4—Kukolj

Ovo se poglavlje zasniva na Jev. po Mateju 13, 2430, 37 catdog 43.

“Drugu priču kaza im govoreći: carstvo je nebesko kao čovek koji posija dobro sjeme u polju svojemu. A kad ljudi pospaše, dođe njegov neprijatelj i posija kukolj po pšenici, pa otide. A kad niče usjev i rod donese, onda se pokaza kukolj”PVU 39.1

Hristos kaže: “njiva je svijet” Ovde e, međutim, misli na Hristovu Zajednicu na ovom Svetu. U ovoj paraboli opisuju se oni koji pripadaju carstvu Božjem, Njegovom delu za spasavanje ljudi, a to delo se vrši preko Zajednice. Istina, Duh Sveti je prisutan po celom svetu i deluje svuda na srca ljudi, ali Zajednica predstavlja mesto gde treba da rastemo i dozrevamo da bismo mogli biti sabrani u Božju žitnicu.PVU 39.2

“Koji sije dobro sjeme ono je sin čovečij.a dobro sjeme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla” Dobro seme predstavlja one koji su preporođeni Rečju Božjom catdog istinom. Kukolj, naprotiv, predstavlja one koji su plod ili utelovljenje zablude i lažnih načela. “Neprijatelj, koji ga je posijao, jest đavo” Ni Bog, ni Njegovi anđeli nisu nikada sejali seme kukolja. Kukolj uvek seje samo sotona, neprijatelj i Boga i ljudi.PVU 39.3

Na istoku ljudi su često iz osvete po skoro zasejanoj njivi svog neprijatelja znali da razbacuju seme neke štetne biljke koja je catdog dok raste catdog veoma slična pšenici. I pošto je nicala i rasla zajedno sa pšenicom, bila je štetna za sam usev, a vlasniku njive zadavala muku i gubitak. Tako i sotona, iz neprijateljstva prema Hristu, seje svoje zlo seme među dobra zrna carstva nebeskog; i onda plod takvom semena pripisuje Sinu Božjem. Dovodeći u Zajednicu takve koji formalno nose Hristovo ime, ali se odriču Njegovog karaktera, nečastivi nastoji da obeščasti Boga, delo spasenja lažno predstavi i duše izloži opasnosti.PVU 40.1

Za sluge Hristove veoma je bolno kad u Zajednici vide pomešane prave i lažne vernike. Oni čeznu da učine nešto kako bi očistili Zajednicu. Kao i sluge onoga domaćina u paraboli, spremni su da počupaju kukolj; ali Hristos kaže: “Ne; da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno s njime i pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do žetve.”PVU 40.2

Hristos je jasno učio da se oni koji uporno ostaju u otvorenom grehu moraju isključiti iz Zajednice, ali On nam nije prepustio da sudimo o karakteru i pobudama. On isuviše dobro poznaje našu prirodu da bi nam poverio jedno takvo delo. Ako bismo pokušali da one za koje pretpostavljamo da su lažni hrišćani iskorenimo iz Zajednice, sigurno bismo pogrešili. Često smatramo beznadnim baš one duše koje Hristos privlači sebi. Postupajući s tim dušama prema svom nesavršenom rasuđivanju, mogli bismo u njima ugasiti i poslednju iskru nade. Mnogi opet, koji se smatraju hrišćanima, na posletku će se pronaći lakima. U nebu će biti mnogo onih za koje su njihovi suparnički nastrojeni susedi pretpostavljali da nikad tamo neće doći. Čovek sudi po onome što se spolja vidi, ali Bog vidi srce. Zato kukolj i pšenica moraju da rastu zajedno sve do žetve, a žetva je svršetak vremena milosti i proveravanja.PVU 40.3

U Spasiteljevim rečima leži još jedna pouka, pouka o čudesnom strpljenju i nežnoj ljubavi. Kao što se koren kukolja gusto prepliće sa žilama žita, isto tako i lažna braća u Zajednici mogu biti usko vezana sa pravim učenicima. Pravi karakter ovih vajnih vernika ne vidi se sasvim jasno. Međutim, kada bi se oni isključili iz Zajednice, to bi moglo da postane kamen spoticanja za druge koji bi inače ostali postojani.PVU 40.4

Pouka koja se izlaže u ovoj paraboli ilustruje postupak samog Tvorca sa ljudima i anđelima.PVU 41.1

