11—Novo I Staro

Ovo poglavlje se zasniva na Jevanđelju po Mat. 13, 51. 52.

Dok je poučavao narod, Hristos je u isto vreme i svoje učenike pripremao za njihovo buduće delo. U svim Njegovim uputstvima bilo je i pouka za učenika. Kada je ispričao parabolu o mreži, zapitao ih je: “Razumjeste li sve ovo?” Učenici odgovoriše: “Da Gospode” Tada im je opet u jednoj priči koja je, kao i sve druge, imala prenosno značenje izložio njihovu odgovornost u pogledu primljene istine. “Zato je,” naglasio je On, “svaki književnik koji se naučio carstvu nebeskome kao domaćin koji iznosi iz klijeti svoje novo i staro”PVU 79.1

Stečeno blago pravi domaćin ne drži nagomilano u svojoj riznici. On ga iznosi, i dajući ga na poslugu i korišćenje drugima, stavlja u opticaj.PVU 79.2

Na taj način njegovo blago se uvećava. Među dragocenostima koje se nalaze u njegovoj riznici ima i starih i novih. Tako je Hristos poučavao svoje učenike da istinu koja im je poverena prenose drugima, i tako će se znanje o istini prenošenjem s jednih na druge stalno povećavati.PVU 79.3

Svi koji poruku Jevanđelja prihvate od srca prirodno teže da je prenesu i na druge. Hristova ljubav koja svoje poreklo vodi sa neba ne može ostati neizražena. Oni koji su se zaodenuli haljinom Hristove pravde, sećajući se kako ih je Sveti duh vodio korak po korak., kako su catdog osećajući glad i žeđ za poznavanjem Boga i Isusa Hrista koga je Bog poslao catdog istraživali Svete spise Božje Reči i kako su kao odgovor na svoje molitve i duševne borbe čuli Reči Hristove: ” Opraštaju ti se gresi tvoji”, catdog oni ne mogu da o tome ne govore drugima.. Za one koji su ispunjeni ljubavlju Hristovom bilo bi neprirodno da ovakve svoje doživljaje zadrže u tajnosti. U srazmeri sa prednošću koju im je Bog ukazao učinivši ih čuvarima svoje istine biće i njihova želja da i drugima omoguće primanje istog blagoslova. A ukoliko oni blago Božje milosti otkrivaju drugima utoliko će i sami sve više i više primati. Njihova jednostavnost i bezrezervna poslušnost dolaziće do srca kao u malog deteta. Duša će čeznuti za posvećenjem i blago istine i milosti otkrivaće im se sve više da bi ga mogli prenositi svetu.PVU 79.4

Velika riznica istine je Reč Božja, catdog pisana reč, knjiga prirode i knjiga iskustvene spoznaje postupanja Božjeg sa ljudima. To su riznice iz kojih sluge Hristove mogu da crpe saznanja. U tražnju istine oni treba da se oslanjaju na Boga, a ne na razum takozvanih mudraca i velikana čija mudrost pred Bogom predstavlja ludost.PVU 80.1

Ako sledbenik Hristov veruje Njegovoj Reči i primenjuje je u praktičnom životu, onda za njega u prirodnom svetu neće biti pouke koju on ne bi bio u stanju da shvati i ceni. U stvari neće biti ničega što ne bi mogao iskoristiti da istinu prenese i drugima. Prirodne nauke predstavljaju riznicu iz koje svaki student u Hristovoj školi može da crpi znanje. Sredstvima koja je sam odredio, Bog će spoznaju o sebi pružiti svakome ko to traži i želi. Ako posmatrajući lepotu prirode, izvlačimo pouke iz obrađivanja zemlje, rastenja drveća i biljki, iz svih čuda na zemlji, moru i nebu mi zapažamo uvek nove istine. I tajne u pogledu postupanja Božjeg s ljudima, dubine Njegove mudrosti i suda izražene u ljudskom životu, catdog pokazaće se kao riznica koja skriva veliko blago.PVU 80.2

Međutim, u pisanom Reči znanje o Bogu je palome čoveku najjasnije otkriveno. To je neiscrpna riznica bogatstva i blaga Hristovog.PVU 80.3

Reč Božja obuhvata Svete spise Starog i Novog zaveta. Jedno bez drugog nije potpuno.PVU 81.1

