29—”Na Susret Ženiku”

Ovo poglavlje se zasniva na Jevanđelju po Mateju 25, 1 -13.

Jedno predvečerje Hristos je sa svojim učenicima ostao da sedi na gori Maslinskoj i kad je sunce već bilo iščezlo iza brda a večernje senke počele da zastiru nebo. Na vidiku, ničim ne ometanom za njihov pogled, ukazala se blistavo osvetljena kuća, očevidno pripremljena za neku svečanost. Svetlost upaljenih svetiljki koja je blistala sa svih prozora i vrata kao i ponašanje okupljenih u atmosferi opšteg iščekivanja, sve je govorilo da svadbeno povorka tek što nije naišla. U mnogim krajevima Istoka svadbene svečanosti obično su održavane uveče. Mladoženja izlazi na susret nevesti i vodi je u svoj dom. Uz svetlost buktinja svadbena povorka iz kuće nevestinog oca polazi u njegov dom, gde je zvanicama već pripremljena gozba. U prizoru koji je Hristos posmatrao, grupa okupljenih očekuje pojavu neveste i njene pratnje, u nameri da se priključe povorci.PVU 296.1

U blizini nevestine kuće, u iščekivanju koje je već počelo da prelazi u dosadu, bilo je i deset devojaka odevenih u belo ruho. Svaka od njih držala je zapaljenju svetiljku i bočicu za ulje. Sve su željno i s velikim nestrpljenjem očekivale da se pojavi mladoženja. Ali se on negde zadržao i zakasnio. Čekajući tako satima u noći, devojke savalada umor i pospaše sve. Oko ponoći začu se vika: “Eto ženika gdje ide, izlazite mu na susret!” Devojke se odmah probudiše i skočiše na noge. Ugledavši povorku obasjanu svetlom upaljenih buktinja kako se kreće uz zvuke vesele muzke, i čuvši glas mladenaca, one uzeše svoje žiške i ukrasiše ih da bi se pridružile povorci. Ali pet devojaka zanemariše da svoje sudove napune uljem. One se nisu nadale tako velikom zakašnjenju i nisu bile spremne za ovako neprijatno iznenađenje. U svojoj nevolji one se obratiše svojim drugaricama, moleći ih: “Dajte nam od ulja svojega, jer naši žišci hoće da se ugase” Ali su i pet mudrih devojaka koje su takođe čekale, dolivajući svoje zapaljene žiške, isto tako ispraznile sudove s rezervnim uljem. Nisu imale više ništa u rezervi, te odgovoriše: “Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi”PVU 296.2

Dok su one otišle da kupe ulja svadbena povorka je prošla i one su ostale. Pet devojaka sa zapaljenim žišcima, pridruživši se povorci, ušle su u kuću u pratnji neveste, i vrata se zatvoriše. Kad su lude devojke najzad stigle do svadbene dvorane, naišle su na sasvim neočekivano odbijanje.PVU 297.1

Domaćin im je rekao: “Ne poznajem vas” Ostale su napolju, stojeći na pustoj ulici, u gustom mraku noći.PVU 297.2

Dok je Hristos posmatrao društvo koje je očekivalo dolazak ženika, On je svojim učenicima ispričao parabolu o deset devojaka, ilustrujući njihovim doživljajem iskustvo Zajednice koja će živeti upravo pred Njegov povratak.PVU 297.3