Sotona je obmanjivač. Kad je on sagrešio u nebu, čak ni anđeli koji su ostali potpuno odani Bogu nisu u potpunosti prepoznali njegov karakter. To je bio razlog što ga Bog nije odmah uništio. Da je buntovnik bio odmah uništen, svetim anđelima ne bi bila pružena mogućnost da sagledaju svu dubinu ljubavi i pravde Božje. Sumnja u Božju dobrotu postala bi zlo seme koje bi donelo gorak plod greha i nesreće. Stoga je začetnik zla bio pošteđen da bi u potpunosti otkrio svoj karakter. Tokom dugih vekova Bog je s bolom gledao kako nečastivi razvija svoje delo. I on je radije podneo neizmernu žrtvu na Golgoti nego da iko bude zaveden lažnim prikazivanjem sotona. Jer kukolj nije mogao biti počupan, a da se pri tom ne izloži opasnosti opstanak i same pšenice. I zar ne bi trebalo da i mi budemo isto tako strpljivi prema našim bližnjima kao što je Gospodar neba i zemlje strpljiv prema sotoni?PVU 41.2

Svet nema pravo da sumnja u istinitost hrišćanstva zato što u Zajednici nema nedostojnih članova, niti pak hrišćani treba da budu obeshrabreni zbog prisustva te lažne braće. Kako se to pokazalo u prvoj hrišćanskoj crkvi? Istinskim učenicima pridružili su se i Anija i Safira. Simon vračar bio je kršten. Dimas, koji je napustio Pavla, još uvek je bio smatran za vernika. Juda Iskraiotski ubrajao se među apostole. Spasitelj ne želi da se izgubi ijedna duša. Njegovo iskustvo sa Judom zabeležno je da bi nam pokazalo Njegovo veliko strpljenje prema izopačenoj ljudskoj prirodi; i On i nama nalaže da snosimo jedan drugoga kao što nam je On to ličnim primerom pokazao. On je rekao da će se laža braća nalaziti u Zajednici sve do svršetka vremena.PVU 41.3

Uprkos Hristovoj opomeni, ljudi su ipak pokušavali da iskorene kukolj. Da bi kažnjavala one za koje se pretpostavljalo da su prestupnici, crkva se čak služila i državnom vlašću. Oni koji su tvrdili da rade po odobrenju Hristovom, mučili su, zatvarali i ubijali one koji se na neki način ne bi složili sa utvrđenim učenjem crkve. Međutim, na takve postupke, ljude nije navodio Hristov Duh, nego samo duh sotonski. Takvim se metodima služi samo sotona da bi doveo svet pod svoju dominaciju.PVU 41.4

Postupajući na takav način sa takozvanim jereticima, crkva je svetu dala pogrešan pojam i o samom Bogu.PVU 42.1

Ne osuđivati druge i proklinjati ih, već biti smeran ne pouzdavajući se suviše u samog sebe catdog to je pouka koja nam se pruža u ovoj paraboli. Nije sve što se seje na njivi dobra pšenica. Činjenica da su ljudi članovi Zajednice ne predstavlja dokaz da su oni zaista hrišćani.PVU 42.2

Kukolj, dok je biljka još mlada i dok ne isklasa, vrlo je sličan pšenici; ali kad se polje zažuti i dozri za žetvu, razlika između bezvrednog, kukolja i pšenice postaje veoma upadljiva, jer se pšenica pognula pod teretom punih i zrelih klasova. Grešnici koji se prikazuju pobožnima, mešaju se neko vreme sa pravim sledbenicima Hristovim, i to što oni izgledaju kao hrišćani, može da obmane mnoge, jer je i sračunato upravo na to, ali o velikoj žetvi neće biti nikakve sličnosti između dobra i zla. Tada će se oni koji su stupili u članstvo Zajednice, ali s Hristom nikada nisu bili povezani, jasno pokazati.PVU 42.3

Kukolju je dopušteno da nikne i izraste među pšenicom i da uživa iste blagodati sunčeve toplote i kiše, ali u vreme žetve “tada ćete se obratiti i vidjeti razliku između pravednih i bezbožnih, između onoga koji služi Bogu i između onoga, koji mu ne služi” (Mal. 3, 18). Hristos će sam odlučiti ko je dostojan da bude u nebeskoj porodici. On će suditi svakome po njegovim rečima i delima.PVU 42.4

Ispovedanje vere samo na rečima nema nikakve težine na merilima; samo karakter odlučuje sudbinu.PVU 42.5

Spasitelj nije predskazao neko vreme kad će sav kukolj postati pšenica. Pšenica i kukolj rastu zajedno sve do žetve, do kraja sveta. Tada će kukolj biti svezan u snopove da bi bio spaljen, a pšenica će biti sabrana u Božje žitnice. “Tada će se pravednici zasjati kao sunce u carstvu oca svojega” Tada će “Sin čovječji poslati anđele svoje, i sabraće iz carstva Njegova sve sablazni i koji čine bezakonje. I baciće ih u peć ognjenu; ondje će biti plač i škrgut zuba.”PVU 42.6