7—”Kao Kvasac”

Ovo se poglavlje zasniva na Mateju 13, 33 i Luki 13, 20. 21.

I mnogi od obrazovanih i uticajnih ljudi dolazili su da čuju proroka iz Galileje. Neki od njih su sa naročitim interesovanjem posmatrali mnoštvo okupljeno oko Hrista dok je poučavao pored jezera. U toj masi sveta bili su zastupljeni svi slojevi društva: siromašni, neobrazovani, prosjaci u krpama, upropašćeni raspusnim životom, trgovci i dokoni ljudi, uzvišeni i prezreni, bogati i siromašni catdog svi su se tiskali da nađu zgodno mesto sa kojeg bi bolje mogli da čuju Hristove reči. Posmatrajući netremice ovaj čudan skup, oni obrazovani ljudi pomisliše u sebi: “Zar se carstvo Božje sastoji od ovakvih kako što su ovi?” Spasitelj je opet odgovorio jednom pričom prenosnog značenja.PVU 55.1

“Carstvo je nebesko kao kvacac koji uze žena i metne u tri kopanje brašna dok sve ne ukisne”PVU 55.2

Jevreji su kvasac ponekad uzimali kao simbol greha. Za vreme Pashe vernicima je bilo naređeno da iz svojih kuća odstrane svaki trag kvasca, kao što je trebalo i da se iz srca odbaci svaki greh. Svoje učenike Hristos je jednom prilikom upozorio: “Čuvajte se kvasca farisejskoga, koji je licemerje” (Luka 12, 1), a apostol Pavle govori o kvascu “pakosti i lukavstva” (I Kor. 5, 8). Međutim, u ovoj Spasiteljevoj paraboli simbolom kvasca prikazano je carstvo nebesko. U ovom slučaju On je ilustracija životvorne i preobražavajuće sile Božje milosti.PVU 55.3

Niko nije toliko zao, niko nije pao tako duboko da bi bio van domašaja ove sile. U sve one koji se pokoravaju Duhu Svetome, biće usađeno novo načelo života, izgubljeno Božje obličje na ovaj način biće ponovo uspostavljeno u njima.PVU 56.1

Međutim, čovek se ne može preobraziti samim svojim pristankom i voljom. U njemu samom nema sile kojom se ovakva promena može ostvariti. Kvasac catdog nešto što je sasvim spoljno i strano catdog mora se dodati brašnu i izmešati s njim da bi u samom brašnu došlo do željene promene. Tako i grešnik mora primiti Božju milost catdog silu koja se ne nalazi u njemu samome catdog da bi se udostojio za carstvo slave. Nikakvo obrazovanje ni vaspitanje koje može da pruži ovaj svet, nije u stanju da izopačeno dete greha preobrazi u dete neba. Obnavljajuća sila mora da dođe od Boga. Takvu promenu može izdejstvovati samo sila Duha Svetoga. Svi koji žele da budu spaseni, veliki i mali, bogati ili siromašni, moraju da se potčine uticaju ove sile.PVU 56.2

Kao što kvasac spolja stavljen catdog kad se pomeša sa brašnom catdog deluje iznutra, tako i milost Božja u obnovljenom srcu deluje neprekidno i potpuno preobražava život. Samo spoljna promena nije dovoljna da nas dovede u sklad sa Bogom. Mnogi pokušavaju da se reformišu odbacujući ovu ili onu rđavu naviku i nadaju se da će na taj način postati hrišćani. Međutim, oni ne počinju sa pravog mesta. Početi treba upravo od srca.PVU 56.3

Ispovedanje vere ili posedovanje istine u duši catdog to su dva sasvim različita pojma. Samo poznavanje istine nije dovoljno; jer mi možemo poznavati istinu, a da pri tom nismo promenili svoje misli i osećanja. Srce se mora obratiti i posvetiti.PVU 56.4

Čovek koji pokušava da Božje zapovesti drži samo iz osećanja dužnosti catdog zato što se to od njega zahteva catdog neće nikad osetiti onu radost koja proizilazi iz poslušnosti; u stvari, on i nije poslušan. Tamo gde se Božji zahtevi smatraju samo teretom, jer se protive ljudskim sklonostima, nema hrišćanskog života. Prava poslušnost je delovanje u skladu sa onim što postoji iznutra, u srcu i u duši.PVU 56.5

“Dovijeka je, Gospode, riječ tvoja utvrđena na nebesima. Od koljena do koljena istina tvoja; ti si postavio zemlju, i stoji. Po tvojoj naredbi sve stoji sad; jer sve služi tebi. Da nije zakon tvoj bio utjeha moja, poginuo bih u nevolji svojoj. Zapovijesti tvojih neću zaboraviti dovijeka, jer me njima oživljavaš. Ja sam tvoj, pomozi mi jer tražim zapovijesti tvoje. Bezbožnici gledaju da me ubiju; a ja razmišljam o tvojim otkrivenjima. Svemu savršenome vidjeh kraj; ali je zapovijest tvoja veoma široka” (Ps. 119, 89 catdog 96).PVU 57.1

