima. Veliko delo iskupljenja stalno mu je ležalo na duši. Dok je poučavao i isceljivao ljude sve snage Njegovog i uma i tela bile su do krajnosti napregnute; pa ipak mu sve to nije smetalo da pokloni pažnju i najsitnijim pojedinostima u životu i prirodi. Njegove najupečatljivije pouke bile su upravo one u kojima je najjednostavnijim pojavama iz prirode i života ilustrovao velike istine o carstvu Božje. On nije prevideo potrebe ni najnižih među svojim slugama. Njegovo uho čulo je svaki vapaj i svaku molbu onih koji su tražili pomoć. U masi sveta koja se tiskala oko Njega, On je osetio doticaj jedne bolešću izmučene žene, i taj jedva primećen dodir vere izazvao je Njegov odgovor. Kada je iz mrtvih podigao Jairovu kćer podsetio je njene roditelje da joj pruže nešto da jede. I kada je, zahvaljujući sopstvenoj snazi, i sam ustao iz groba nije smatrao da Mu je ispod dostojanstva da platno kojim je pri pogrebu bio obavijen savije i da ga brižljivo stavi na njegovo mesto.PVU 256.3

Saradnja s Hristom u spasavanju duša predstavlja delo na koje smo kao hrišćani svi pozvani. Na to delo mi smo se obavezali i svečanim zavetom učinjenim kod krštenja. Zanemarivanje ovog dela pokazuje neverstvo prema Hristu. Međutim, da bismo ovo delo vršili kako treba, moramo se ugledati na Njegov primer, obraćajući pažnju i na male stvari. Upravo tu leži tajna uspeha u svakoj grani hrišćanskog dela i uticaja.PVU 256.4

Gospod želi da se Njegovi sledbenici na lestvici uspeha uspnu do najviše stepenice, da bi Ga slavili primenom sposobnosti koje im On tako rado daje. Zahvaljujući Božjoj milosti sve što je trebalo učiniti, da bi pripadnici ovog sveta uvideli da su planovi i načela kojima se mi kao Božji narod rukovodimo bolji od onih koje oni slede, učinjeno je. I mi kao narod koji veruje u Boga i Njegovu moć koja deluje na ljudsko srce, treba da pokažemo svoja preimućstva u razumu, razboritosti i svakom znanju.PVU 257.1

Međutim, to ne znači da oni koji ne poseduju neke izuzetne prirodne darove treba da se obeshrabre. Naprotiv, oni treba da se koriste onim što imaju, vodeći pri tome računa o slabim stranama svog karaktera i trudeći se da ga božanskom milošću ojačaju. U sve što radimo u svom životu mi treba da unosimo vernost i odanost, razvijajući osobine koje će nas osposobiti za izvršenje poverenog zadatka.PVU 257.2

Navike nemarnosti i nehata moraju se pobediti i u tome moramo biti najodlučniji. Mnogi misle da je zaboravnost dovoljan izgovor i za najveće greške. Ali zar oni nisu obdareni umnim sposobnostima isto tako kao i ostali? Vežbom i određenom disciplinom oni svoj um treba da naviknu na pamćenje. Greh je zaboraviti i greh je biti nemaran. Ako vam nemarnost pređe u naviku, vi možete zanemariti i spasenje sopstvene duše, i tek na kraju uvideti da niste spremni za carstvo Božje.PVU 257.3

Velike istine moraju se ogledati u malome. Praktična religija treba da se ispoljava u najmanjim dužnostima svakodnevnog života. Najviša sprema za svakog čoveka predstavlja bezuslovna poslušnost Reči Božjoj.PVU 257.4

Mnogi smatraju da im je, zbog toga što nisu direktno vezani za neku versku službu, život potpuno beskoristan i da ne čine ništa za unapređenje carstva Božjega. Međutim, to je zabluda. Samim tim što čine nešto što bi morao učiniti neko drugi, oni sudeluju u velikom Božjem domaćinstvu i ne treba da prebacuju sebi da su nekorisni. Ni najmanje dužnosti se ne smeju ignorisati, svaki posao koji se pošteno obavlja predstavlja blagoslov, i odanošću u poverenom zadatku osposobljavamo se za veće poverenje.PVU 257.5

Sve što učinimo za Gospoda, ma koliko ga je skromno, On prihvata kao najuzvišeniju službu ako smo se potpuno predali Njemu. Nijedan dar se ne može smatrati malenim ako se prinosi iskreno, iz sveg srca i iz sve duše.PVU 258.1

Ma gde da se nalazimo, Hristos traži od nas da se prihvatimo dužnosti koja nam se nameće. Ako je to u porodici, prihvatimo se spremno i usrdno da svoj dom učinimo prijatnim boravištem. Ako si majka, vaspitavaj svoju decu za Hrista. I time radiš za Boga isto tako kao i propovednik za propovedaonicom. Ako imaš dužnost u kuhinji, trudi se da budeš dobra kuvarica. Nastoj da jela koja spravljaš budu zdrava, hranjiva i ukusna. I kao što u pripremanju jela koristiš najbolje sastojke, tako nastoj da i svom um hraniš najboljim mislima. Ako obrađuješ zemlju ili se pak baviš nekim zanatom, trudi se uvek da u potpunosti izvršiš svoju dužnost. Posveti se dušom i telom poslu koji obavljaš. U svemu što činiš prikaži Hrista. Radi kao što bi On radio da je na tvom mestu.PVU 258.2

Ma koliko da je mali i neznatan tvoj talenat, Bog i za njega ima određeno mesto. I samo jednim alentom, ako se on upotrebi mudro, možemo postići ono zbog čega nam je talenat i poveren.PVU 258.3

Vernošću u malim dužnostima mi radimo na planu dodavanja, a Bog će raditi za nas na planu umnožavanja. Ti mali darovi postaju često najdragoceniji uticaji u Njegovom delu.PVU 258.4

Neka se živa vera poput zlatne žice provlači kroz sve što činimo čak i u najsitninjim dužnostima; onda će i svakodnevni rad doprinositi našem hrišćanskom rastenju i napredovanju. Mi ćemo uvek gledati u Isusa. Ljubav prema Njemu davaće nam životvornu snagu u svemu čega se prihvatimo.PVU 258.5

Pravilnom upotrebom svojim talenata bićemo kao zlatnim lancem povezani sa višim svetom. To je pravo posvećenje; jer se posvećenje sastoji u radosnom vršenju svakodnevnih dužnosti, i savršenom pokoravanju Božjoj volji.PVU 258.6

Međutim, mnogi hrišćani očekuju da im se poveri neki veći zadatak. I pošto ne uspevaju da dobiju položaj koji bi zadovoljio njihovo častoljublje, oni propuštaju da verno vrše obične životne dužnosti. Te dužnosti njima izgledaju nezanimljive; i tako dan za danom propušaju priliku da pokažu svoju vernost prema Bogu. Dok oni tako čekaju na neki veći zadatak, život prolazi, a njihov cilj ostaje neostvaren i životno delo neizvršeno.PVU 259.1