Ove druge grupe devojaka koje su se u svom očekivanju ženika pokazale međusobno različite predstavljaju dve takođe različite vrste onih koji tvrde da čekaju Gospoda. Oni se nazivaju devojkama zato što ispovedaju čistu veru. Žišci predstavljaju Reč Božju. Psalmista kaže: “Riječ je tvoja žižak nozi mojoj, i vidjelo stazi mojoj” (Ps. 119, 105). Ulje je simbol Svetog Duha. Na taj način je Duh Sveti prikazan u proročanstvu proroka Zaharije. “Potom se vrati anđeo koji mi govoraše”, kaže prorok, ” i probudi me kao čoveka koji se budi od sna. I reče mi; šta vidiš? A ja rekoh: vidim evo svijetnjak sav od zlata, i gore na njemu čaša, i sedam žižaka njegovijeh na njemu, i sedam lijevaka za sedam žižaka što su gore na njemu. I dvije masline uza nj, jedna s desne strane čaši a jedna s lijeve. I progovorih anđelu koji govoraše sa mnom, i rekoh: šta je to, gospodaru moj? A anđeo koji govoraše sa mnom odgovori i reče mi: zar ne znaš što je to? I rekoh: ne, gospodaru moj. A on odgovori i reče mi govoreći: to je riječ gospodnja Zorovavelju: ne silom ni krijepošću nego Duhom mojim, veli Gospod nad vojskama. Što si ti, goro velika, pred Zorovaveljem? ravnica; i on će iznijeti najviši kamen, s usklicima: milost, milost njemu. I dođe mi reč Gospodnja govoreći: Ruke Zorovaveljeve osnovaše ovaj dom, ruke će njegove i dovršiti, i poznaćeš da me je Gospod nad vojskama poslao k vama... Tada odgovarajući rekoh mu: što su one dvije masline s desne strane svijetnjaku i s lijeve? I što su one dvije grančice maslinove, što su među dva lijevka zlatna, koji toče zlato? ... Tada reče: to su dvije masline koje stoje kod Gospoda sve zemlje” (Zah. 4, 1 catdog 14).PVU 297.4

Prorok je video kako zlatno ulje sa dve masline posredstvom zlatnih levaka teče u čaše svećnjaka a zatim dalje u zlatne žiške koji su osvetljavali svetinju. Tako se i preko svetih bića koja stoje u prisutnosti Božjoj Sveti Duh prenosi na ljudska oruđa, koja se posvećuju Njegovoj službi. Zadatak dvojice miropomazanih (Stari i Novi zavet) je da narodu Božjem prenose darove božaske milosti posredstvom koje jedino Njegova Reč zaista može postati žižak nozi našoj i videlo stazi našoj. Dakle, “Ne silom ni krijepošću nego Duhom mojim, govori Gospod nad vojskama” (Zah. 4, 6).PVU 298.1

U paraboli svih deset devojaka polaze u susret ženiku. Sve imaju žiške i sudove za ulje. Jedno vreme među njima se ne zapaža nikakva razlika. Tako je i sa Zajednicom koja živi upravo pred drugi dolazak Hristov. Svi njeni članovi poznaju učenje Svetih spisa. Svi su čuli vest da je Hristov dolazak blizu, i pouzdano očekuju Njegovu pojavu. Ali kao što je prikazano u paraboli, tako je i sada.PVU 298.2

Nepredviđeno vreme čekanja stavilo je veru na ozbiljnu probu; i kad se bude začula vika: “Eto žnika gdje ide, izlazite Mu u susret!” mnogi će biti nespremni. Oni nemaju “ulja u sudovima sa žišcima svojim” Nedostaje im sila Duha Svetoga.PVU 298.3

Bez Božjeg Duha samo poznavanje Njegove reči nije ni od kakve koristi. Samo teorija o istini, ako nije praćena silom Svetog Duha ne može oživeti dušu ni posvetiti srce. Čovek može dobro poznavati zapovesti i obećanja data u Reči Božjoj, ali ako Božji Duh ne usadi istinu u srce, karakter neće biti promenjen. Bez prosvetljenosti Duhom Svetim ljudi nisu u stanju da razlikuju istinu od zablude, i lako će podleći sotoninim lukavo postavljenim kušanjima.PVU 298.4

Oni koji su u paraboli prikazani kao lude devojke nisu licemeri. Oni cene istinu, brane je i naklonjeni su onima koji veruju u istinu; ali se nisu potčinili delovanje Svetoga Duha. Oni nisu pali na StenuPVU 299.1

- na Hrista Isusa i nisu dozvolili da se razbije njihova stara priroda. Oni su u paraboli o sejaču prikazani kamenitim tlom. Oni Reč Božju primaju sa radošću, ali ne usvajaju i u životu ne primenjuju njena načela. Njen uticaj na njih nije trajan. Duh deluje na srce samo ukoliko to čovek želi i ukoliko on pristaje da u njega bude usađena nova priroda; ali se oni koji su prikazani ludim devojkama obično zadovoljavaju samo površnim radom. Oni ne poznaju Boga, ne proučavaju Njegov karakter, i ne održavaju stalnu zajednicu s Njim; i zato ne znaju kako da Mu se povere, kako da žive gledajući u Njega. Njihovo služenje Bogu izrodilo se u običnu formu. “I dolaze k tebi kao kad se narod skuplja, i narod moj sjeda pred tobom, i sluša riječi tvoje, ali ih ne izvršuje; u ustima su im ljupke ali srce njihovo ide za svojim lakomstvom” (Jezek. 33, 31). Apostol Pavle ukazuje na činjenicu da će upravo to predstavljati naročito obeležje onih koji će živeti pred drugi Hristov dolazak. “Ali ovo znaj”, kaže on, “da će u pošljednje dane nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi. koji više mare za slasti nego za Boga. Koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli” (II Tim. 3, 1 catdog 5).PVU 299.2