Ovakva poslušnost potiče iz ljubavi prema pravdi i ljubavi prema zakonu Božjem. Suština svake pravednosti je odanost prema našem Izbavitelju. To će nas uvek navoditi da postupimo pravično zato što je to pravo, catdog a što je pravo i Bogu je drago.PVU 57.2

Velika istina o obraćanju srca silom Svetog Duha prikazana je u Hristovim rečima upućenim Nikodimu: “Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega. Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi. Duh diše gde hoće i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide: tako je svaki čovek koji je rođen od Duha” (Jovan 3, 3 catdog 8).PVU 57.3

Nadahnut Svetim Duhom, apostol Pavle piše: “Bog koji je bogat u milosti za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama i nas koji bijasmo mrtvi od grijeha oživlje s Hristom. I s Njim vaskrse i pokaza se na nebesima u Isusu Hristu. Da pokaže vjekovima koji idu, preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom nad nama i Isusu Hristu. Jer ste blagodaću spaseni kroz vjeru i to nije od vas, to je dar Božji” (Efes. 2, 4 catdog 8).PVU 57.4

Kvasac skriven u brašnu deluje nevidljivo dok ne ukisne sve. Tako i kvasac istine deluje tajno, mirno, ali stalno, dok se duša ne preobrazi. Prirodne sklonosti menjaju se i potiskuju, a u dušu se usađuju nove misli, nova osećanja, nove pobude i težnje. Kao novo merilo karaktera sada služi život Hristov. Naše misli i celo biće menjaju se i naše delovanje je usmereno sada u drugom pravcu.PVU 57.5

Čoveku se u tom slučaju ne daju neke nove sposobnosti nego se postojeće posvećuju i oplemenjuju. Savest se budi i karakterne osobine tako razvijaju da čovek postaje zaista sposoban da služi Bogu.PVU 58.1

Često se čuje pitanje: zašto se u rečima, životu i karakteru mnogih koji tvrde da veruju u Božju Reč ne vidi nikakva reforma ni promena na bolje? Zašto ima toliko njih koji ne mogu da podnesu nikakvo suprotstavljanje njihovim planovima i namerama, koji ispoljavaju neprijatnu ćud i potpuno neposvećen temperamenat, i čije su reči tako grube, zapovedničke i plahovite? U njihovom životu vide se ista samoživost, ugađanje svojim željama, isti temperamenat i nepromišljene i plahovite reči kao i kod svetovnih ljudi. Kod njih se vidi isto toliko naglašena oholost, isto popuštanje prirodnim sklonostima i toliko izopačen karakter kao da im je istina potpuno nepoznata. Uzrok, u stvari, leži u činjenici da oni nisu nikada ni bili stvarno obraćeni. Kvasac istine oni nisu skrili u svom srcu, niti su mu ikada pružili priliku da vrši u njima svoje delo. Svoje nasleđene ili stečene sklonosti prema zlu oni nikada nisu potčinili njegovoj preobražavajućoj sili. Njihov život otkriva potpunu odsutnost Hristove milosti i neverovanje u Njegovu moć koja može da proemni i oplemeni karakter.PVU 58.2

“Kako će mladić očistiti put svoj?
Vladajući se po tvojim riječima.
Svijem srcem svojim tražim tebe,
nedaj mi da zađem od zapovijesti tvojih.
U srce svoje zatvorio sam riječ tvoju,
da ti ne griješim.
Ustima svojim javljam sve sudove usta tvojih.
Na putu otkrivenja tvojih radujem se
kako za veliko bogatstvo.
O zapovijestima tvojim razmišljam,
i pazim na putove tvoje.
Naredbama tvojim tješim se,
ne zaboravljam riječi tvoje”PVU 58.3

(Ps. 119, 9 catdog 16).

“Tako dakle vjera biva od propovijedanja, a propovijedanje riječju Božijom” (Rimlj. 10, 17). Sveti spisi predstavljaju veliku pokretačku snagu za preobražaj karaktera. Hristos se molio Ocu: “Osveti ih istinom svojom: riječ je tvoja istina” (Jovan 17, 17). Reč Božja, ako se proučava i sluša, može snažno da deluje na srca potiskujući sve nesvete osobine. Sveti Duh dolazi da nas osvedoči o našoj grešnosti, a vera koja se budi u srcu deluje kroz Hristovu ljubav i čini nas Njemu sličnima u telu, duši i duhu. Tek tada nas Bog može upotrebiti da Njegovu volju vršimo. Sila koja nam je spolja dana deluje iznutra, nagoneći nas da istinu koju smo primili prenosimo i na druge.PVU 59.1

Istine otkrivene u Reči Božjoj zadovoljavaju čovekovu najveću potrebu catdog obraćenje duše verom. Ne treba misliti da su ova velika načela toliko sveta i čista da ih ne bismo mogli primenjivati u svakodnevnom životu. To su istine koje sežu do neba i obuhvataju celu večnost, ali je njihov životni uticaj ipak nerazdvojno povezan sa ljudskim iskustvima. One treba da prožimaju sve od najvećih do najmanjih stvari svakodnevnog života.PVU 59.2

