17—”Ostavi Je Još Za Ovu Godinu”

Ovo poglavlje zasniva se na Jevanđelju po Luki 13, 1 catdog 9.

Hristos je u svom učenju, pored upozorenja na sud koji dolazi, uvek isticao i poziv milosti. “Jer sin čovječji nije došao” naglasio je On “da pogubi duše čovječije, nego da sačuva” (Luka 9, 56). “Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da svijet spase kroza nj” (Jov. 3, 17).PVU 144.1

Hristos je ljude upozoravao na dolazak carstva Božjeg, i oštro je ukoravao njihovo neznanje i ravnodušnost. Znake na nebu koji obično najavljuju klimatske promene vremena, oni su veoma brzo raspoznavali, ali znake svoga vremena koji su jasno ukazivali na Hristovo poslanstvo nisu prepoznali.PVU 144.2

Ljudi onoga vremena, kao i danas, imali su o sebi najbolje mišljenje; obično su dolazili do zaključka da su upravo oni ljubimci neba, i da se vest ukora odnosi na druge. Slušaoci su Hristu ispričali jedan događaj koji je izazvao veliko uzbuđenje. Narod je bio ozlojeđen nekim merama preduzetim od strane Pontija Pilata, tadašnjeg rimskog namesnika u Judeji. U Jerusalimu je došlo do uobičajene pobune i Pilat je pokušao da to uguši nasiljem. U jednoj takvoj prilici provalili su njegovi vojnici u područje hrama i pobili nekoli- ko galilejskih hodočasnika koji su upravo klali životinje za žrtvu. Jevreji su ovu nesreću smatrali kaznom za neki greh, i oni koji su pričali o ovom nasilju činili su to sa potajnim zadovoljstvom. Po njihovom shvatanju njihova srećnija sudbina je pokazivala da su oni mnogo bolji pa zbog toga i Bogu daleko miliji od ovih Galilejaca. Oni su očekivali da će i Hristos osuditi ove ljude koji su, po njihovom mišljenju, ovu kaznu potpuno zaslužili.PVU 144.3

Hristovi učenici se nisu usudili da izraze svoje mišljenje dok nisu čuli mišljenje svog učitelja.PVU 145.1

On je njima u pogledu suđenja o karakteru drugih ljudi i odmeravanju kazne ili osvete prema ograničenom ljudskom rasuđivanju dao veoma određene pouke. Ali ipak su očekivali da će Hristos ove ljude oglasiti grešnijima od ostalih. Zato su bili veoma iznenađeni Njegovim odgovorom.PVU 145.2

Okrenuvši se prema okupljenom mnoštvu, Spasitelj je rekao: “Mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od sviju Galilejaca, jer tako postradaše? Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti” Ovaj potresni događaj trebalo je da gane ostale i da ih navede da se ponize u srcu i okaju svoje grehe. Bura osvete koja je uskoro imala da se sruči na sve koji nisu potražili utočište u Hristu već se uveliko sakupljala.PVU 145.3

Dok je ovo govorio svojim učenicima i okupljenom mnoštvu, Hristos je svojim proročkim okom pogledao u budućnost i video Jerusalim opkoljen vojskom. Čuo je buku opsadnog nadiranja stranih legija koje se približavaju izabranom gradu i video kako hiljade i hiljade ginu u njegovim opsednutim zidovima. Mnogi od Jevreja ubijani su tada isto tako kao i sada ovi Galilejci u samom predvorju hrama, dok su prinosili svoje žrtve. Nesreća koja je ovom prilikom snašla pomenute pojedince bila je opomena Božja celoj naciji koja je snosila istu krivicu “Ako se ne pokajete”, rekao je Isus, “svi ćete tako izginuti” Vreme kušanja i milosti ostavljeno njima približavalo se kraju. Ipak, još uvek je bilo vremena da saznaju ono od čega je zavisio njihov mir. (Luka 19, 42).PVU 145.4

“Jedan čovjek”, nastavio je Isus, “imadijaše smokvu usađenu u svome vinogradu, i dođe da traži roda na njoj, i ne nađe. Onda reče vinogradaru: evo treća godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; posijeci je dakle, zašto zemlji da smeta?”PVU 145.5

Hristovi slušaoci nisu mogli da ne shvate značenje ovih reči. Još David je pevao i Izrailju kao o čokotu prenesenom iz Misira, Isaija je napisao: “Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad njegov” (Is. 5, 7). Pokolenje kojem je Spasitelj došao, prikazano je kao smokva zasađena u vinogradu Gospodnjem, catdog u domenu Njegove naročite brige i blagoslova.PVU 146.1