To su obično oni koji u vreme opasnosti viču: “Mir je i nema se šta bojati” (I Sol. 5, 3). Oni uljuškuju svoja srca u osećanju sigurnosti i ne sanjaju ni o kakvoj opasnosti. Tek kad se trgnu iz sna svoje bolesne neosetljivosti, oni će catdog shvativši najzad šta im nedostaje - preklinjati druge da nadoknade njihov propust; ali u duhovnom pogledu niko ne može nadoknaditi tuđi nedostatak. Milost Božja je kao besplatan dar ponuđen svakoj duši. Poruka Jevanđelja: “I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vodu života zabadava” (Otkr. 22, 17), jasno je objavljena. Karakter se ne može prenositi nasleđem niti na bilo koji način. Niko ne može verovati za drugoga. Niko ne može primiti dar Duha za drugoga. Niko ne može dati nekome karakter, koji je samo plod delovanja Svetog Duha na srce. “Ako bi Noje, Danilo i Jov bili u njoj, tako ja bio živ, govori Gospod, Gospod, neće izbaviti sina ili kćeri, nego će svoje duše izbaviti pravdom svojom” (Jezek. 14, 20).PVU 299.3

Karakter se obično otkriva u nekoj krizi. Kad se oko ponoći začuo ozbiljan glas: “Eto ženika gdje ide, izlazite Mu u susret!” i kad su uspavane devojke bile probuđene iz svog sna, pokazalo se ko je bio spreman i za ovakav razvoj događaja. Sve su devojke bile iznenađene, ali su mudre bile spremne za ovakvo iznenađenje, a ostale su se pokazale nespremnim. Tako i sada, neka nepredviđena i iznenadna nesreća catdog nešto što dušu dovodi da se suoči sa smrću, obično pokazuje da li je čovek zaista verovao u Božja obećanja. Tada se pokazuje da li se duša potpuno oslanja na Božju milost. Velika poslednja proba uslediće tek na kraju vremena milosti, kad će biti prekasno da se misli na duhovne potrebe duše.PVU 300.1

Deset devojaka čekaju u samo predvečerje zemaljske istorije. Sve one tvrde da su hrišćanke.PVU 300.2

Svaka je primila poziv, ime, žižak, i svaka za sebe tvrdi da služi Bogu. Prividno sve očekuju da se Hristos pojavi. Ali pet od njih su potpuno nespremne, i naći će se iznenađene i užasnute izvan svadbene dvorane.PVU 300.3

Na kraju vremena milosti mnogi će polagati pravo na ulazak u Hristovo carstvo govoreći: “Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama našim učio si.” “Gospode! Gospode! Nijesmo li u ime Tvoje prorokovali i Tvojijem imenom đavole izgonili i imenom Tvojim čudesa mnoga tvorili?” Ali odgovor će glasiti “Kažem vam: ne poznajem vas, idite od mene” (Luka 13, 26. 27; Mat. 7, 22). Oni u ovom životu nisu stupili u istinsko zajedništvo s Hristom; zato i ne poznaju jezik i rečnik neba, i radost neba njima je tuđa i nepoznata. “Jer ko od ljudi zna šta je u čovjeku osim duha čovječjega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božjega (I Kor. 2, 11).PVU 300.4

Najžalosnije reči koje su ikada doprle do uha smrtnika biće reči presude: “Ne poznajem vas” Jedino zajednica Duha, koju ste olako uzeli, mogla je da vas učini učesnicima onog presrećnog mnoštva okupljenog na svadbenoj svečanosti. U tom prizoru vi ne možete imati nikakvog učešća.PVU 301.1