“Pokaži mi, Gospode, put naredaba svojih, da ga se držim do kraja. Urazumi me, i držaću se zakona tvojega, i čuvati ga svijem srcem. Postavi me na stazu zapovijesti svojih, jer mi je ona omiljela.PVU 59.3

Privij srce moje k otkrivenjima svojim, a ne k lakomstvu. Odvati oči moje da ne gledaju ništavila, putem svojim oživi me. Ispuni sluzi svojemu riječ svoju da te se boji.PVU 59.4

Ukloni rug moj, kojega se plašim; jer su sudovi tvoji blagi” (Ps. 119, 33 catdog 39).PVU 59.5

Kvasac istine, primljen u srce, reguliše želje, prečišćava misli, ublažuje narav, oplemenjuje sklonosti, oživljuje sposobnosti uma i energije duše, i unosi u dušu više ljubavi i saosećanja.PVU 59.6

Čoveka koji se rukovodi ovim načelima svet smatra misterioznim. Samoživ čovek, koji voli novac, živi samo zato da bi stekao bogatstva i časti i uživao u slastima i zadovljstvima ovog sveta. Neprolazni svet i život s one strane groba, on potpuno gubi iz svojih računa. Ali Hristovi sledbenici neće dopustiti da im misli budu obuzete prolaznim stvarima. Oni rade za Hristovu stvar, odriču se sami sebe da bi potpomagali veliko delo spasavanja duša koje su u ovom svetu bez Hrista i bez nade. Takve ljude koji, umesto ovozemaljskog, imaju pred očima večno i neprolazno, svet ne može da shvati. Kad Hristova ljubav sa svojom spasonosnom silom osvoji srce ona stvara potpuno nove pobude, a onoga ko je poseduje uzdiže iznad izopačenog uticaja ovog sveta.PVU 59.7

Reč Božja treba da ima posvećujući efekat na naše druženje sa svakim članom ljudske porodice. Kvasac istine ne podstiče duh suparništva, slavoljublja ni želju za prvenstvom. Prava ljubav, nebeskog porekla, nije ni sebična ni promenljiva. Ona ne zavisi od ljudske hvale. Srce onoga koji primi milost Božju prepuno je ljubavi prema Bogu i svima onima za koje je Hristos umro. Takav čovek se ne bori ni za kakvu ličnu slavu i ne teži za priznanjem. “Riječ je tvoja žižak nozi mojoj, i vidjelo stazi mojoj. Zakleh se da ću čuvati naredbe pravde tvoje, i izvršiću. Prisvojih otkrivenja tvoja za navijek; jer su radost srcu mojemu. Privolio sam srce svoje da tvori naredbe tvoje navijek, do kraja” Psalam 119, 105. 106. 111. 112. On ne ljubi druge zato što oni njega ljube, i što mu se dopadaju, ili pak što cene njegove zasluge, nego zato što su oni Hristova iskupljena svojina. Ako se njegove pobude, reči ili postupci pogrešno shvate i čak lažno predstave, on se ne vređa, već mirno produžuje svojim putem. On je ljubazan i promišljen, skroman u mišljenju o sebi, ali pun nade oslanjajući se uvek na milost i ljubav Božju.PVU 60.1

Apostol nas bodri i opominje: “Nego po svecu koji vas je pozvao, i vi budite sveti u svemu življenju. Jer je pisano: budite sveti jer sam ja svet” (I Petr. 1, 15. 16). Milost Hristova treba da kontroliše naš temperamenat i ton našeg glasa. Njeno delovanje otkriće se u hrišćanskoj učtivosti, nežnom obziru brata prema bratu, u blagim i ohrabrujućim rečima. U takvoj kući anđeli rado borave. Život odiše prijatnim mirisom skladnog razumevanja, koji se uzdiže k Bogu kao sveti miris tamjana. Ljubav se otkriva u dobroti, krotosti, velikodušnosti i dugom strpljenju.PVU 60.2

Držanje i čitavo biće čoveka dobijaju drugi izgled. Prisustvo Hristovo u srcu odražava se i na licu onih koji Ga ljube i drže Njegove zapovesti. Istina im se čita na licu koje izražava slatki nebeski mir. Plemenitost, uzvišeniju od svake ljudske ljubavi oni ispoljavaju i neznajući, jer im je prešla u svakodnevnu naviku.PVU 60.3

Kvasac istine ostvaruje promenu u celom čoveku. On grube i neuljudne čini plemenitima i ljubaznima, a sebične darežljivima. Nečisti bivaju očišćeni, oprani u krvi Jagnjetovoj. Svojom životvornom silom on sve snage duha, duše i tela dovodi u sklad sa božanskim životom. Čovek sa svojom ljudskom prirodom postaje učesnik u božanskoj prirodi. Hristos biva slavljen lepotom i savšenošću karaktera. Kada do ovakve promene dođe, anđeli zanosno pevaju, a Bog i Hristos raduju se dušama uobličenim prema obličju Božjem.PVU 61.1