Hristos je rekao da su istine iz Starog zaveta isto tako dragocene kao i one iz Novoga. Hristos je od samog početka delovao kao čovekov Iskupitelj i zalagao se u tom pravcu isto tako kao i danas. Pre nego što je On svoje božanstvo zaodenuo ljudskom prirodom i došao na ovaj svet, poruku Jevanđelja prenosili su: Adam, Sit, Enoh, Matusal i Noje. Avram u Hananu i Lot u Sodomu nosili su svetu istu poruku. I tako s pokoljenja na pokoljenje nebu odani glasnici najavljivali su verno dolazak Onoga koji treba da dođe. I sve obrede jevrejskog verskog uređenja propisao je sam Hristos. On je predstavljao temelj celokupnog njihovog žrtvenog sistema i veliko ostvarenje svih simbola iz njihovog verskog ceremonijala. Krv svake žrtvovane životinje ukazivala je na žrtvu Božjeg Jagnjeta. Svi simboli žrtvenog sistema ispunili su se u Njemu.PVU 81.2

Hristos, takav kakav je prikazan patrijarsija, simbolizovan je u žrtvenoj službi, ilustrovan u zakonu i otkriven preko proroka, predstavlja blago Staroga zaveta. Hristos je u svome životu i smrti, u svome vaskrsenju i vaznesenju i kasnije otkriven posredstvom Duha Svetoga, predstavlja blago Novoga zaveta. Naš Spasitelj, odsjaj Očeve slave, predstavlja dakle i Staro i Novo.PVU 81.3

Apostoli su kao živi svedoci i očevici posvedočili svetu da se u Hristovom životu i smrti kao i u Njegovom posredničkom delu tačno ispunjava ono što su proroci unapred prorekli. Hristos je u svome poniženju, čistoti, svetosti, u svojoj neuporedivoj ljubavi predstavljao glavnu temu njihovog propovedanja. Da bi Jevanđelje mogli istaći u njegovoj potpunosti, apostoli su Spasitelja morali prikazati ne samo onakvim kakav se On otkrio u svom životu i učenju, već i onakvim kako su Ga prorekli proroci Starog zaveta i kakav je simbolično prikazan u žrtvenoj službi.PVU 81.4

Hristos je u svojim poukama iznosio stare istine koje u stvari potiču od Njega samoga catdog istine koje je svojevremeno uputio ljudima preko patrijarha i proroka, ali koje je sada prikazao u njegovoj svetlosti. I kako je sasvim drugačije sada zablistalo njihovo značenje! Njegova objašnjenja pretvarala su poznate istine u prave izlive nove svetlosti i istinske duhovnosti. On je ostavio obećanje da će Duh Sveti prosvetliti i Njegove učenike, otkrivajući im uvek značenje Njegove Reči tako da će oni biti u stanju da prikažu njene istine u novoj lepoti.PVU 81.5

Još od prvog obećanja o iskupljenju datog u Edemu život, karakter i posrednička služba Hristova predstavljaju predmet proučavanja i najdubljih razmišljanja roda ljudskog. Pa ipak su oni na koje je delovao Duh Sveti prikazali ovu vekovnu temu uvek u novoj svetlosti. Istine o iskupljenju čoveka takvog su obima i značaja da se poniranje u njih može neprestano razvijati i proširivati. Iako stare, one će za onoga ko traži istinu predstavljati uvek novo otkrivenje i imaće za njega uvek blistaviju slavu i sve veću moć.PVU 82.1

U svakom vremenu istina je imala nov razvoj uslovljen porukom Božjom namenjenom narodu tog pokoljenja. Stare istine su sve i te kako bitne, a nove nisu nezavisne od starih, nego u stvari predstavljaju njihov nastavak. Samo ukoliko razumeno stare istine, možemo i nove primiti i shvatiti. Kad je Hristos svojim učenicima želeo da otkrije istinu o svoje vaskrsenju, On je počeo “od Mojsija i od sviju proroka” i “kazivaše im što je za njega rečeno u svemu Pismu” (Luka 24, 27). I svetlost koja je zablistala iz razvoja nove istine, rasvetljavala je ujedno i staru istinu. Ko odbacuje ili zapostavlja novu istinu, ne poseduje u stvari ni staru. Ona gubi za njega svoju vitalnu snagu i postaje samo beživotnaforma.PVU 82.2