Njegova svetlost, muzika i pesma padale bi u tom slučaju na slepe oči i gluve uši. Ljubav i radost takvog skupa ne bi dotakle nijednu strunu oduševljenja u srcu koje je ovaj svet učinio potpuno neosetljivim. Iz neba se isključujete sami svojom nedostojnošću njegovog uzvišenog zajedništva.PVU 301.2

Buđenjem iz sna tek onda kad se bude začula vika: “Eto Ženika gde ide,” i uzimanjem svojih praznih žižaka tek tada da bismo ih napunili, zaista se ne možemo spremiti za susret sa Gospodom. Ne živeti za Hrista ovde i ne držati Ga stalno u srcu i mislima, a ipak se udostojiti za neprekidno druženje s Njim na nebu, zaista nije moguće.PVU 301.3

U paraboli mudre devojke su imale i “ulje u sudovima sa žišcima svojim” Plamen njihovih svetiljki goreo je nesmanjenom snagom za sve vreme u noći iščekivanja. Svetlo iz njihovih žižaka doprinelo je da iluminacija pripremljena u čast Ženika dostigne željeni efekat. Prodirući kroz tamu, i ono je doprinelo da se osvetli put do ženikove kuće i do svadbene svečanosti.PVU 301.4

Tako i Hristovi sledbenici treba da svetle u tami ovog sveta. Božja Reč, posredstvom Svetog Duha, deluje kao svetlost i postaje preobražavajuća sila u životu i karakteru onoga ko je primi.PVU 301.5

Usađujući u srca ljudi načela Božje Reči, Sveti Duh razvija u njima i božanske osobine. Svetlost slave Božje catdog Njegov karakter catdog treba da se ogleda u Njegovim sledbenicima. Tako oni treba da slave Boga, osvetljavajući stazu do Ženikova doma, do grada Božjega i svadbe Jagnjetove.PVU 301.6

Ženik je u paraboli došao oko ponoći catdog u najmračniji čas. Tako će i Hristos doći u najmračnijem trenutku ovozemaljske istorije. Dani Nojevi i Lotovi pružaju nam sliku o stanju sveta neposredno pred dolazak Sina čovečjega. Sveti spisi, ukazujući napred na to vreme, kažu da će sotona raditi “sa svakom silom i sa svakom prevarom nepravde” (II Sol. 2, 9. 10). Njegovo delovanje jasno se vidi u naglom rasprostiranju duhovnog mraka, širenju bezbrojnih zabluda, jeresi i obmana ovih zaista poslednjih dana. Sotona nastoji da u svom ropstvu zadrži ne samo pripadnike neobraćenog sveta, nego svojim obmanama poput kvasca prožima i takozvane crkve našeg Gospoda Isusa Hrista. Veliko otpadništvo razviće se u duhovnu tamu gustu i duboku kao ponoć, neprovidnu kao platno od kostreti. Za narod Božji to će biti noć iskušenja, noć jadikovanja i vapaja, noć užasnih progona istine radi. Ali iza te noći užasnog mraka i tame sinuće im zora božanske svetlosti.PVU 301.7

“On je taj koji može učiniti “da iz tame zasvijetli vidjelo” (II Kor. 4, 6). Kad je zemlja u početku još bila “bez obličja i pusta”, i dok još “bješe tama nad bezdanom, i duh Božji dizaše se nad vodom” catdog još tada “reče Bog: neka bude svjetlost, i bude svjetlost” (I Mojs. 1, 2. 3). Tako i u ovoj noći duhovne tame odjekuje glas Reči Božje: “Neka bude svetlost!” “Ustani, svetli se catdog nalaže On svom narodu catdog jer dođe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te” (Is. 60, 1).PVU 302.1

“Jer, gle,” kaže prorok, “mrak će pokriti zemlju i tama narode; a tebe će obasjati Gospod i slava Njegova pokazaće se nad tobom” (Is. 60, 2).PVU 302.2

Mrak koji poput mrtvačkog pokrova pokriva ovaj svet je mrak pogrešne predstave o Bogu.PVU 302.3

Ljudi su izgubili svaki pojam o Njegovom karakteru. On je pogrešno shvaćen i pogrešno tumačen. U to vreme treba da se objavi jedna poruka upućena od samog Boga, poruka koja je spasonosna u svojoj sili i koja svojim uticajem treba da prosvetljuje ljude. Ljude treba upoznati sa Božjim karakterom. U tami ovog sveta treba da zablista svetlost Njegove slave, svetlost Njegove dobrote, milosrđa i istine.PVU 302.4