Božja namera za njih kao Njegovu decu i veličanstvene mogućnosti koje su stajale pred njima opisani su sledećim rečima: “Da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu njegovu” (Is. 61, 3). Jakov je na samrti, pod nadahnućem Svetoga Duha, rekao o svom najmilijem sinu: “Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci raširiše svrh zida” A zatim je naglasio: “Od silnoga Boga oca tvojega, koji će ti pomagati, i od Svemogućega, koji će te blagosloviti blagoslovima ozgo s neba, blagoslovima ozgo iz bezdana” (I Mojs. 49, 22. 25). Tako je Bog izrailjsku naciju kao plemenitu lozu zasadio pokraj samog izvora života. Njegov je vinograd bio posađen “na rodnu brdašcu. I ogradi ga, i otrijebi iz njega kamenje i nasadi ga plemenitom lozom” (Is. 5, 1. 2).PVU 146.2

“I počeka da rodi grožđem a on rodi vinjagom” (Is. 5, 2). Ljudi koji su živeli u Hristovo vreme mnogo su razmetljivije isticali svoju pobožnost nego Jevreji u ranija vremena, ali su zato daleko više oskudevali u slatkim rodovima Duha Božjeg, nego oni u starija vremena. Oni dragoceni plodovi karaktera koji su Josifov život učinili tako lepim i plemenitim, nisu se pokazali u životu jevrejske nacije.PVU 146.3

Bog je preko svoga sina potražio plod, ali nije našao ništa. Izrailj je, nažalost, samo smetao zemlji. Njegovo postojanje predstavljalo je samo prokletstvo, jer je u Božjem vinogradu zauzimao mesto na kome je moglo da raste plodno drvo. Na taj način su svetu bili zakinuti blagoslovi koje mu je Bog nameravao dati. Izrailjci su potpuno pogrešno prikazali Boga pred drugim narodima. Ne samo da su bili nekorisni, nego su predstavljali pravu smetnju. Njihov verski život izrodio se i izopačio u tolikoj meri da je svetu, umesto spasenja i blagoslova, donosio samo propast.PVU 146.4

Vinogradar u ovoj paraboli ne osporava odluku Gospodara da smokvu, ako i dalje ostane neplodna, treba poseći; ali on dobro zna koliko je gospodaru stalo do tog neplodnog drveta, zna koliko je truda uloženo oko njega jer je i sam najviše učestvovao u tome. Za njega lično ne bi bilo veće radosti u životu nego da vidi kako to drvo raste i donosi rod. On u potpunosti odgovara želji gospodara kad kaže: “Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem; pa da ako rodi...”PVU 147.1

Vinogradar se ne ustručava da se i dalje muči oko jednog drveta koje tako malo obećava. Šta više, on je spreman da tom drvetu posveti još veću brigu. On nastoji da njegovu okolinu učini što povoljnijom i ne štedi nikakvog truda samo da bi drvo moglo roditi.PVU 147.2

Vlasnik i vinogradar su podjednako zainteresovani za ovu smokvu. Tako su i Otac i Sin bili potpuno jedinstveni u svojoj ljubavi prema izabranom narodu. Hristos je tako nagovestio svojim slušaocima da će im se pružiti još povoljnije mogućnosti. Sva sredstva koja je samo Božja ljubav mogla da izmisli bila su upotrebljena da bi oni mogli postati stabla pravde, donoseći plodove blagoslova svetu.PVU 147.3

Isus u paraboli ništa nije rekao o rezultatima vinogradarovog truda. Na ovom mestu On je prekinuo svoje kazivanje. Kakav će biti ishod, zavisilo je od generacije onih koji su slušali Njegove reči. Njima je bila upućena ozbiljna opomena: “Ako li ne, posjeći ćeš je na godinu” Od njih je zavisilo da li će i kada biti izrečene neopozive reči presude: “Posijeci je dakle, zašto zemlji da smeta” Dan gnjeva bio je veoma blizu. Kaznama koje su već tu i tamo pogađale Izrailj, Vlasnik vinograda je milostivo upozoravao na uništenje nerodnog drveta.PVU 147.4