Ima ljudi koji tvrde da veruju i propovedaju istine Staroga zaveta, dok Novi zavet odbacuju. Međutim, odbijajući da prihvate učenje Hristovo, oni pokazuju da ne veruju ni u ono što su govorili patrijarski i proroci. “Jer da ste vjerovali Mojsiju”, kaže Hristos, ” tako biste vjerovali i meni; jer on pisa za mene” (Jov. 5, 46). Otuda u njihovom učenju nema prave slike čak ni kad je ono uzeto iz Starog zaveta.PVU 82.3

Mnogi opet koji tvrde da veruju u Jevanđelje i propovedaju ga, nalaze se u sličnoj zabludi. Oni odbacuju pisma Starog zaveta o kojima je sam Hristos rekao: “I ona svjedoče za mene” (Jovan 5, 39). Odbacujući Stari zavet, oni u stvari odbacuju i Novi, jer i jedan i drugi predstavljaju delove nerazdvojne celine. Ispravno prikazati zakon Božji bez Jevanđelja nemoguće je, a isto tako ni Jevanđelje bez zakona. Zakon je utelovljeno Jevanđelje, a Jevanđelje je razvijeni zakon. Zakon je koren, a Jevanđelje miomirisni cvet i plod koji je koren doneo.PVU 82.4

Stari zavet baca svetlo na Novi, a Novi zavet baca svetlo na Stari. I jedan i drugi predstavljaju otkrivenje slave Božje u Hristu. I jedan i drugi sadrže istine čiji će duboki smisao pred usrdnim istraživačem otkrivati uvek nove dubine.PVU 83.1

Istina u Hristu i Njegovim posredstvom otkrivena neizmerna je. Onaj koji proučava Sveto pismo gleda, tako reći, u jedan izvor koji je što se duže gleda u njegovu dubinu catdog sve dublji i sve opsežniji. U ovom životu nikad nećemo u potpunosti shvatiti tajnu Božje ljubavi po kojoj je jedinorodnog Sina žrtvovao za oproštenje naših greha. Delo našeg Spasitelja na ovome svetu jeste i biće uvek nešto što daleko prevazilazi našu moć shvatanja. Čovek može naprezati sve svoje umne snage da pronikne u ovu tajnu, ali će njegov um ostati pred tim potpuno nemoćan. I najmarljiviji istraživač videće pred sobom samo beskonačnost, beskrajnu pučinu.PVU 83.2

Istina kakva je u Isusu može se iskusiti, ali nikada ne i objasniti. Njena visina, i dubina nadmašuju našu moć shvatanja. Možemo se upinjati do krajnjih granica svoje mašte, da bismo tek jedva nazreli samo nejasne konture jedne ljubavi koja se ne da objasniti, koja je visoka kao nebo ali se prignula zemlji da bi lik Božji utisnula u svest celom ljudskom rodu.PVU 83.3

Međutim, nama je ipak omogućeno da od Božje milosti i sažaljenja vidimo toliko koliko smo u stanju da shvatimo. Toliko će se uvek otkriti poniznoj i pokajnički skrušenoj duši. Milosrđe Božje i mi ćemo shvatiti upravo onoliko koliko cenimo Njegovu podnesenu žrtvu za nas. Ako Reč Božju istražujemo u smernosti srca pred našim istraživačkim težnjama otvoriće se i velika tema o iskupljenju. Postajaće nam sve blistavija, a pri pokušaju da je shvatimo njena visina i dubina bivaće sve veća.PVU 83.4

Naš život treba da bude povezan sa Hristovim životom. Potrebno je da neprekidno od Njega uzimamo i krepimo se Njime kao životvornim hlebom koji je sišao s neba, uzimajući uvek iz svežeg izvora koji stalno daje svoje obilje. Naš verski život će uvek biti svež samo onda ako Hrista stalno imamo pred očima, odajući Mu hvalu i slavu iz sveg srca. Naša molitva će poprimiti oblik razgovora sa Bogom koji ćemo voditi kao sa najpouzdanijim prijateljem. On će nam lično otkrivati svoje tajne. Često će nam se pojavljivati slatko i radosno osećanje o Isusovom prisustvu. Srce će nam goreti od radosti kada nam se približi da razgovara s nama kako nekada sa Enohom. I kada hrišćanin to zaista iskusi, onda se u njegovom životu vidi takva jednostavnost, smernost, nežnost i skrušenost srca da svi oni s kojima on dolazi u doticaj uviđaju da je on zaista bio sa Isusom i naučio se od Njega.PVU 83.5