Ovo delo prorok Isaija opisuje sledećim rečima: “Iziđi na visoku goru, Sione, koji javljaš dobre glase; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glase; podigni, ne boj se. Kaži gradovima Judinijem: evo Boga vašeg. Evo, Gospod Bog ide na jakoga, i mišica će njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod njega i djelo njegovo pred njim” (Is. 40, 9. 10).PVU 302.5

Oni koji čekaju na dolazak Spasitelja, prikazanog u ovoj paraboli ženikom, treba da kažu ljudima: “Evo Boga vašega!” Poslednji zraci milosrđa, poslednja poruka milosti koju treba objaviti svetu, predstavlja otkrivanje Njegovog karaktera, punog ljubavi. Božja deca treba da manifestuju Njegovu slavu. Svojim životom i karakterom oni treba da otkriju šta je sve milost Božja učinila za njih.PVU 303.1

Blistave zrake Sunca pravde treba odsjajivati u dobrim delima catdog u rečima istine i svetim postupcima.PVU 303.2

Hristos, odsjaj Očeve slave, došao je na ovu zemlju da bude “vidjelo svijetu” Došao je da ljudima prikaže Boga, i o Njemu stoji napisano da Ga Bog “pomaza Duhom Svetim i silom”, i da “prođe čineći dobro” (Djela 10, 38). U zbornici u Nazaretu On je rekao: “Duh je Gospodnji na meni, zato me pomaza da javim Jevanđelje siromasima; posla me da iscijelim skrušene u srcu; da propovjedim zarobljenima da će se otpustiti, i slijepima da će progledati; da otpustim sužnje; i da propovjedam prijatnu godinu Gospodnju” (Luka 4, 18. 19). To je zadatak koji je On ostavio i svojim učenicima. “Vi ste vidjelo svijetu”, kaže On, “ne može se grad sakriti kad na gori stoji. Tako dase svijetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra djela, i slave Oca vašega koji je na nebesima” (Mat. 5, 14. 16).PVU 303.3

Na ovo delo misli i prorok Isaija kad kaže: “Nije li da prelamaš hljeb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kuću? kad vidiš gola, da ga odjeneš, i da se ne kriješ od svoga tijela? Tada će sinuti vidjelo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti, i pred tobom će ići pravda tvoja, slava Gospodnja biće ti zadnja straža” (Is. 58, 7. 8).PVU 303.4

Tako u noći duhovne tame slava Gospodnja treba da zablista preko Njegove Zajednice, podižući pognute i tešeći one koji plaču.PVU 303.5

Svuda oko sebe čujemo jecaje ucveljenih i ugroženih. Siromašne, nevoljne i potlačene susrećemo na svakom koraku. Naša je sveta dužnost da pomažemo one kojima je pomoć potrebna, da ublažimo bedu i nevolju ovog života.PVU 303.6

Praktičan rad i zalaganje za duše biće mnogo delotvorniji od samog propovedanja. Gladnog smo dužni da nahranimo, golog da obučemo, a beskućnika da uvedemo u kuću. I više od toga pozvani smo da učinimo. Potrebe duše, samo ljubav Hristova može stvarno zadovoljiti. Ako Hristos živi u nama, naše srce će biti puno božanskog saosećanja. Izvori usrdne, Hristu slične ljubavi, koji su u duši često tako zatvoreni kao da su zapečaćeni, biće tada svakom otvoreni.PVU 303.7

Bog nas poziva da nevoljne i ugrožene potpomažemo i bodrimo ne samo svojim materijalnim darovima, nego i vedrinom svoga lica, rečima koje ulivaju nadu i ohrabrenje i ljubaznim i srdačnim stiskom ruke. Kada je Hristos lečio bolesne, On je stavljao svoje ruke na njih. Tako i mi treba da dođemo u blizak i prisan dodir s onima kojima želimo pomoći.PVU 304.1