Ova opomena, odzvanjajući vekovima, dopire i do našeg pokolenja. O, ravnodušno srce, jesi li i ti neplodno drvo u vinogradu Gospodnjem? Hoće li ovakva presuda uskoro biti izrečena i tebi? Kako si dugo primao darove Njegove milosti! Otkada On već tako budno prati da li ćeš odgovoriti na Njegovu ljubav? Zasađen si u Njegovom vinogradu, poveren budnoj brizi Njegovoj Vinograda catdog kakva preimućstva! Kako je često nežna poruka Jevanđelja ganula tvoje srce! Ti si primio Hristovo ime i po spoljašnosti si član Zajednice koja predstavlja Njegovo telo, ipak nisi svestan životvorne povezanosti sa velikim srcem ljubavi. Blagotvorna plima Njegovog života nije prostrujala kroz tebe. Slatki darovi Njegovog karaktera, “plodovi duha”, ne vide se u tvom životu!PVU 147.5

Neplodno drvo prima i kišu i sunčeve zrake, i vinogradar mu poklanja svu potrebnu pažnju i negu. Ono izvlači hranjivost iz zemlje; ali svojim neplodnim granama ono samo zasenjuje tlo i plodne biljke ne mogu da uspevaju u njegovoj senci. Na sličan način i Božji darovi, tako izdašno darovani tebi, ne donose blagoslov svetu. Ti zakidaš drugima prednostima i blagodati koje bi oni, da nije tebe, mogli primiti.PVU 148.1

O ravnodušno srce, shvati, iako je to za tebe možda neshvatljivo, da si i ti jedna takva biljka koja samo zemlji smeta. Ali te Bog u svojoj velikoj milosti i ljubavi ipak nije posekao. On te ne gleda hladno i prezrivo. Ne okreće se ravnodušno od tebe i ne prepušta te propasti. Naprotiv, gledajući te takvog On ti dovikuje kao što je pre toliko vekova dovikivao Izrailju: “Kako da te dam, Jefreme? Kako da te predam Izrailju?. Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se utroba moja od žalosti. Neću izvršiti ljutoga gnjeva svojega, neću opet zatrti Jefrema; jer sam ja Bog a ne čovek” (Osija 11, 8. 9). A Spasitelj u svojoj milosti i sažaljenju, kaže i za tebe: “Ostavi je za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem”PVU 148.2

S kakvom neumornom ljubavlju je Hristos nastavio da se zalaže za izrailjski narod i u toku perioda koji im je naknadno bio dat kao produžetak vremena milosti i probe. Čak i na krstu se molio: “Oče oprosti im, jer ne znaju šta čine” (Luka 23, 34). I posle Njegovog vaznesenja na nebo, Jevanđelje je najpre bilo propovedano u Jerusalimu. Tu se na Njegove učenike izlila sila Svetog Duha. Tu je jevanđeoska crkva prvo ispoljila silu vaskrslog Spasitelja. Tu je Stefan catdog dok mu je lice blistalo slavom Božjom “kao lice anđela” (Djela 6, 15), catdog izneo svoje snažno svedočanstvo i zapečatio ga sopstvenom krvlju. Sve što je samo nebo moglo dati bilo je darovano. “Što je još trebalo učiniti vinogradu mojemu”, kaže Hristos, “što mu ne učinih?” (Is. 5, 4). Tako se i za tebe Njegova briga i zalaganje nisu niukoliko umanjili, nego su se, naprotiv, još više uvećali i umnožili. Još uvek On kaže i za tebe: “Ja Gospod čuvam ga, u svako doba zaljevaću ga; dan i noć čuvaću ga da ga ko ne ošteti” (Is. 27, 3).PVU 148.3

“...Pa da ako rodi, ako li ne, posjeći ćeš je”. catdog Srce koje se ne odaziva božanskom pozivu i Njegovim nežnm molbama, biva vremenom sve tvrđe i sve upornije, dok konačno ne postane potpuno nepristupačno uticaju Svetoga Duha. Tada se neopozivo izgovoraju reči: “Posijeci je dakle, zašto zemlji da smeta”?PVU 149.1

Još i danas On te poziva: “Obrati se, Izrailju, ka Gospodu Bogu svojemu... I iscjeliću otpad njihov, ljubiću ih drage volje... Biću kao rosa Izrailju, procvjetaće kao ljiljan i pustiće žile svoje kao drveta livanska. Raširiće se grane njegove i ljepota će mu biti kao u masline, i miris kao livanski. Oni će se vratiti i sjedjeti pod sjenom njegovijem i cvjetaće kao vinova loza; spomen će mu biti, kao vino livansko... Od mene je tvoj plod” (Osija 14, 1 catdog 8).PVU 149.2