U svima onima koji je poseduju, religija Hristova otkriće se kao načelo koje čitavo biće prožima novim životom, kao životvorna, duhovno catdog delotvorna energija. Svežina, snaga i radost neprolazne mladosti biće uvek u njima. Srce koje primi Reč Božju nije kao bara koja isparavanjem potpuno presuši, niti pak kao isprovaljivana cisterna koja ovu dragocenu vodu ne može da zadrži. Ono je slično planinskom potoku koji se hrani pritokama nepresušnih izvora, čija hladna i kristalno bistra voda žuboreći skače s kamena na kamen i okrepljuje umorne, žedne i natovarene.PVU 84.1

Ovakva iskustva daju svakom učitelju istine upravo one kvalifikacije koje ga čine Hristovim predstavnikom. Duh Hristovog učenja daće njegovim izlaganjima i molitvama snagu i sigurnost.PVU 84.2

Njegovo svedočanstvo za Hrista neće biti skučeno ili beživotno. Takav služitelj neće uvek ponavljati napamet naučene govorancije. Njegov um će biti otvoren neprekidnom prosvetljavanju Duha Svetoga.PVU 84.3

“Koji jede moje tijelo”, kaže Hristos, “i pije moju krv, ima život vječni... Kao što me posla živi otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on će življeti mene radi... Duh je ono što oživljava... Riječi koje vam ja rekoh duh su i život su” (Jovan 6, 54 catdog 63).PVU 84.4

Uzimanjem učešća u telu i krvi Hristovoj mi ćemo u službu koju vršimo za Boga unositi elemente večnog života. Onda tu neće biti neprivlačnim i često ponavljanih misli dosadnog i nezanimljivog predikovanja. Navodiće se stare istine, ali će se one uvek videti u novoj svetlosti. Nove predstave o istini isticaće se s takvom jasnoćom i snagom da će svi moći da to shvate. Oni koji imaju preimućstvo da takvu propoved slušaju, ukoliko su podložni uticaju Duha Svetoga, osetiće životvornu snagu novog života. Vatra božanske ljubavi u njihovom srcu biće zapaljena, a uspavanje sposobnosti njihovog shvatanja oživeće i oni će biti u stanju da shvate lepotu i veličinu istine.PVU 84.5

Veran domaćin predstavlja ono što bi trebalo da bude svaki učitelj dece i omladine. Ako za njega Reč Božja zaista predstavlja riznicu blaga on će iz nje stalno iznositi novu lepotu i nove istine. Kad se takav učitelj u molitvi potpuno osloni na Boga, Duh Hristov će zaista sići na njega i Bog će preko njega Duhom Svetim uticati na misli drugih. Duh Sveti ispunjava njegovu dušu i srce slatkom nadom, hrabrošću i odgovarajućim likovima iz Biblije osposobljuje ga da sve to kroz pouku prenese na mlade kojima predaje.PVU 85.1

Izvori nebeskog mira i nebeske radosti, otvoreni rečima Nadahnuća u duši učitelja, postaće silna reka uticaja na blagoslov onima sa kojima on dolazi u kontakt. Biblija u tom slučaju neće za učenika postati neprijatna i dosadna knjiga. Naprotiv, uz mudroga učitelja, Reč Božja postaće sve poželjnija. Ona će za njega predstavljati hleb života i nikad je neće smatrati zastarelom. Svojom svežinom i lepotom Reč Božja privući će i oduševiti mlade šaljući im neprekidno svetlost i toplotu slično suncu koje obasjava zemlju i nikada se ne iscrpljuje.PVU 85.2

Sveti, vaspitno catdog prosvetljujući Duh Božji nalazi se u Njegovoj Reči. Svetlost, nova dragocena svetlost, blista sa svake njene stranice. Otkrivene istine, pročitane Reči i rečenice postaju jasne i dozvoljavaju stvarne potrebe, jer to glas Božji govori duši.PVU 85.3

Sveti Duh se najradije obraća mladima otvarajući im riznicu bogatstva i lepote Reči Božje.PVU 85.4

Tada dragocena obećanja izgovorena glasom Velikog Učitelja obuzimaju njihova osećanja i oživljavaju im dušu duhovnom snagom božanskog porekla. Um se na taj način razvija u poznanju onoga što je božansko i postaje barikada protiv iskušenja.PVU 85.5