Mnogi su ostali skoro bez ikakve nade u životu. catdog vratite im sunčevu svetlost. Mnogi su izgubili hrabrost catdog govorite im reči utehe i ohrabrenja i molite se za njih. Ima i takvih koji duboko osećaju potrebu za hlebom života catdog čitajte im Reč Božju. Mnogi su zahvaćeni takvom bolešću duše do koje ne može da dopre nikakav ovozemaljski melem niti bilo koji lekar može da je izleči. Molite se za takve duše i privedite ih Isusu. Recite im da još ima balsama u Galadu i da postoji Lekar koji može da isceli od svake bolesti.PVU 304.2

Sunčeva svetlost, izlivajući svoje blagotvorne zrake na ovaj nezahvalni, nesveti i moralno iskvareni svet, predstavlja pravi i univerzalni blagoslov. Tako je i sa svetlošću Sunca pravde. Celu zemlju, obavijenu tamom greha, tuge i bola, treba osvetliti znanjem o Božjoj ljubavi. Svetlost koja blista sa Božjeg prestola ne sme da bude uskraćena nijednoj duši bez obzira kojoj sekti, rangu, ili društvenoj klasi ona pripada.PVU 304.3

Poruku milosti i nade treba odneti u sve krajeve sveta, svako, ko god to želi, može da ispruži svoju ruku i da “se uhvati za silu moju” kaže Gospod, “da učini mir sa mnom i učiniće mir sa mnom” (Is. 27, 5). Ponoć duhovne tame ne treba više da obavija narode neznabožačkog sveta. Pred blistavim zracima Sunca pravde tama mora da isčezne. Sila pakla je pobeđena.PVU 304.4

Međutim, niko ne može dati ono što sam nije primio. U delu Božjem, čovek samo svojom snagom ne može učiniti ništa; samo sopstveni napori nikad ga ne mogu učiniti Njegovim lučonošom. Zlatno ulje koje su nebeski vesnici kroz zlatne levke stalno dolivali u zlatne žiške svetinje trebalo je da blistavu svetlost u svetinji neprekidno održava. To predstavlja Božju ljubav koja se čoveku stalnodaje kako bi ga osposobili da primljenu svetlost prenosi i na druge. U srca svih onih koji su verom zaista povezani s Bogom stalno teče zlatno ulje ljubavi, da bi se potom kao blistava svetlost zapaljenog žiška otkrilo u dobrim delima, u pravoj i iskrenoj službi Bogu.PVU 304.5

U velikom i neizmernom daru Duha Svetoga nalaze se svi izvori nebeskog blaga. To što se bogatstva Božje milosti ne izlivaju na ovaj svet u svoj svojoj punini ne predstavlja u stvari nikakva ograničenja od strane samog neba. Kad bi svi bili voljni i spremni da prime dar Svetog Božjeg Duha, svi bi Ga primili i to u najvećem izobilju.PVU 305.1

Preimućstvo je svake pojedine duše da postane živi kanal kojim će Bog moći da prenosi svetu blaga svoje milost, neizmerna i nedokučiva bogatstva Hristova. Hristos ni za čim ne teži toliko kao za ljudskim oruđima koja će biti u stanju da pred svetom predstavljaju Njegov karakter i Njegov Duh. I zaista je ispoljavanje Hristove ljubavi u ljudskom životu ono što svetu danas najviše nedostaje. Celo nebo čeka na ljude preko kojih bi sveto ulje Božje milosti i dobrote, kao kroz one zlatne levke, moglo da poteče na radost i blagoslov ljudskih srca.PVU 305.2

Hristos je izvršio sve potrebne pripreme da bi svoju Zajednicu učinio jednim preobražnim telom koje catdog obasjano svetlošću Onoga koji je za sebe s pravom mogao da kaže “Ja sam Vidjelo svijetu”, catdog poseduje slavu Emanuilovu. Njegova je namera da svaki hrišćanin bude okružen duhovnom atmosferom svetlosti i mira. On želi da se Njegova radost otkrije i u našem životu. Ispoljavanje nebeske ljubavi najbolje će pokazati da u nama boravi sveti Božji Duh. Preko ljudskog oruđa potpuno posvećenog Bogu punina božanske ljubavi izlivaće se i na druge.PVU 305.3

Za sunce pravde kaže prorok: “i zdravlje će biti na zracima njegovijem” (Mal. 4, 2). Tako i svaki pravi Hristov sledbenik treba da širi oko sebe samo pozitivan uticaj koji će u drugima podsticati hrabrost, korisnost, zdravlje i volju za život.PVU 305.4

