Vreme

Naše vreme pripada Bogu. Svaki trenutak je Njegov i naša je sveta dužnost da ga upotrebimo na slavu Božju. Ni o jednom daru koji nam je dao, Bog neće tražiti stroži račun negoli o našem vremenu.PVU 243.4

Vrednost vremena je praktično neprocenjiva. Hristos je svaki trenutak smatrao dragocenim i tako treba da ga i mi smatramo. Život je isuviše kratak da bismo ga uludo propustili. Dani milosti i probe koji su nam dati da bismo se pripremili za večnost kratki su i prolaze veoma brzo. Mi nemamo vremena za gubljenje, nemamo vremena za sebična zadovoljstva, za odavanje grehu. Sad je vreme kad svoj karakter treba da formiramo za budući, neprolazni život. Sad je vreme kad treba da se pripremimo za istražni sud.PVU 243.5

Pripadnici roda ljudskog tek što su počeli da žive počinju i da umiru; i neprekidni rad na ovom svetu, ako zbog njega propustimo da se obavestimo o večnom životu, na kraju neće značiti ništa.PVU 244.1

Čovek koji vrednost vremena pravilno shvati i život iskoristi kao svoj rad dan priprema se zaista za gornje stanove i za život koji nikada neće proći. Za njega je prava sreća što se rodio.PVU 244.2

Apostol nas savetuje: “Pazite na vrijeme” (Efes. 5, 16). Uzalud potrošeno vreme nemoguće je nadoknaditi. Mi ne možemo vratiti natrag čak ni jedan jedini trenutak. Jedini način i jedina mogućnost da poslušamo nadahnuti savet dat u prethodnom stihu je da vreme koje nam je još preostalo iskoristimo kao saradnici Božji u velikom planu iskupljenja.PVU 244.3

U svakom pojedincu koji tako radi nastaje preobražaj karaktera. On postaje dete Božje, član carske porodice, dete nebeskog cara. Osposobljava se za društvo nebeskih anđela.PVU 244.4

Sad je, upravo sad, naše vreme da radimo na spasavanju svojih bližnjih. Ima ljudi koji misle da su svojim prilozima za delo Božje učinili sve što On od njih traži i očekuje, dok im dragoceno vreme u komej bi mogli lično da učestvuju u radu za Hrista prolazi neiskorišćeno. Međutim, sveta je dužnost i preimućstvo svih onih koji imaju zdravlje i snagu da aktivno učestvuju u službi Bogu. Svi treba da rade na pridobijanju duša za Hrista. Prilozi u novcu, koji se od nas traže, ne mogu nikada nadoknaditi lično zalaganje.PVU 244.5

Svaki trenutak donosi večne posledice. Stoga kao ljudi koji strogo vode računa o vremenu, u svakom trenutku moramo biti spremni da se odazovemo pozivu dužnosati. Prilika koja nam se danas pruži da nekoj žednoj duši progovorimo Reč života možda se nikad više neće ponoviti. Za tu osobu Bog može reći: “Ovu noć uzeće dušu tvoju od tebe” (Luka 12, 20), a zbog naše nemarnosti i propusta da je opomenemo ona može biti nespremna. I kako ćemo onda položiti rač/un na veliki dan Božjeg suda?PVU 244.6

Život je isuviše ozbiljan da bismo ga propustili samo u prolaznim i ovozemaljskim stvarima; da bismo se mučili i brinuli samo za ono što je, u poređenju sa večnim vrednostima atomski sićušno i potpuno bezvredno. Pa ipak Bog nas poziva da i u svojim poslovi- ma i doživljajima ovog prolaznog života služimo Njemu. Marljivost u našem poslu je deo istinske religije isto kao i pobožnost. Biblija uopšte ne odobrava besposličenje. Lenjost i besposličenje su najveća prokletstva koja pogađaju ovaj svet. Svaki čovek i svaka žena koji su istinski obraćeni biće marljivi radnici.PVU 244.7

Od pravilnog korišćenja vremena zavisi i naš uspeh u sticanju znanja i duhovne posvećenosti. Siromaštvo, nisko poreklo i nepovoljne okolnosti ne moraju ni u kom slučaju predstavljati prepreku za prosvećivanje uma. Svaki trenutak treba smatrati dragocenim. Trenuci koje provodimo tu i tamo u besciljnom ćaskanju, jutarnje časove često propuštene u krevetu, vreme provedeno u putovanju tramvajem, železnicom, ili pak čekajući na stanicama, trenutke u kojima čekamo na jelo ili pak na ljude koji na dogovoreni sastanak zakašnjavaju, catdog svi takvi i slični momenti najčešće predstavljaju izgubljeno vreme; catdog a kad bismo pri ruci uvek imali knjigu i takve trenutke iskoristili na čitanje ili brižljivo razmišljanje, koliko bismo mogli postići! Čvrstina namere, istrajnost u zalaganju i brižljivo korišćenje vremene omogućuju čoveku da stekne znanje i umnu disciplinu što ga osposobljava za gotovo svaki uticaj i koristan položaj u životu.PVU 245.1