Reči istine dobijaju u značenju a njihovo značenje poprima širinu i potpunost o kojoj nismo ni sanjali. Lepota i bogatstvo Reči Božje imaće preobražavajući uticaj na um i karakter. Svetlost nebeske ljubavi padaće na srce kao božansko nadahnuće.PVU 86.1

Biblija ukoliko se više proučava utoliko se više i ceni i poštuje. Svaki put kad joj se obrati, iskreni istraživač nalazi u njoj beskonačnu mudrost i ljubav Božju.PVU 86.2

Značenje jevrejskog verskog uređenja još uvek nije u potpunosti shvaćeno. Njegovi obredi i simboli ukazuju na duboke i dalekosežne istine. Jevanđelje predstavlja ključ koji nam otvara tajne starozavetne obredne službe. Saznanje o planu iskupljenja otvara put za shvatanje i starozavetnih istina. Nama se pruža preimućstvo da ove čudesne istine shvatimo daleko bolje nego što smo ih do sada razumeli. Mi treba da shvatimo dubine promisli Božje. Čak i samo anđeli žele da zavire u istine koje se otkrivaju onim ljudima koji skrušena i smerna srca istražuju Reč Božju i mole se za veću dubinu, širini u visinu znanja koje samo Bog može dati.PVU 86.3

Pošto se približujemo svršetku istorije ovoga sveta, treba naročito da proučavamo proročanstva koja se odnose na ove poslednje dane. Poslednja knjiga Novog zaveta puna je istina koje naročito treba da shvatimo. Sotona je mnogima zaslepio razum tako da oni rado iznalaze svaki izgovor da ne proučavaju Otkrivenje. Međutim, Hristos upravo u ovoj knjizi preko svog sluge Jovana objavljuje šta će se sve zbiti u ovim poslednjim danima, i pri tom naročito naglašava: “Blago onome koji čita i onima koji slušaju riječ proroštva i drže što je napisano u njemu” (Otkr. 1, 3).PVU 86.4

“A ovo je život vječni,” rekao je Hristos, “da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista” (Jovan 17,3). Zašto mi ne shvatamo svu vrednost ovoga znanja? Zašto ove uzvišene istine ne gore u našem srcu trepereći na našim usnama, i prožimajući celo naše biće?PVU 86.5

Dajući nam svoju Reč (Sveto pismo), Bog nam je stavio na dohvat sve istine bitne za naše spasenje. Hiljade i hiljade njih je uzimalo vodu iz ovog vrela života, pa ipak se njegovo izobilje nije ni najmanje umanjilo. Mnogi su imali Hrista stalno pred svojim očima, i gledajući u Njega, preobrazili su se u Njegovo obličje. Njima je srce gorelo u grudima dok su govorili o Njegovom karakteru i o onome šta je Hristos njima i šta su oni Hristu. Međutim, svi ti istraživači nisu uspeli da iscrpe te velike i svete teme. Tajne spasenja još hiljade i hiljade mogu da istražuju. Dok razmišljamo o Hristovom životu, Njegovom karakteru i Njegovoj misiji, zraci svetlosti sve jasnije obasjavaju svaki naš napor da otkrijemo novu istinu. Pri svakom novom istraživanju biće uvek nešto još interesantnije nego što je bilo onda kada nam se to prvi put otkrilo. Predmet je neiscrpan. Proučavanje Hristovog otelovljenja, Njegova žrtva ispaštanja za pali ljudski rod i Njegova posrednička služba, zapošljavaće misli marljivog istraživača sve dotle dok svet postoji; i posmatrajući nebesa sa njihovom iskonskom prošlošću,on će uskliknuti: “Velika je tajna pobožnosti.”PVU 86.6

Mi ćemo u večnosti izučavati sve ono što smo već ovde prihvatili, čemu smo već ovde otvorili svoje srce kad smo primili ponuđenu svetlost. Tema iskupljenja zapošljavaće misli, srce i jezik iskupljenih kroz beskrajna vremena večnosti. Oni će razumeti istine koje je Hristos toliko želeo da otkrije svojim učenicima, ali oni, na žalost, nisu imali dovoljno vere da bi to mogli da shvate. Sticaće se neprekidno nova i sve jasnija predstava o savršenstvu i slavi Hristovoj. Kroz beskrajne vekove Hristos će kao verni domaćin iznositi iz svoje riznice i novo i staro.PVU 87.1