Hristova religija znači nešto više od samog praštanja greha catdog ona znači potpuno uklanjanje greha iz naše duše i popunjavanje nastale praznine darovima Duha Svetoga. To je božansko prosvetljenje, radost u Bogu. Tada je srce potpuno oslobođeno od sebičnosti i blagosloveno stalnom Hristovom prisutnošću. Kad Hristos vlada u nama onda je srce čisto i potpuno slobodno od greha. U životu se tada u potpunosti otkriva slava i savršenstvo onoga što Jevanđelje može da učini za čoveka. Primanje Spasitelja donosi savršeni mir, savršenu ljubav i savršenu sigurnost. Lepota i miomiris karaktera Hristovog, otkriveni u životu, predstavljaju potvrdu da je Bog zaista poslao svoga Sina u svet da bude njegov Spasitelj.PVU 305.5

Hristos svojim sledbenicima ne naređuje: naprežite se u svom postojanju i težnji da svetlite, već jednostavno kaže: “Da se svijetli vaše vidjelo.” Ako ste primili Božju milost, svetlost je u vama. Samo uklonite smetnje i slava Gospodnja će se otkriti. Svetlost će zablistati, probijajući i potpuno razgoneći tamu, i vi jednostavno nećete moći a da ne svetlite u području svog uticaja.PVU 306.1

Ispoljavanje Njegove slave u našem ljudskom obliku, približiće ljudima nebo do te mere da će oni lepotu njegovog unutrašnjeg hrama moći da vide u svakoj duši u kojoj živi Spasitelj. Slava Spasitelja koji živi u nama prosto će pleniti i očaravati ljude. I u izlivima zahvalnosti i blagodarnosti mnogih koji će na taj način biti pridobijeni za Boga, uzvratiće se slava Velikom Darodavcu.PVU 306.2

“Ustani, svijetli se, jer dođe svjetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te” (Is. 60, 1). Ova poruka upućena je onima koji su pošli u susret Hristu, dolazi u sili i slavi velikoj. On dolazi u svoj slavi svojoj i u slavi Oca svojega. On dolazi u pratnji svih svetih anđela. Dok sav svet bude tonuo u mraku, u svakom stanu svetih videće se blistavo svetlo. Oni će zapaziti prve znake Njegove ponovne pojave.PVU 306.3

Njegova slava i uzvišenost blistaće besprekorno vanzemaljskom svetlošću, i Hristos Iskupitelj biće predmet divljenja, slave i obožavanja svih koji Mu služe. Dok nepokajani budu bežali od Njegove prisutnosti, Njegovi sledbenici će se radovati. Patrijarh Jov, misleći upravo na vreme ponovnog Hristovog dolaska kaže: “Ja isti vidjeću Ga, i oči moje gledaće Ga, a ne drugi” (Jov 19, 27). Svojim vernim sledbenicima Hristos je bio svakodnevni pratilac i najprisniji prijatelj. Oni su živeli u tesnoj povezanosti i stalnoj zajednici s Bogom. Nad njima se pokazala slava Gospodnja. U njima se ogleda svetlo poznanja slave Božje u licu Isusa Hrista. Sada se oni raduju nepomućenim zracima sjaja i slave Cara nad carevima u veličanstvu i krasoti Njegovoj. Oni su spremni za zajednicu neba, jer im je neo još ovde bilo stalno u srcu.PVU 306.4

Uzdignute glave, ozareni blistavim zracima Sunca pravde koje će ih najzad ogrejati, radujući se što se približilio izbavljenje njihovom, oni polaze u susret Ženiku, govoreći: “Gle, ovo je Bog naš, Njega čekasmo, i spašće nas” (Is. 25, 9).PVU 307.1

“I čuh kao glas naroda mnogoga, i kao glas voda mnogijeh, i kao glas gromova jakijeh, koji govore: aliluja! jer caruje Gospod Bog svedržitelj. Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu Njemu; jer dođe svadba Jagnjetova, i žena Njegova pripravila se... I reče mi: napiši: blago onima koji su pozvani na večeru svadbe Jagnjetove.” “Jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i koji su s Njim jesu pozvani i izabrani i vjerni” (Otkr. 19, 6. 9; 17, 14).PVU 307.2