Dužnost je svakog hrišćanina da stvori navike urednosti, brzine i temeljitosti u svom poslu. Nema nikakvog izgovora za sporost i nespretnost u radu u bilo kojoj grani delatnosti. Ako je neko uvek u poslu a nikada ga ne završava, to znači da u tom poslu nije ni srcem ni dušom. Svaki onaj ko je spor, uvek kasni i u svom radu ne pokazuje nikakav uspeh, treba da uvidi da su to ozbiljne greške koje se moraju otkloniti. On treba da uvežbava svoj um u planiranju kako iskoristiti vreme da bi se postigli najbolji rezultati. Taktičnošću i primenom dobrih metoda neko će za pet časova uraditi posao za koji drugome treba deset časova. Neke žene koje obavljaju kućne poslove neprekidno rade, ne zbog toga što zaista imaju tako mnogo posla, već zato što ne znaju pravilno da isplaniraju i iskoriste svoje vreme. Svojom sporošću i stalnim odugovlačenjem oni sebi naprave posla i tamo gde ga zaista nema. Ali svi koji imaju za to dobru volju mogu pobediti ovakve navike. Pre svega, u svom poslu uvek treba postaviti određeni cilj, razmisliti koliko je vremena potrebno za postavljeni zadatak, i zatim uložiti maksimum napora da bi se posao u određenom vremenu i zavšio. Jaka volja i uvežbavanje učiniće naše ruke bržim i spretnijim.PVU 245.2

Oni koji u svom nastojanju da se reformišu nisu dovoljno odlučni postaju ukalupljeni i prosto nepopravljivi u rđavim navikama, dok bi se uvežbavanjem svojih sila mogli osposobiti da svoje dužnosti i poslove obavljaju sa najvećim uspehom. Tada bi ih svugde tražili i cenili kao radnike dostojne poštovanja.PVU 246.1

Mnoga deca i mladi uzalud propuštaju svoje vreme koje bi mogli korisno upotrebiti u obavljanju kućnih poslova i na taj način pokazati svoju ljubav i pažnju prema ocu i majci. Mladi bi na svoja snažna pleća mogli da preuzmu mnoge terete i odgovornosti koje inače moraju da nose drugi.PVU 246.2

Hristov život od najranijeg detinjstva bio je život ozbiljne delatnosti. On nije živeo da bi ugađao sebi. Iako je bio sin večnog Boga, ipak je sa Josifom kao svojim ovozemaljskim zaštitnikom radio u drvodeljskom zanatu. Njegov zanat je bio simbolički značajan. On je na ovaj svet došao kao graditelj karaktera i u svojoj misiji je u svemu bio savršen. Isto savršenstvo koje je ispoljavao u svojoj božanskoj misiji catdog u preobražavanju ljudskog karaktera catdog unosio je i u svoj ovozemaljski posao. On je naš savršeni primer i uzor.PVU 246.3

Roditelji moraju učiti svoju decu da visoko cene i pravilno koriste svaki trenutak svog vremena.PVU 246.4

Učite ih da je zaista vredno truda i pohvale učiniti nešto što služi Bogu na slavu a bližnjima na blagoslov. Na taj način deca još u svojoj ranoj mladosti mogu postati misionari i raditi za Boga.PVU 246.5

Roditelji u odnosu na svoju decu ne mogu učiniti veći greh nego kad im dopuštaju da ne rade ništa. Takva deca se naviknu na besposličenje i razvijaju se u nesnalažljive i nekorisne ljude i žene u životu. Kad odrastu da se mogu sami izdržavati i nađu zaposlenje, oni rade tako lenjo i sporo kao ni sebi ni svome, a ipak očekuju da budu plaćeni kao da su radili najbolje. Razlika između ovakvih radnika i onih koji shvataju da moraju biti verni pristavi ogromna je. Onaj ko je u ovozemaljskim poslovima lenj i nemaran, uneće to i u verski život, i neće biti u stanju da sa uspehom radi ni za Boga. Besposličenje je zaista veliki porok koji kvari i upropašćuje mnoge koji bi, kad bi bili marljivi, mogli svetu poslužiti na veliki blagoslov. Besposličenje i neodlučnost u postavljanju određenog cilja u poslu otvaraju vrata hiljadama iskušenja. Zlo društvo i rđave navike izopačuju i dušu i srce, a posledice su pogubne i za ovaj i za budući život.PVU 246.6

Bez obzira na granu delatnosti u kojoj smo zaposleni, Božje reč nas uči: “Ne budite u poslu lijeni; budite ognjeni u duhu, služite Gospodu” (Rimlj. 12, 11). “Sve što ti dođe na ruku da činiš, čini po mogućnosti svojoj” (Prop. 9, 10). “Znajući da ćete od Gospoda primiti platu nasljedstva; jer Gospodu Hristu služite” (Kol. 3, 24).PVU 247.1